NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » ŽITIJE, STRADANJE, SLOVA I POSLANICE

ŽITIJE, STRADANJE, SLOVA I POSLANICE

 

ŽITIJE, STRADANJE, SLOVA I POSLANICE
 

 
SLOVA, BESEDE, POSLANICE
 
Pozdrav novom Patrijarhu Srpskom
 
Govor mitropolita Dositeja 21. II 1938. godine
 
Oko dvanaest i po časova novoizabrani Patrijarh, u pratnji svoje najbliže okoline, izišao je iz crkve i uputio se u Patrijaršiju, u svečanu dvoranu. Tu je ponovo primao čestitanja, a Visokopreosvećeni mitropolit zagrebački g. Dositej održao je jedan kraći govor u ime braće Arhijereja:
– Svi shvatamo sve teškoće koje nas očekuju, zato se molimo Gospodu Bogu da sve te teškoće prebrodimo, a mi Arhijereji da ispunimo sve ono što je Bogu drago. Naša obećanja su najiskrenija da ćemo i mi, i svi oni, koji su sad došli činiti sve da Crkva dobije ono visoko mesto koje zaslužuje naš narod i naša vera. Nećemo sad govoriti o onome što je zapisano na poslednjim stranicama istorije paše Crkve i našeg naroda, o onome što se u poslednje vreme događalo, ali mi se nadamo i verujemo, da đe vašim upravljanjem doći naša Crkva na dostojnu visinu. Bili smo svedoci kako je jedan čovek stao uz narod i uz Crkvu i činio onako kako je bilo drago i Bogu i narodu. Gospod Bog rekao je, da ste vi najdostojniji da dođete posle onih dana i da nam donesete mir. Obećavamo vam da ćemo svim snagama deliti zajedno sudbinu naše Crkve i biti iskreni vernici i molitvenici, da ćemo dati Crkvi svetoj sve što možemo i sve što treba. Verujem, da će naša Crkva sveta, dostići ono što uvek treba da dostigne jedna narodna Crkva kao što je naša.
 
Njegova Svetost Patrijarh Srpski g. dr Gavrilo odgovorio je mitropolitu zagrebačkom takođe jednim kraćim govorom u kome je između ostalog rekao i ovo:
 
„Vaše Visokopreosveštenstvo, braćo moja Arhijereji,
 
Mi se dobro poznajemo, mi zajedno radimo već dvadeset godina… Moja smernost puni ovih dana 38 godina kako se posvetila Bogu i svetoj Crkvi i našem narodu. I dosada nisam pripadao ni sebi, ni svojima, nego Crkvi i narodu, pa ću tako i otsada biti. Kad ste vi istakli moju smernost da preduzme položaj Patrijarha, u punoj nadi da ćete u duhu sabornosti raditi i da ćete me uz saradnju našeg sveštenstva pomoći, da izvršimo onu veliku misiju u našem narodu, ja vam iskreno zahvaljujem. Hvala Vam svima, a i vama, Visokopreosvećeni vladiko zagrebački, što ste bili na ovom teškom položaju a mislim da ću pogoditi i misao svih Arhijereja, ako Vam zahvalim što ste doprineli da se prilike srede“.[1]
 


 
NAPOMENE:

  1. Glasnik SPC, br. 7, str. 121-122, Sremski Karlovci 1938.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *