ЖИТИЈЕ, СТРАДАЊЕ, СЛОВА И ПОСЛАНИЦЕ

 

ЖИТИЈЕ, СТРАДАЊЕ, СЛОВА И ПОСЛАНИЦЕ
 

 
СЛОВА, БЕСЕДЕ, ПОСЛАНИЦЕ
 
Ускршња Посланица
1930
 
Доситеј,
 
Православни епископ Богом – чуване епархије нишке, шаље свој архипастирски благослов свештенству оба реда, милој браћи у Христу, сарадницима својим и драгом му народу – синовима и кћерима, и милој деци својој, поздрављајући их данашњим – ускршњим радосним поздравом:
 
Христос Воскресе!
 
И заиста, драги моји, овај поздрав је радосан и прерадосан за свакога, који је свесан своје немоћи, свога ништавила па и свију грехова и безакоња којима сваким даном све више и више пунимо свој живот. Истина је, да, међу нама има много и браће и много сестара, који не мисле о себи овако. Него баш обратно овоме. Има међу нама који и сувише много мисле о својој сили, о својој моћи. Има многих међу нама, који уображавају да могу све, да су све и сва, да сем њих сви су остали сићушни, малени, незнатни и да ако неко штогод вреди, да су само они, који вреде.
Оваквим мислима о себи, многа наша браћа и многе сестре најчешће се руководе својим богатством, имањем сваке врсте, дакле, новцем или оним што се у новац може претворити. Други се опет у своме уображењу, да су заиста нешто велико и славно, опиру на знање, на своју ученост, своју главу. Напунили људи своје мозгове знањем, дугим читањем књига сваке врсте, па уображавају да су све и сва. Истина је, по њиховим речима, само то што они знају, то што они кажу. Све што се није сместило у њихов мозак за њих или не постоји или нема своје вредности.
Хоћу још једне да споменем, који о себи много уображавају. Хоћу да споменем оне који су на високим положајима. Има заиста много честитих и ваљаних, који дођу на виша места по својим личним заслугама: било вредноћом, било памећу или поштењем. Али као што и сви ви знате, има и таквих а то њих доста, да не кажем много, који знају да дођу до ових места, положаја, и другим средствима, али само не онима којима би требало да дођу до тих положаја. И шта видимо? Док су они први, заслужни својих положаја скромни заиста вредни и радни, дотле ови последњи, који не воле свечана и широка врата, а на против више воле разне капиђике и споредна врата, постају више него несносни, па и груби кад се дочепају власти, уображавајући да нешто вреде. Они знају само за један правац путу живота. Онај пут, који само они сматрају за најбољи. У ствари они се држе само једнога правца, пута у раду: Што дуже на власти! Власт је за њих све. Власт их је ослепила. Ништа друго не виде, ни о чему не могу да мисле него само о високом положају, и да се што дуже на њему одрже, а уз то још да им се ласка, како су они најмудрији, највреднији и најчеститији.
Ја побројах три непријатеља за правилно разумевање смисла нашег живота. Ја рекох, да су већим делом или богатство, или знање, или најзад велики положај у држави или друштву оне водиље које многе и многе поведу лажним путем.
Ја овим још не велим, да је свако богатство зло, да је сопственост ма које врсте она била, сама по себи непријатељ душе наше или што исто значи, непријатељ нашег спасења.
Ја овим још не тврдим да је свако знање зло. Ако би ја ово тврдио, онда би тврдио и то, да је незнање врлина, светлост, добродетељ, а да је знање порок, мрак и безакоње.
Ја овим нећу никога да убедим, да је заузимање високог положаја безумље или безусловно зло. Не. Јер ако би ово била моја намера, онда би требао да докажем, да су неред, дезорганизација, хаос, распасаност једини разумни основ друштвеног и државног живота и да су сами високи положаји творевина злога духа.
Свака ствар има своју меру, своју цену, али свака ствар треба да је на њеном месту – вели стари мудрац.
И богатство, и знање, и високи положај могу за нашу душу бити или зло или добро. Зло су онда, ако у њима гледамо цео смисао нашег живота: да смо овде, на земљи, само за то да им служимо; да су они једини циљ коме треба свим срцем, свом душом, свима мислима, целим животом својим да се предамо.
И богатство и знање па и високи положај, који може смртни човек заузети треба да буду за нас само средство а никада циљ.
Ми имамо један циљ у нашем животу. Био ти богат, био ти велики зналац, био ти на великом положају, знај, да за тебе као и за све људе на овој земљи има само један циљ.
 
Тај је циљ спасење твоје душе.
 
Ако ти на богатство, на знање, на свој положај гледаш као на средство као на нешто пролазно, времено, онда правилно гледаш, разумно мислиш, и најбоље си разумео циљ свога живота.
Данашњи радосан и прерадосан поздрав:
 
Христос Васкресе,
 
даје ми повод да на све ово што досада рекох, погледамо и са оне стране што овај поздрав чини радоснијим, свечанијим од свију осталих поздрава.
Ово светло и радосно јутро доноси нам велики дар. Дар је овај највећи, којим је Господ Бог даровао нас, немоћну, ништавну и грешну децу земље ове. Сећајући се да све што добијамо са Неба, да је потребно за нашу душу, али ми треба да знамо да овога јутра добисмо оно што је најнужније за нашу душу.
Јер, овај дар је већи него богатство овога света, већи него ма које и ма какво знање, најзад, већи него све оно што даје ма који високи положај. Он је већи од свега, јер нам даје оно са чиме се не може сравнити ни један дар ни једно овоземаљско благо.
И заиста, нећу ја да кажем, него кажите ви, драги и честити моји, да ли је ма кога сачувало од смрти богатство, знање или високи положај? Или, кажите ми: да ли ви знате многе које би богатство само по себи или знање, или високи положај, учинило стварно срећним или, да ли се ма ко спасао само зато што је био богат, или што је много знао, или што је заузимао високи положај и имао многе себи потчињене?
Заиста, када људи не би умирали и када живот наш не би био испуњен свакојаким неправдама, преступима, злим делима и помислима испуњен гресима, тада не би имао свога оправдања ни долазак Христов на земљу, ни Његова проповед, ни једно од Његових чуда, ни страдања које је Он подносио, завршујући са смрћу на крсту на Голготи, па ни само Васкрснуће.
Нико други него ми, људи, ми смо узрок свему томе што је Господ наш Створитељ, преко Сина Свога Јединородног Исуса Христа за нас учинио.
Стога, треба да разумемо, да оно што нам нико дати не могаше, даде нам Онај који је Свемогући. Да разумемо, да нам Он данас даде оно што нам ни богатство, ни знање, ни власт па и никаква друга моћ, сила и слава овога света дати не могаше.
Победити зло ми можемо тек сада, када је зло Самим Христом – Свемогућом руком Божјом побеђено; смрт је изгубила њену стварну силу, своје стварно одређење, само зато што је смрћу Христовом побеђена.
Ово је тај велики дар, који нам ово светло, радосно и празнично јутро донесе. Ово је тај дар, који треба да чувамо у нашим срцима. Ово је тај дар, који и најсиромашнијег може учинити највећим богаташем – милионером свију милионера.
Ово је тај дар, који и човека са мало прочитаних књига и без великих школа може учинити мудрим и разумним. Зашто? Јер ко овај дар сачува у срцу своме, тај зна за прави смисао живота, тај зна куда треба да тежи свом душом, свим срцем и свима мислима својим.
Ово је тај дар, који и најскромније диже на највећи положај. Овај дар оспособљава човека да разуме, да има два висока положаја: Један, који је висок у очима људи, и други, који је висок у очима Божјим.
Зар је збиља оно што нам Господ даде данас из мртвих васкрслим Сином Његовим – Господом нашим Исусом Христом, није дар свију дарова?
О, како је велики Господ наш, о, каква је неизмерна љубав Његова према нама, о, какав је дар свети његов. Он нам даје живот – јер је
 
Заиста Христос Васкрснуо.
 
Христос Васкресе[1]
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Преглед Цркве епархије нишке, број 4, Ниш април 1930, стр. 97-101.

Comments are closed.