- 24. август
(Библиотека - Савремени изазови и искушења)
"ДАЈ ДА ПОПИЈЕМО!" - БОРБА ПРОТИВ АЛКОХОЛИЗМА
"Пијанство је подмукли непријатељ људског достојанства, рушилац личности, угњетач породице и подривач државе у свом каузалном исходу остварења зла. То је стање деструктивног односа према животу, а тиме и према Цркви као учитељици здравог живота. То је и геополитичко питање које је недавно званично подигнуто у Православној Русији, које је она прогласила за унутрашњег непријатеља број један. Та држава, поведена стратешким интересима на дуге стазе, у последње време много пажње поклања борби против алкохолизма. Ради тога Руска држава отвара сва врата својој Цркви да се суочи са овом болешћу друштва, која је у самој ствари опасна болест душе коју многи учитељи у неискуству и незнању не схватају озбиљно. Опхрван безнађем и разочарењима, а покренут у неправди "кнежева људских" и наш човек се све више хедонистички предаје овој авети која широко гута људе и драстично слаби наше друштво, а тако и наше опште народне интересе. Ми скромно, и колико је у нашој моћи, барем симболично, овим чланком Јурија Максимова покрећемо борбу против алкохолизма који се све више шири у нашем народу. Алкохол је духовни и душевни убица, коначно и физички, он је подривач основе цркве као људског естаблишмента а тако и државе у њеној дужној изградњи стабилног друштва. Овом приликом молимо наше читаоце и пријатеље да нам помогну у приређивању текстова и књига који су посвећени борби протвив алкохолизма. Надамо се да ће и наша Црква да објави борбу против алкохолизма у Србији и тако почне да спасава наше озбиљно оболеле, и изгубљене у све већем безнађу наше понижене људе. Дај Господе силе и снаге, а пре свега мудрости, да истрајемо у овом важном замишљеном светом делу."
[Протојереј-ставрофор Љубо Милошевић]
- 23. август
(Библиотека - Православна књижевност)
ДЕЧИЈИ ВРЛИНОСЛОВ
- 15. август
(Библиотека - Свето Писмо и тумачења)
Свети АНДРЕЈ Кесаријски
ТУМАЧЕЊЕ ОТКРИВЕЊА
"...Када су ме многи, имајући због велике љубави коју осећају према мени боље мишљење о мојој разборитости него што би требало, молили да протумачим Апокалипсу (Откривење) Јована Богослова и да ова виђења применим на времена која су затим уследила, често сам одлагао да се прихватим нечега што надмашује моје снаге, знајући да је разјашњење онога што је Свети тајанствено видео и што треба да се деси у будућности дело великог разума, просветљеног божанственим Духом. И ако су књиге древних пророка, које су многи већ протумачили, још увек пуне несагледиво дубоких тајни и биће то све до оног дана док знање, сада делимично, не постане савршено - мада већина тих књига говори о првом доласку великог Бога и Спаса нашег (неке, уосталом, говоре и о Његовом Другом доласку) - зар онда неће бити дрскост, нарочито од стране лица непричасног пророчком духу, да тумачи оно чему се чак ни крај не може сагледати? Како је, међутим, послушност боља од жртве (1. Сам. 15; 22), и како се, према апостолу, нада не постиђује (Рим. 5; 5), а љубав никада не престаје (1. Кор. 13; 8), то се, будући том љубављу везан са твојом богоподобном душом, Макарије, надам ћу кроз ту љубав задобити надокнаду за своје недостатке и награду за послушање - тај плод љубави - и укратко ћу, уз помоћ Бога Који ће ме умудрити, испунити оно што ми је заповеђено...".
[Из предговора]
- 20. јул
(Библиотека - Апологетика)
Свештеномученик ДАНИЛ Сисојев
ШЕТЊА ПРОТЕСТАНТА ПО ПРАВОСЛАВНОМ ХРАМУ
"...Дан, засићен пролећним сунцем, приближавао се крају. Била је једна од недеља Великог Поста. Московске улице и сокаци, који су се одмарали од бесконачне буке аутомобила, играли су се кристалним поточићима отопљеног снега. Са зграда и још нагих стабала падале су капи у дугиним бојама, звонећи као милиони стаклених звончића на сакосу вечног Првосвештеника. Шетао сам по пријатним сокацима Москве, дивећи се заслепљујућем небеском плаветнилу. У души је владала звонка тишина која настаје на врхунцу Четрдесетнице. Недалеко од позоришта на Таганки одједном ми се обратио неки младић с питањем: - Да ли сте читали Библију?...".
[... Из текста]
- 12. јул
(Библиотека - Дела савремених теолога)
Мати ВАССА Ларина
О. АЛЕКСАНДАР ШМЕМАН И МОНАШТВО
"Границе између 'монашког' и 'световног' нису тако јасно одређене у пракси Цркве као што се чини да су у теорији. Заиста, антиномијске стране 'пустиње' и 'царства,' 'Марије' и 'Марте,' итд. често постоје паралелно једна поред друге у једној личности, као што се обе рефлектују у нашој литургијској традицији. Не бих рекла да Св. Игњатије Брјанчанинов није имао ништа од 'Марте' у себи, нити да о. Александар Шмеман није имао ништа од 'Марије.' Али наглашавање једне или друге стране доводи до различитих 'аспеката' активности у Цркви, различитих приступа. То може такође довести до тензије, омаловажавања вредности једног приступа или другог, или чак узјамног осуђивања".
[... Из текста]
- 4. јул
(Библиотека - Савремени изазови и искушења)
Митрополит Волоколамски ИЛАРИОН
У процедури повратка из раскола не треба да буде ничег понижавајућег
"Црквене поделе немају једнаку природу, и није свака од њих раскол. На пример, у историји се не једном дешавало да су се делови ове или оне помесне Цркве дуже време налазили ван међусобног општења из разлога историјске или политичке природе".
[... Из текста]
- 25. јун
(Библиотека - Дела савремених теолога)
Мати ВАССА Ларина
"БОГОСЛОВЉЕ ЈЕ НАУЧНО, АКО СЕ ЊИМЕ СТРУЧНО ЗАНИМАШ" - интервју
"...Ако се под „ненаучношћу“ има у виду недовољно познавање извора и њихово нестручно коришћење, недовољно знање допунске литературе и неспособност да се до неког степена ради интердисциплинарно, онда је „ненаучност“ могућа и у свим горенаведеним областима и није својствена богословским наукама per se. Богословским наукама је могуће бавити се стручно, али и не. Постоји, наравно, виши смисао појма „богословље“, које су Оци назвали „науком над наукама“, тј. доступно само онима који су веома напредовали у богосагледавању. Међутим, напади на „ненаучност“ богословља имају у виду сасвим другачију „научност“. Зато и говорим о тој, приземљенијој „науци“..."
[Из интервјуа...]
ПРЕПОРУЧУЈЕМО..
- Протојереј ВАЛЕНТИН Свенцицки
ДИЈАЛОЗИ
Књига Дијалози је најзначајније дјело
о. В. Свенцицког. Књига је написана у духу православне црковности, одликује
се необичном убједљивошћу у одбрани основа православне догматике у спору
"Духовника", представника православног свештенства, са "Непознатим",
интелектуалцом који нема вјеру и који пати од неспособности да је приобрете
помоћу закључака хладног ума.. [даље..]
|
|













| Ускоро.. |
|
Правила Православне Цркве (Милаш)
Жички Апостол
|
Православна
интернет мрежа

|