BESEDE

 

BESEDE
 

 
O MILOSTI I O SUDU[1]
 
U svetu koji je zaboravio Boga, bratijo, vlada nepravednost prema bližnjemu i nečovečnost prema nemoćnima, kao što i božanstveni apostol govori: I kako ne mariše da poznaju Boga, predade ih Bogu pokvaren um da čine što je neprilično, njih koji su ispunjeni svake nepravde, bluda, zloće, lakomstva, nevaljalstva, puni zavisti, ubistva, svađe, lukavstva, zloćudnosti, došaptači, opadači, bogomrsci, nasilnici, gordeljivci, hvalisavci, izmišljači zala, nepokorni roditeljima, nerazumni, nevere, neosetljivi, nepomirljivi, nemilostivi (Rim.1,2831). One, pak, koje uzvodi ka bogopoštovanju, Bog uči i uzdržavanju od zlih dela i staranju o milosti prema bližnjem, kao što poučava prorok Isaija, govoreći u ime Božije: Prestanite sa lukavstvima i naučite se da činite dobro (Is.1,16-17). I u Zakonu je bilo mnogo naredbi o izbegavanju činjenja štete bližnjemu i zapovesti o čovekoljublju i milostivosti. Onaj ko ostavi jedno od dvoga, neće moći da bude ispravan čovek. Dobročinstvo potrebitom koje je učinjeno od nepravednog dobitka nije ugodno Bogu, kao što nije za pohvalu ni onaj ko se uzdržava od nepravde ukoliko nikome ne odvaja od svoje imovine.
O onima koji čine nepravdu i nameravaju da Bogu prinesu darove napisano je: Žrtva nečastivih je mrska Gospodu (Prič. 15, 8). O nemilostivim je, pak, rečeno: Onaj ko zatvara uši svoje da ne bi čuo siromaha neće biti uslišen kada me prizove (Prič.21,13). Ukoliko nameravaš da Bogu prineseš nešto od onog što si stekao nepravdom i otimačinom [svakako treba da odustaneš]. Jer, bolje bi ti bilo da nisi stekao takvo imanje i da ga [uopšte] ne prinosiš. Čisti dar uznosi molitvu, kao što je napisano: Zaveti onih koji pravo hode Njemu su ugodni (Prič.15,8). I opet, onaj ko od [imanja] koje je stekao pravednim trudom ne prinosi Bogu [darove] kojim bi se hranili siromasi [biće jednak] sa otimačima, po rečenome kod proroka Malahije: Jer, sa vama su desetine i prvine, i biće otimačina u domovima vašim (Mal.3,8; 10). Stoga treba da pomešate milost sa sudom, tj. da stičete sa sudom i da trošite na milost, po napisanom: Stekni milost i sud i stalno se približuj Bogu svome (Os.12,6). Jer, milostinju i sud voli Bog. Prema tome, Bogu se približava onaj ko brine o milosti i sudu. Neka unapred čovek sa te strane ispituje sebe. Bogati neka razmotri svoje dohotke od kojih namerava da prinese darove Bogu. On, naime, [treba da proveri] da li je pritešnjavao siromaha, da li je činio nasilje nemoćnome, da li je iskoristio svog potčinjenog, umesto pravednosti upotrebivši vlast. Jer, nama je naređeno da čuvamo pravednost i ravnopravnost i u odnosu na sluge. Nemoj činiti nasilje samo stoga što si na vlasti i nemoj biti lakom stoga što si moćan. Naprotiv, s obzirom da imaš preimućstvo vlasti, pokaži i pravo pravednosti. U onome što nisi u stanju da učiniš ti ne možeš da pokažeš dokaz poslušanja i straha pred Bogom. Naprotiv, [njih ćeš pokazati] ukoliko ne činiš prestup u onome u čemu možeš da prestupiš. Ukoliko, pak, otimaš od siromaha da bi dao siromasima, bolje bi bilo da uopšte i ne otimaš i ne daješ. Zbog čega oskrnavljuješ svoje bogatstvo unoseći u njega nepravedne dobitke? Zbog čega svoj prinos nepravdom preokrećeš u nečistotu, nameravajući da prineseš ono zbog čega je trebalo da se sažališ na drugog siromaha [tj. otimajući od drugog]? Pomiluj onog kome činiš nepravdu. Sa njim postupi čovekoljubivo i njemu ukaži milost, te ćeš ispuniti milost sa sudom. Bog nema zajednicu sa lakomstvom, niti je prijatelj razbojnika i otimača. On nam siromahe nije ostavio stoga što ih sam nije mogao prehraniti. Naprotiv, on nam čini dobročinstvo time što od nas očekuje pravednost i čovekoljubive plodove. Ne može postojati milostinja od nepravde, ni blagoslov od kletve, ni dobročinstvo od suza. Onima koji uvređenima izvlače suze Bog govori: Činiste ono što mi je mrsko. Suzama pokrivate oltar moj, plačem i uzdisanjem (Mal.2,13). Milost udeljuj od trudova svojih. Nemoj želeti da postupaš nepravedno pod izgovorom da od dobijenog nepravdom prineseš milostinju Bogu na dar. Slična dela pokazuju taštinu i služe za sticanje pohvala od ljudi, a ne od Boga. Stoga dobro govori Gospod: Pazite da [milostinju svoju] ne činite pred ljudima da vas oni vide (Mt.6,1). Ukoliko milostinju činiš sa mišlju da te Bog vidi, pazi da je svako koristoljublje daleko od tebe. U suprotnom, nećeš obradovati Posmatrača – Boga. Stoga tvorimo milostinju na način koji će nam omogućiti da je dobijemo obratno od Boga. Bog, međutim, nagrađuje one koje hvali. Međutim, On ne hvali ni jednog lakomca. Ti ne možeš da prineseš dar Bogu ukoliko uvrediš brata. Rečeno je: Ako, dakle, prineseš dar svoj žrtveniku, i onde se setiš da brat tvoj ima nešto protiv tebe, ostavi onde dar svoj pred žrtvenikom, i idi te se najpre pomiri sa bratom svojim, pa onda dođi i prinesi dar svoj (Mt.5,2324). Seti se carinika Zakheja koji je najpre rešio da vrati četvorostruko onima koje je oštetio, te da potom od ostalog imanja polovinu podeli siromasima (Lk.19,8). On je bio radostan što može primiti Hrista. Hristos, međutim, ne prima štedrost prema siromasima pre nego što se oštećenima vrati ono što je od njih bilo oteto koristoljubljem. Na taj način je Gospod prihvatio pravdu Zahkejevu i rekao: Danas dođe spasenje domu ovome (Lk.19,9). Rečeno se odnosi na one koji čine milostinju, ali se ne staraju o očuvanju pravednosti.
Stoga onome ko se čuva nepravde, ali je nemaran prema milosrđu, treba da kažemo da se svako drvo koje ne rađa dobra roda, seče i u oganj baca (Mt.3,10). Jer, takvo drvo nikada neće biti ugodno nebeskom Zemljodelcu, koji govori: Dođe [gospodar] da traži roda na [smokvi], i ne nađe. Onda reče vinogradaru: Evo tri godine kako dolazim i tražim roda na ovoj smokvi, i ne nalazim. Poseci je. Zašto i zemlju da slabi (Lk.13,7). Međutim, osuđen pred Bogom biće i onaj ko bednome ne vraća zalog. Njenu je izrečena pretnja: Ako [siromah] ne dobije nazad svoj zalog i zavapi ka meni, ja ću ga uslišiti jer sam milostiv (Izl.22,27). Opasno je i prestupno bilo žnjeti ono što je ostalo posle prve žetve i drugi put brati vinograd i masline, s obzirom da je ostatak trebalo ostaviti bednima (Pon.24,1921). Kada se rečeno odnosilo na one koji su živeli pod Zakonom [tj. u vreme Starog Zaveta], šta ćemo tek reći za one koji žive u Hristu? Gospod njima govori: Ako ne bude pravda vaša veća nego pravda književnika i fariseja, nećete ući u Carstvo nebesko (Mt.5,20). Apostol stoga savetuje da siromasima ne dajemo samo sa polja i iz prihoda, već i od truda naših ruku. Trudite se, govori on, da radite svojim rukama ono što je dobro da biste imali davati onome kome je potrebno (Ef.4,28). Gospod je onome ko želi da ga sledi dao savet da proda sve imanje i da siromasima, te da potom ide za Njim. Svojim sledbenicima, koji su dostigli savršenstvo, On nalaže da odjednom i potpuno izvrše delo milostinje kako bi, posluživši svojim imanjem, pristupili služenju rečju i duhom. Ostalima, pak, On propisuje svagdašnje davanje i neprestano deljenje onoga što imaju kako bi, postavši žalostivi, druželjubivi i milostivi, postali podražavaoci Božijeg čovekoljublja. Jer, On govori: Dajite, i daće vam se(Lk.6, 38). Kroz takvo opštenje On im je obećao i opštenje sa samim sobom. Jer, milostivi će stati sa desne strane Gospoda. Njima će Car koji će doći reći: Hodite blagosloveni Oca moga; primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta. Jer ogladnjeh, i dadoste mi dajedem; ožednjeh, i napojiste me; stranac beh, i primiste me; Nag bejah, i odenuste me; bolestan bejah, i posetiste me; u tamnici bejah, i dođoste mi. Pravednici će se začuditi, govoreći: „Gospode, kada smo ti mi to učinili“. On će im odgovoriti: Zaista vam kažem: kad učiniste jednome od ove najmanje braće, meni učiniste (Mt.25,34-40). Jer, usrdnost prema svetima jeste blagočastivost pred Hristom. Usrdni sluga siromaha postaje Hristov zajedničar, ne samo kad daje nešto veliko, već i kad pruža ono neznatno što ima, tj. ukoliko i samo čašom studene vode napoji učenika u ime Učiteljevo (up. Mt.10,42). Ono što svet naziva oskudicom učenika za tebe, bogatašu, predstavlja priliku za sticanje istinskog bogatstva. Preko njih ti postaješ pomoćnik Hristovih vojnika, hraneći ih dobrovoljno, a ne prinudno. Nebeski Car ne prinuđava, ne zahteva danak, već prima usrdne kako bi darodavci sami dobijali, kako bi oni koji ukazuju čast bili počastvovani i kako bi oni koji drugima dopuštaju pristup u opštenje vremenskim dobrima bili prizvani u zajednicu večnih dobara.
Neka nam rečeno u svako vreme bude u sećanju i pred duševnim očima kako ne bismo gubili sadašnje vreme i kako ne bismo, izgubivši trenutno, očekivali neko drugo vreme. Jer, u tom očekivanju i odlaganju može da nas preduhitri končina. Neka nam Gospod daruje da se pokažemo plodni i bodri, te da se sećamo Njegovih zapovesti. Neka nam da da smo spremni i da nas ništa ne ometa [u spremanju] za Njegov slavni susret, u Hristu i Bogu našem, sa kojim Ocu i Duhu Svetome neka je slava, sila i čast sada i uvek i u vekove vekova. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Izvornik ove i sledeće besede prvi put je u Moskvi izdao X. F. Matej 1775. g. na osnovu rukopisa br. 22 iz XI ili XII veka, koji se čuva u Moskovskoj sinodalnoj biblioteci, prim prev.
Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Pingback: Sveti Vasilije Veliki: BESEDA O SMIRENOUMLJU – Manastir Vavedenje

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *