БЕСЕДЕ

 

БЕСЕДЕ
 

 
БЕСЕДА КОЈА ПОДСТИЧЕ НА СВЕТО КРШТЕЊЕ
 
1. Разабирајући време за житејске ствари и одређујући време свему што се дешава, мудри Соломон је рекао: Свему има време и свакој ствари има време. Има време кад се рађа и време кад се умире (Проп.3,12). Оглашавајући вам спасоносну проповед, ја бих донекле изменио изреку мудрога и рекао: „Има време кад се умире и време кад се рађа“. Који је узрок овакве измене? Расуђујући о ономе што је подложно рађању и пропадљивости и пратећи поредак вештаствене природе, Соломон је рођење поставио пре смрти. И заиста, смрт не може да окуси онај ко није најпре окусио рођење. Намеравајући да поведем реч о духовном препороду, ја постављам смрт пре живота. Јер, ми се само умирући телесно рађамо духом, као што говори и Господ: Ја умртвљујем и оживотворавам (Пон.32,39). Умримо, дакле, да бисмо живели. Умртвимо телесно мудровање, које се не покорава закону Божијем, да би се у нама родило крепко духовно мудровање, које по природи одржава живот и мир (уп. Рим.8,67). Погребимо се са Христом који је због нас умро, да бисмо и устали са Виновником васкрсења. Сваки подухват, дакле, има своје време. Постоји време за сан и време за бдење. Постоји време за рат и време за мир. Међутим, време за крштење јесте читав човеков живот. Тело не може да живи без дисања, док душа не може да постоји уколико не зна Творца. Јер, непознавање Бога јесте смрт душе. Међутим, онај ко није крштен није ни просвећен. Очи без светлости не могу да виде, а ни душа [без просвећења] не може да сагледава Бога. Према томе, за спасење посредством крштења погодно је свако време: и ноћ, и дан, и час, и тренутак или још краћи део времена. Међутим, најпогодније време је свакако оно које је најсродније [дотичној ствари]. Које је би, дакле, време за крштење било сродније од дана Пасхе? Тај дан је спомен Васкрсења, а крштење је сила за васкрсење. Стога у васкрсни дан и примамо благодат васкрсења. Црква снажним проповедањем дуго унапред сазива своје васпитанике како би оне које већ одавно носи у утроби родила у наведено време, тј. како би их одбила од млека речи оглашавања и дала им да окусе чврсту храну догми. Јован је проповедао крштење покајања и к њему излажаше сва Јудеја (уп. Мт.3,5-6). Господ, пак, проповеда крштење усиновљења. Ко се, дакле, од оних који се у Њега уздају неће одазвати? Једно крштење беше уводно, а друго завршно. Једно беше удаљавање од греха, а друго – усвојење Богу. Једно је била проповед једног човека, тј. Јована, и све је привукла покајању. Тебе, пак, уче пророци: Умијте се и очистите се (Ис.1,16), саветују Псалми: Приступите Њему и просветите се (Пс. 33,5), благовесте апостоли: Покајте се, и да се крсти сваки од вас у име Господа Исуса Христа за опроштење грехова и примићете дар Светога Духа (Дап.2,38), па и сам Господ призива, говорећи: Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени и ја ћу вас одморити (Мт.11,28 – што је све данас понуђено приликом читања), а ти одуговлачиш, премишљаш се и оклеваш. Иако се још од младости поучаваш речима [вере], ти још ниси приступио истини? Иако свагда учиш, још увек ниси дошао до познања? Зар ћеш читавог живота испитивати и до старости разматрати? Када ћеш постати Хришћанин? Када ћемо те признати као нашег? Прошле године си чекао садашње време [тј. Ускрс], а сад опет чекаш следећу годину? Пази да се не покаже да дајеш обећања која прелазе границу живота, с обзиром да не знаш шта ће донети наредни дан (Прич.27,1). Немој обећавати оно што није твоје. Човече, призивамо те у живот. Зашто бежиш од призива? Призивамо те на заједничарење у добрима. Због чега пролазиш поред дара? Царство небеско је отворено и Онај ко призива не лаже. Пут је лак. Теби није неопходно ни време, ни издатак, ни брига. Зашто оклеваш? Зашто се повлачиш уназад? Зашто се бојиш јарма као јуница која још није упознала јарам? Јарам је… благ и бреме… лако (Мт.11,30). Он не позлеђује врат, него га прославља. Наиме, ремење не везује врат с обзиром да се захтева да онај ко носи јарам буде самовластан. Видиш ли да се Јефрем окривљује да је упоран као јуница (Ос.4,16) будући да разуздано лута и презире јарам Закона. Потчини свој необуздан врат и буди под јармом Христовим. У супротном, тј, избегавши ремен и ослободивши се у животу, ти ћеш постати лак плен за звери.
2. Окусите и видите да је благ Господ (Пс. 34,11). Како ћу објавити сладост меда онима који је не познају? Окусите и видите. Искуствено осећање је делотворније од сваке речи. Јудејац не одлаже обрезање због претње да ће се свака душа која се не обреже осмога дана истребити из народа свога (Пост.17,14). А ти одуговлачиш нерукотворено обрезање, тј. одбацивање тела [греховности], које се врши у крштењу (уп. Кол.2,11), слушајући и од самог Господа: Заиста, заиста ти кажем: ако се ко не роди водом и Духом, не може ући у Царство Божије (Јн.3,5). Тамо је постојала патња и рана, а овде постоји освежење душе и исцелење рањеног срца. Да ли се поклањаш Ономе ко је умро за тебе? Одлучи се, дакле, да крштењем будеш погребен са Њим (Кол.2,12). Уколико се не будеш сјединио са обликом смрти Његове (Рим.6,5), како ћеш постати заједничар васкрсења? Израиљ се крстио у Мојсија у облаку и у мору (1.Кор.10,2), представљајући ти праобраз и оцртавајући ти истину која се открила у последња времена. Ти, пак, бежиш од крштења које се уистину извршава (а не тек изображава у мору), крштења у Духу (а не у облаку), крштења у Христа који те је створио (а не у Мојсија који је слуга као и ти). Да није прошао кроз море, Израиљ се не би раздвојио од фараона. Ти, пак, нећеш бити избављен од горког служења ђаволу уколико не прођеш кроз воду. Израиљ не би пио од духовног камена да се није праобразно крстио. Теби, пак, нико неће дати истинско пиће уколико се истински не крстиш. Израиљ је након крштења јео хлеб анђелски (Пс.78,25). Како ћеш ти, међутим, моћи да окусиш од хлеба живога (Јн.6,51) уколико најпре не прихватиш крштење? Израиљ је кроз крштење ушао у обећану земљу. Како ћеш се ти, опет, вратити у рај уколико се не запечатиш крштењем? Или можда не знаш да је постављен пламени мач да чува пут ка дрвету живота (уп. Пост.3,24): он је за неверне страшан и сажижући, а за оне који су поверовали – приступачан и питомо блистав. И Владика је учинио да се он окреће. Наиме, када види верног он окреће тупу страну, а када види некога од незапечаћених он одговара оштрицом.
3. Илија се није престрашио када су му приступиле огњене кочије и огњени коњи. Напротив, желећи да буде узнесен, он се одважио на оно што застрашује. Преиспуњен радошћу, он се узнео на огњеној кочији, иако је још био у телу (4.Цар.2Д1). Ти, међутим, не журиш на призив иако није неопходно да се узнесеш на огњеној кочији, него – водом и Духом (Јн.3,5). Илија је показао силу крштења на жртвенику свепаљеница, премда жртву није спалио огњем, него водом. У другим случајевима, природа огња се супротставља води. Међутим, тада је вода три пута тајинствено изливена на жртвеник, постајући начело огњу, тј. разгоревајући пламен слично уљу. „Напуните, рече он, четири ведра воде и излијте на снепаљеницу и на дрва“. И рече: „Поновите“. И поновише. „Утројите“. И утројите (З.Цар.18,34). Речено показује да Бог крштењем усваја онога ко му приступа и да у душама које приступају кроз веру у Тројицу блиста чиста и небеска светлост. Кад би у цркви делили злато, ти ми не би рекао: „Доћи ћу сутра и сутра ћеш ми дати“, него би тражио да пожурим са деобом, негодујући због оклевања. Међутим, пошто ти Свештедри не нуди шаролика вештаства, него душевну чистоту, ти измишљаш разлоге и набрајаш оправдања, премда би, напротив, требало да похиташ према дару. О, чуда. Обнављају те без неопходности да будеш прекаљен [у пећи], пресаздавају те без [претходног] рушења, исцељују те без бола, а ти благодат сматраш ништавном. Кад би робовао људима и кад би било објављено ослобађање робова, зар се не би пожурио да тражиш заступнике и преклињеш судије да будеш ослобођен? Најзад, ти би претрпео и шамар, тј. последњи ударац који се задаје робовима[1], само да потом будеш ослобођен од понижења. Пошто си, пак, роб греха (а не људи), проповедник те позива на слободу, тј. да те избави од заробљеништва и учини суграђанином анђела, да те покаже сином Божијим по благодати и наследником добара Христових. Међутим, ти кажеш да још није време да примиш даровано. О, рђавих ли препрека. О, срамне ли и бесконачне запослености. Докле са уживањима? Докле са страстољубљем? Довољно смо живели за свет. Поживимо најзад за саме себе. Шта је равно души по вредности? Шта је вредно колико и небеско Царство? Који је саветник достојнији поверења од Бога? Ко је разборитији од Мудрога? Ко је кориснији од Благога? Ко нам је ближи од Творца? Ева није имала користи што је више веровала савету змије, неголи савету Божијем. О, неумесних ли речи: „Немам времена да постанем здрав. Немој ми показивати светлост. Немој ме приближавати Цару“. Ти речено говориш неприкривено. Ти чак говориш и нешто несмисленије. [Рецимо да] имаш бројне државне дугове и да буде објављено ослобађање од дуга. Међутим, неко услед злобе настоји да те лиши удела у опроштају. Ти би наравно узнегодовао и подигао свој глас будући лишен удела у општој милости. Међутим, када ти се проповедају будући дарови (а не само опраштање прошлог), ти си неправедан према самоме себи. Премда мислиш да си добро размислио, ти себи наносиш штету какву ти није нанео ниједан непријатељ. Ти сматраш да си корисно просудио о својим делима премда не прихваташ избављење и умиреш у дуговима? При том знаш да би дужнику који је дуговао десет хиљада таланата био опроштен дуг да није нечовештвом према ближњем узроковао обновљење потраживања (уп. Мт.18,2335). Ми треба да се чувамо да не пострадамо на исти начин због избегавања да опростимо дугове својим дужницима. Пошто добијемо благодат ми треба да [настојимо] да дарови стално остану код нас.
4. Уђи у скровиште своје душе и покрени сећање на своја дела. Немој бити малодушан чак и ако имаш много грехова. Јер, где се умножи грех, онде се још већма умножи благодат (Рим.5,20), наравно, уколико је примиш. Ономе ко много дугује биће много и опроштено како би више љубио (уп. Лк.7,4243). Уколико, пак, твоји греси нису велики, значајни и смртни (уп. 1.Јн.5,17), зашто се бринеш за будућност. Ти си, наиме, племенито прошао прошло иако си био руковођен само [старозаветним] Законом. Замисли да сада твоја душа стоји на теразијама, те да је с једне стране привлаче анђели, а са друге – демони. Коме ћеш од њих приклонити двиг свога срца? Шта ће победити у теби? Телесно уживање или освећење душе? Наслађивање садашњим или чежња за будућим? Да ли ће те прихватити анђели или ће те задржати они који су те и досад држали? У време ратних дејстава, војсковође својим потчињеним саопштавају знамење како би саборци лакше призивали један другога и како би постојало јасно међусобно разликовање када се у окршају измешају са непријатељем. Према томе, нико неће знати да ли си наш или противнички уколико тајним знацима не покажеш своју припадност нама, тј. уколико се на теби не ознаменује светлост лица Господњег (уп. Пс.4,6). Како ће се анђео изборити за тебе? Како ће те отргнути од непријатеља уколико не препозна печат? Како ћеш рећи: „Ја сам Божији“, уколико на себи не носиш препознатљива обележја? Зар ти не знаш да је „крвник“ пролазио поред запечаћених домова, док је у незапечаћеним домовима убијао првенце (уп. Изл.12,23-29)? Лопови ће лако опљачкати незапечаћену ризницу. Необележену овцу је лако одмамити.
5. Да ли си млад? Обезбеди своју младост уздом крштења. Да ли си већ преживео најлепше године? Немој губити залиху, немој уништавати заштиту, немој рачунати да је једанаести час исто што и први (уп. Мт.20,12). Јер, и онај ко тек започиње да живи мора пред очима имати свој крај. Кад би ти неки од лекара обећао да ће те извесним средствима и изумима начинити младим, премда си стар, зар не би пожелео да наступи дан кад ћеш видети да си се вратио у цвет младости? Међутим, када крштење обећава да ће ти се обновити душа коју си довео до старења и кроз безакоња учинио оронулом и оскрнављеном, ти презиреш Доброчинитеља и не журиш да [искористиш] обећање. Зар не желиш да видиш колико је велико чудо обећања? Како ће се човек поново родити без мајке (уп. Јн.3,4)? Како ће се онај ко је остарио пропадајући у жељама варљивим (Еф.4,22) поново оснажити, обновити и доспети у духовни цвет младости? Крштење је откупљење заробљених, отпуштење дугова, смрт греха, препород душе, светла одежда, неприкосновени печат, кочија за небо, виновник Царства, дар усиновљења. Зар за тебе, несретниче, уживање превазилази таква и толика добра? Ја схватам твоје оклевање, премда га и прикриваш речима. Сама дела вапију премда се и не чује твој глас. „Остави ме да користим тело за срамне насладе, да се ваљам у блату задовољства, да окрвављујем руке, да отимам туђе, да варам, да кршим заклетве, да лажем. И кад једном престанем да чиним рђава дела ја ћу примити крштење“. Међутим, ако је грех добар, придржавај га се до краја. Уколико, пак, шкоди ономе ко га чини, због чега окореваш у погибељним делима? Онај ко се стара да се ослободи од жучи неће почети да је умножава неуредним и неуздржаним начином [живота]. Неопходно је да тело очистимо од онога што га узнемирује, а не да болест учинимо већом од здравља. Лађа плови изнад воде док подноси тежину терета. Међутим, уколико се пређе мера, она ће потонути. И ти треба да се плашиш да не претрпиш нешто слично и да, чинећи грехе који превазилазе меру праштања, не будеш изложен бродолому пре него што уђеш у очекивано пристаниште. Зар Бог не види оно што се чини и зар не познаје твоје помисли? Зар ти Он помаже у безакоњима? Речено је: Смислио си безакоње – да ћу ти бити сличан (Пс.49,21). Да би се домогао пријатељства смртног човека, ти га привлачиш доброчинствима, говорећи и делајући оно што ће учинити да се радује. Међутим, приближавајући се Богу и надајући се да ће те примити у достојанство сина, ти делаш оно што му је противно, бешчастећи га преступањем закона. Надаш ли се да ћеш заједницу с Њим достићи оним чиме га највише одбијаш? Пази да се не деси да сакупивши мноштво зла и надајући се на искупљење у ствари само нагомилаш грехе, мимоишавши опроштај. Бог се не да обмањивати (Гал.6,7). Немој трговати са благодаћу. Немој говорити: „Закон је прекрасан, али је грех угоднији“. Уживање је ђаволска удица која вуче у погибељ. Уживање је мајка греха, а грех је жалац смрти (1.Кор.15,56). Уживање је храна вечног црва. Оно привремено теши онога ко се наслађује, али му касније доноси горчину која превазилази жуч. Оклевање заправо као да изражава: „Нека у мени најпре царује грех, а касније ће се зацарити и Господ. У почетку ћу удове своје дати греху за оружје неправде, а затим ћу их, временом, предати Богу за оружје правде (уп. Рим.6,13). Слично је и Каин приносио жртву: оно што је боље он је узео за своје наслађивање, док је лошије принео Богу, који је иначе, [и једно и друго] створио и даровао. Док си способан за труд, ти своју младост проводиш у греху. Када ти, пак, удови ослабе ти их приносиш на дар Богу, тј. кад их више ни за шта не можеш употребити и када морају да се оставе да мирују, с обзиром да им је снага истрошена услед дуготрајног исцрпљивања. Целомудреност у старости већ није целомудреност, него немогућност [препуштања] неуздржању. Мртвоме се не дају венци. Праведник није онај ко није у стању да чини зло. Док имаш снаге словесношћу савлађуј грех, с обзиром да врлина значи: клонити се зла и чинити добро (уп. 1.Пт.ЗД1). Нечињење зла само по себи не заслужује ни похвалу ни казну. Престанак грешења у старости биће узрокован слабошћу. Ми, међутим, хвалимо оне који су добри по произвољењу, а не због принуде. Да ли ти је неко одредио границу живота? Ко је одредио рок твоје старости? Ко може да ти верно обезбеди будућност? Зар не видиш да смрт отима и децу, те да односи и зреле [људе]? Живот нема [свој] рок. Због чега чекаш да дар крштења примиш кад будеш био у грозници, када више не будеш био у стању да изговориш спасоносне речи, нити да их јасно саслушаш (с обзиром да ће се болест настанити и у самој глави), када више не будеш имао снаге да подигнеш руке према небу, нити да станеш на своје ноге, нити да повијеш колена ради поклоњења, нити да се корисно поучиш, нити да непоколебиво [изговориш] исповедање, нити да се сјединиш са Богом, нити да се одрекнеш сатане, па чак, можда, ни да разумно пратиш тајноводство, услед чега ће присутни остати у недоумици да ли си осетио благодат или можда и не осећаш оно што се дешава. Међутим, чак и да са знањем прихватиш благодат, ти ћеш имати у себи талант који неће моћи да се стави у дејство.
6. Подражавај ушкопљеника (Дап.8,27). Он је нашао оглашатеља и није занемарио учење. Богати на кола прима убогога,озбиљни и знатни узима простог и презреног. Међутим, научивши се Јеванђељу Царства, он срцем прима веру и не одлаже примање печата Духа. Чим су наишли на воду, он је рекао: Ево воде.Његова реч је потекла од преизобиља радости. Ето онога што тражимо. Шта ме спречава да се крстим (Дап.8,36)? Уколико је спремно расположење не постоје никакве препреке. Онај ко призива је човекољубив, служитељ је спреман, благодат изобилује.Уколико буде усрдности неће. бити никаквих препрека. Уосталом,постоји један који нас спотиче, преграђујући нам пут ка спасењу.Њега ћемо победити разумношћу. Када нас наговара на оклевање, ми устанимо на делање. Када наша срца обмањује празним обећањима нама не треба да остану непознате његове замисли.Иако нам не саветује да данас починимо грех, ипак нас убеђује да праведност одложимо до сутра. Рушећи његове лукаве савете,Господ каже: Данас, ако глас мој чујете (уп. Пс.94,8). Онај, пак, говори: „Данас [посветите] мени, а сутра Богу“. Господ, међутим,гласно говори: „Данас послушајте глас мој“. Схвати свог непријатеља. Он не сме да нам саветује да сасвим отпаднемо од Бога, знајући да ће Хришћанима речено изгледати неприхватљиво. Он свој подухват извршава лукавством и варљивим поступцима. Он је мудар у чињењу зла (уп. Јер.4,22). Он види да ми људи живимо садашњим и да свако дело творимо ради садашњег. Лукаво нам пљачкајући „данас“, он нам оставља наду за сутра. Када, пак, дође „сутра“, опет долази злобни разделитељ и тражи „данас“ за себе, [остављајући] „сутра“ за Господа. Отимајући нам садашње уживањима и остављајући нашим надама будуће, он нас неприметно одвлачи од живота.
7. Једном сам запазио слично лукавство код довитљиве птице. Будући да је њене птиће било лако ухватити због њихове недораслости, она се изложила као лак плен и окренула према рукама ловаца. Уосталом, она није допустила ни да је лако ухвате, али ни да буду обесхрабрени у лову. Док их је на разне начине задржавала [лажним] надама и док су се бавили њоме, птићи су имали довољно времена да утекну. На крају је и сама одлетела. Ти треба да се плашиш да не доживиш нешто слично и да, надајући се нечему неодређеном, не пропустиш оно што је очигледно. Приступи, дакле, и у потпуности се предај Господу. Дај себи име и упиши се у Цркву. Имена војника се бележе у спискове. Борац који се запише полази у битку. Када се упише у неки град, грађанин постаје члан неког племена. Као војник Христов, као подвижник побожности и као житељ небеса и ти си дужан да наведено испуниш. Упиши се у овдашњу [књигу], да би те уписали и у горњу књигу. Учи се и поучавај јеванђелском начину живота, исправности очију, уздржању језика, поробљавању тела, смиреноумљу, чистоти ума, истребљењу гнева. Кад те присиљавају, ти приложи [својевољно]. Са онима који ти отимају, немој се судити (уп. Мт.5,25), оне који те мрзе љуби (уп. Мт.5,44), кад те гоне претрпи (Мт.5,44), кад те грде благосиљај (1.Кор.4,1213). Умртви грех у себи (Рим.6,2), сараспни се са Христом и сву своју љубав подај Господу. „Али, наведено је тешко“. Међутим, које се добро може лако задобити? Ко је подигао победнички споменик предајући се одмарању? Ко се украсио венцима истрајности препуштајући се наслађивању и забављању? Нико не узима награду уколико не трчи. Слава се рађа из труда и напори доносе венце. И ја кажем: Кроз многе невоље ваља нам ући у Царство (Дап.14,22). За тим невољама, међутим, следи блаженство у Царству небеском, док труд на греху очекују паклене муке и натмуреност. Ако се озбиљно размотри, ни посленици неправде не извршавају дела ђаволска без труда. Који је зној целомудрености? Међутим, блудник је сав обливен знојем од уживања које га топи. Да ли уздржање одузима од тела онолико колико му штети гнусно и махнито неуздржање? Бесане су ноћи оних који врше свеноћне молитве, али су далеко теже ноћи оних који бдију у неправди. Страх да ће бити опажени и занос због уживања у потпуности удаљују сваки спокој. Уколико будеш избегавао узани пут који води ка спасењу и корачао пространим путем греха, плашим се да ћеш, дошавши до његовог краја, наћи и станиште које му одговара. „Али, тешко је сачувати ризницу“. Бдиј, брате. Уколико хоћеш, имаћеш и помоћнике, тј. молитву која стражари током ноћи, пост који потпомаже и псалмопојање које руководи душу. Нека они буду са тобом и нека бдију на стражи, чувајући твоје драгоцености. Реци ми, шта је боље: обогатити се и трпети немир приликом чувања драгоцености или од самог почетка немати ништа што треба чувати. Нико не одбацује благо из страха да ће га бити лишен. Ако бисмо приликом сваког посла рачунали на неуспех, не би се очувало ниједно људско дело. Упоредо са земљорадњом иде неплодност земље, с трговином бродолом, с браком удовиштво, с одгајањем деце бездетство. Ми се, међутим, прихватамо посла, ослањајући се на најбоље наде и на испуњење очекиванога, полажући их на Бога који устројава наша дела. Ти на речима уважаваш освећење, док на делу водиш живот међу одбаченима. Гледај да се случајно не покајеш због рђавих мисли када више не буде користи од покајања. Нека те пример дјева научи здравомислију. Немајући јелеја у сасудима, оне су приметиле да им недостаје неопходно тек када је требало да уђу са Жеником. Писмо их је назвало лудим стога што су време употребе јелеја изгубиле на ходање и припрему, лишивши се светлости ложнице. Немој да и ти, одлажући годину за годином, месец за месецом, дан за даном и не примајући јелеј, тј. храну светлости, доспеш на крају до дана који не очекујеш и у коме ће ти понестати животне снаге. Са свих страна ће те окружити невоља и неутешна скорб, будући да ће те лекари отписати, а твоји ближњи изгубити наду. Бићеш мучен учесталим и сувим дисањем, будући да ће ти снажна грозница палити и прождирати утробу. Уздахнућеш из дубине срца, али нећеш наћи никога да подели твоју жалост. Изговорићеш нешто тихо и слабо, али неће бити никога да те чује. Све што будеш рекао, ниподаштаваће се као бунцање. Ко ће те тада крстити? Ко ће те тада подсетити с обзиром да си погружен у патњу? Ближњи су малодушни, далеки од несреће су равнодушни, а пријатељ оклева из страха да те не смути. Најзад, можда се лекар вара, а можда и сам не губиш наду због природног животољубља? Ноћ без иједног помоћника. Онај ко крштава није ту. Смрт је близу, а они који су дошли по душу журе. Ко ће те избавити? Бог, кога си презрео? Хоће ли те послушати као што ти сада слушаш Њега? Хоће ли ти дати рок? Али, да ли си добро искористио онај који ти је већ дат?
8. Нека те нико не заварава празним речима (Еф.5,6). Јер, наићи ће изненадна погибија (1.Сол.5,3) и јавиће се пропаст слична бури. Доћи ће страшни анђео и насилно уграбити и повући твоју душу свезану гресима. Она ће се често окретати овдашњем и безгласно јецати, будући да ће се затворити оруђе плача. О, колико ћеш дрхтати због себе. Колико ћеш уздисати. Када угледаш светлост праведника приликом свечане поделе дарова и очајање грешника у најдубљој тами ти ћеш почети, додуше бескорисно, да се кајеш због својих одлука. И шта ћеш рећи у патњама свог срца? „Авај мени, зашто не збацих са себе тешко бреме греха. А беше лако да га одложим. Напротив, ја привукох гомилу овог зла. Авај мени, зашто не опрах своју нечистоту, него се жигосах гресима. Сада бих био с анђелима, сад бих се наслађивао небеским добрима. О, моје лукаве одлуке. Због привременог наслађивања грехом ја се вечно мучим. Због телесног уживања ја сам предат огњу. Праведан је суд Божији. Мене су призивали, али нисам слушао. Учили су ме, али нисам марио. Нудили су ми сведочанства, а ја сам се смејао“. На тај начин ћеш говорити и оплакивати самога себе уколико те смрт уграби пре крштења. Човече, или се уплаши геене или пожели Царство. Немој презирати призив. Немој говорити: Изговори ме (Лк.14,18; 20) због овога или онога. Никакав изговор није довољан да би изостао. Плакао бих кад помислим да срамна дела претпостављаш великој слави Божијој, те да се због сласти разврата нераскидиво привезујеш за грех, самога себе одвајајући од обећаних добара и преграђујући себи могућност да видиш добра небеског Јерусалима (уп. Пс. 127,5). Тамо су безбројни анђели, мноштва првородних, престоли апостола, првенства пророка, жезла патријараха, венци мученика и похвале праведника. Пожели да им се и ти прибројиш, окупан крштењем и освећен даром Христа, коме доликује слава и сила у векове векова. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Обичај код Римљана да се роб отпусти пред претором пошто му се најпре удари шамар. Потом је могао већ да иде где хоће, прим прев.

Један коментар

  1. Pingback: Свети Василије Велики: БЕСЕДА О СМИРЕНОУМЉУ – Манастир Ваведење

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *