ЖИТИЈЕ, СТРАДАЊЕ, СЛОВА И ПОСЛАНИЦЕ

 

ЖИТИЈЕ, СТРАДАЊЕ, СЛОВА И ПОСЛАНИЦЕ
 

 
СЛОВА, БЕСЕДЕ, ПОСЛАНИЦЕ
 
Посланица Англо-Саксонцима
1920
 
Богољубивом и висококултурном хришћанском народу племените англосаксонске расе. Доситеј, епископ дијецезе назване у Богу дијецеза Нишка, и администратор дијецезе Тимочке, шаље братске загрљаје и поздрав[1]
 
Љубљена браћо и сестре у Христу: благодат Господа Нашег Исуса Христа, љубав Бога и Оца и учешће св. Духа нека буде са вама и нама.
Љубљени у Христу, благодаћу Божјом и неумрлом храброшћу синова наших племенитих савезника, међу којима ваши синови заузимају једно видно место пуно части и славе, и храброшћу и издржљивошћу наших Српских синова који су издржали много и борили се веома тешко, ми, који смо пре кратког времена били робови, сад смо слободни. И за ово ми подносимо Свемогућем срдачну захвалност за његову безграничну милост и падамо на кољена пред небеским Искупитељем нашим и наших савезника.
Моја душа је пуна захвалности за широкогруде синове АнглоСаксонске расе. Ја се клањам дубоко пред вашом храброшћу, самопрегоравањем и великим врлинама ваше племените душе. У радости наше садање слободе, ја, а са мном и сав мој народ, имамо вас непрестано у нашим мислима.
Љубљени у Христу, када је се пре три године непријатељ приближио зидовима главног града моје дијецезе – града који је најбоље познат поред осталог још и као родно место светог и равноапост. Константина Великог, – ја, следујући заклетви и обећањима, која сам дао и Богу и мојој деци у Христу: да ћу са њима делити и добро и зло, ја сам лично на захтев непријатеља изишао пред непријатеља са својим свештеницима и старцима из Ниша. Стојећи пред наоружаним непријатељем, ја сам молио и преклињао у име човечности, у име вашег заједничког страдања у прошлости (страдања од 500 година под Турцима), и највише у име наше Једне Свете Хришћанске Вере: да они спасу старе и немоћне и без одбране људе, жене и децу. И непријатељ све обећа што сам га молио. Али одмах после неколико дана, ја сам био први одведен у ропство, са многим другим свештенством и народом, где сам провео пуне три године одвојен од мога стада и свештенства, затворен далеко у једном манастиру као један, који нема права и слободе. Ја се нисам жалио никада против тога што сам издржао, а ја се не жалим ни сада нити ћу се икада жалити.
У дубини великих брда, далеко од свих градова и народа, ја сам се молио Богу да Он подари своју благодат несрећном и мученичком робљу, али ја нисам никад ни сањао о терору коме је оно с дана на дан било подвргавано.
Сада је све прошло. Ја сам опет са својима; робови су слободни; помоћ је дошла патницима и мученицима. Слава Теби, Боже наш, за Твоју милост.
О, како бих ја био срећан сада, када смо и ја и сви овде слободни, када би имао са мном сву своју браћу од које сам био одвојен пре три године. О да ми их је имати сада, да захвалимо Свемогућем за освитак нових дана, и да заједнички можемо славити и преузносити име, издржљивост, самопрегоревање наших великих и племенитих савезника – вас, моја драга АнглоСаксонска браћо у Христу, али на жалост моју, многи и многи од њих више нису у животу. Моја душа је препуна бола, моје су руке сувише слабе и моје очи пуне суза; мој се дух буни кад пишем ове редове. Ја осећам да ми је потребан утешитељ. Но да ли сам ја један једини кога треба тешити? О кад бих могао само да говорим о својој душевној агонији! То што сада видим и чујем превазилази моја најтачнија уображења у времену ропства. Хиљаде најбољих синова мога народа и са њима један велики број свештенства – слугу Божјих – послани су били у ропство, мучени и убијани.
Ви ћете ме запитати “Зашто”? “За који злочин”? Просто зато што су били Срби.
Ја остављам неутралним народима да кажу своје мишљење о овим безакоњима и безразложним злочинима против мога народа.
Ја и самном хиљаде и хиљаде моје несрећне деце подижемо непрестано молитве за спасење невиних душа, које су биле жртвоване, и молимо се да Бог истине и правде уразуми оне, који су нам то зло учинили.
Ја вам пишем о овоме, драга браћо, и молим вас много да се сви молите за душе ових мученика, ових невиних жртава нечовечности и силе, као и за душе наших праведних мученика свештеника. О каква ће утеха бити за мене молитва макар једног од Вас!
О, кад би ви само знали како су жалосна и тужна деца, жене и рођаци наших мученика! Њихове душе су пуне страдања. Они заиста потребују утехе. Нама су свима потребне саме молитве, јер знајте: невоља је код нас општа.
Ви сте, драга браћо, веома племенити, пуни хришћанске љубави. Ви сте то показали толико да ми то нећемо никада заборавити. Ја верујем да ћете ви, слушајући о мојим запевкама и молбама рећи себи: “Они потребују наше молитве, али да ли они не потребују штогод више”.
Мени је жао, драга браћо и сестре у Христу, што сам и сувише далеко да Вам могу говорити “лицем к лицу” као што каже Велики и Свети Апостол народа, те да Вам опишем нашу материјалну беду и пустош. О, кад бих овог момента уместо што сам говорим, могао пустити да говоре уста неког од мојих свештеника, који су тако разбојнички били убијени, кад би могли од њих да чујете њихове невоље и беде, њихово гладовање и голотињу – ја мислим да би се Ваша срца испунила са болом и сажаљењем, ужасом и чуђењем.
Нека би милостиви Бог сачувао и наше најгоре непријатеље и највеће злочинце од невоља у којим се многе фамилије наших свештеника – мученика налазе.
Велики је Бог наш, Бог љубави. У томе моменту, када сам ја, пастир стада и духовни отац овог страдајућег народа, био највећма забринут за мој народ, у том моменту дошао је код нас један брат у Христу; он је дошао као анђео Божји с неба. Он је син ваше велике АнглоСаксонске расе, – Конон Савеџ.
Наш брат Савеџ говориће Вам за нас. Молим Вас слушајте њега. Он је живи сведок наших невоља и мука. Он ће Вам рећи што би ви чули од мене.
Примите га као брата, као брата и пријатеља једног малог и до скора непознатог народа, али народа радног и мученичког. Примите га и чујте га као што би чули и примили мене.
Драга браћо, хвала вам што сте слушали моје невоље и муке. Нека би свемогући Бог, Творац послао свој небески благослов за вас све и нека вам спасе и сву вашу расу од сваког искушења и невоље[2].
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Овом посланицом преосвећени епископ и велики Мученик Српске Православне Цркве, нишки епископ Доситеј препоручује свештеника Англиканске цркве Конона Сиднеја Савеџа, који је обишавши наше крајеве и видевши терор наших непријатеља, учињен над нашом црквом, отишао у Енглеску и Америку, да говори о страдању и мучеништву Српске Православне Цркве. – Ми ту посланицу доносимо у преводу са енглеског језика. Ур.
  2. Часопис: Српска Црква, Сарајево 1920, стр. 41-42.

Comments are closed.