ЖИТИЈЕ, СТРАДАЊЕ, СЛОВА И ПОСЛАНИЦЕ

 

ЖИТИЈЕ, СТРАДАЊЕ, СЛОВА И ПОСЛАНИЦЕ
 

 
СЛОВА, БЕСЕДЕ, ПОСЛАНИЦЕ
 
Божићна посланица царском Нишу
1933
 
Доситеј,
 
Православни митрополит Богомчуване епархије загребачке и администратор Богомчуване епархије нишке, шаље архипастирски благослов драгој му у Христу браћи – свештенству оба реда, монасима и монахињама и свом православном народу епархије нишке и поздравља их са радосним поздравом:
 
Христос се роди!
 
Не сећамо се да смо ма када, до овога дана када вам пишемо ово писмо, осећали у души све оно што сада – данас, осећамо.
Не сећамо се браћо Наша, сестре Наше и децо Наша, да смо ма када осећали у души тако блиско осећај радости, весеља и осећај бола, туге. Ми их осећамо готово нераздвојно као најсродније. Ми их осећамо истом јачином.
С једне стране, душа је наша пуна радости.
Ми смо радосни, Ми смо весели. И како да се не радујемо и да не будемо весели кад Нам је милостиви Господ дао да са вама, Нашом у Христу браћом, са синовима и кћерима духовним, без обзира на материјално, земаљско благостање, без разлике на то да ли сте богати или сиромашни, без разлике на узраст и на пол – доживимо и ову годину у миру и да вам можемо честитати рођење Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа са:
 
Христос се роди!
 
Ми смо радосни, Ми смо весели. Данас се испунило велико обећање, које је Господ Бог Творац свега што видимо и невидимо дао нашим Прародитељима, иако су они, Адам и Ева, тешко згрешили према Господу Богу и Творцу и нису били достојни Божје милости и Божјег обећања. Бог је обећао био да ће Сина Свога послати да скине са грешнога рода људског стари грех: непослушност према Божјој заповести, самовољу, гордост и лаж.
Данас је дошао Обећани. Обећање се испунило и Света Девојка Марија постала је Божјом мајком, јер је Христа, Младенца родила. Родила нам је Искупитеља. Родила је Бога у облику и природи и човека. Родила нам је Богочовека.
Ми смо радосни, Ми смо весели. Родио нам се Онај без кога среће нема. Родио нам се Цар свију царева. Али се није родио тамо где се царска деца рађају. Није се родио ни у царској палати па чак ни онако како се рађају деца најобичнијих – најскромнијих по богатству родитеља. Христос Син Божји родио се у беди и сиротињи. Родио се у пећини витлејемској. Родио се за све. Нема никога под сунцем Божјим, а рођеног од жене, за кога није Христос дошао. Бог је за нас учинио све. Остало зависи од нас. Од нас зависи да ли ћемо примити Исуса Христа Младенца са Неба послатог, у наша срца и примити у наш живот највеће благо – мир, мир Божји, или ћемо наша срца затворити пред Младенцем у Витлејему рођеном, те и даље срљати у пропаст и жалити се на све, на цео свет, али не на стварног кривца, на себе, што нема мира, што нема среће у свету.
Ми се радујемо, Ми се веселимо што је Христос донео собом оно што живот наш чини заиста – срећним.
Анђели Божји објавише ове ноћи рођење Христово – објавише долазак највеће среће за људе. Човек је нарушио мир са својим Богом. Човек је творац свију немира, свију свађа и свију ратова. Човек је изгубио мир према себи самом, и најзад, човек је изгубио мир у односу према себи равнима, према људима. Христос се рађа – мир се повраћа. Повраћа се темељ, основица свију срећа. Мир је дошао поново у свет. Анђели певају да срећа није ни у богатству, нити у високом чину и положају, нити у великим кућама, као ни у пространим кошевима и амбарима и другим богатствима, него да је срећа пре свега у нашем односу према Творцу и Богу и Исусу Христу.
Срећа је у давању Богу онога што је Божје, у слављењу и хвалењу Господа Бога свим срцем и свом душом својом. Срећа је у преношењу Исуса Христа из сурове, убоге витлејемске пећине у наша срца. Срећа је у томе да место наше себичне, зле воље у нама влада Божја добра, блага воља. Анђели Божји певали су да је тамо срећа где се Бог слави и тамо где је добра, блага воља – да је тамо и мир, највеће благо човечијег живота.
Али, драга Наша у Христу браћо и сва остала децо Наша духовна, сада, када вам ово писмо пишемо, иако би желели да ова радост дуго и дуго Нас не остави и да се дуго и дуго веселимо, ипак је душа наша пуна и других осећаја. Она је пуна и бола и туге.
Ви сте, драги и мили, сигурно чули да је наш Свети архијерејски сабор под председништвом Његове Светости патријарха Варнаве, на једној од својих јесењих седница изабрао Нас, владику вашег, за митрополита новоосноване православне епархије загребачке.
Овом одлуком Св. Архијерејског сабора Ми смо од вас одвојени. Веза која нас је везивала безмало двадесет година раскинута је. Велики низ година, али и година судбоносних, провели смо заједно. Ви сте били Наши и Ми смо били ваши. Руководили смо вас, у чувању вере наше свете православне, бринули се за вас, старали се о вашем добру, и сваком благостању а највише о спасењу душа, од Господа Бога поверене Нам духовне деце. Радовали смо се у радости вашој, у тузи и несрећи вашој и сами смо туговали, а несрећу са вама делили. Искрено смо се молили Господу Богу да вам да што више дана мира душевног, дана радости и весеља и да немаштина и оскудица буде што даље од вас.
Сваки је растанак тежак па и растанак духовног родитеља и архипастира са својом духовном децом није лак.
Али нека буде воља Божја у свему па и у овоме нашем растанку. Тврдо верујемо да се наш Свети архијерејски сабор руководио Духом Светим када је Нас послао из драгог Нам Ниша и епархије нишке у наш лепи и бели Загреб. Баш ова јака, непоколебива вера Наша, да Нас Сам Господ позива на нову службу у цркви Његовој светој и даје Нам силу и моћ да тежину бола растанка лакше подносимо.
Воља Божја и путеви Његовог Светог Промисла за нас су већином непознати и тајанствени па не можемо унапред тачно знати шта ће даље у Нашем животу бити, али, засад, бар, јасно је и тачно да се растајемо и да ово Наше писмо упућујемо вам већ као митрополит православне загребачке епархије и да се вама обраћамо последњи пут из лепога града Ниша, из града великог и светог Цара миротворца и равнога светим апостолима Константина, славног града Немањиног и бесмртног јунака чегарског Синђелића, из незаборављеног града наших свештеномученика, безбројних синова и соколова, који дадоше животе своје за свету веру православну, за слободу и отаџбину милу. Ми се растајемо.
На растанку Ми вам се свима захваљујемо за љубав и оданост према Нама, духовном оцу, родитељу и првосвештенику вашем. Хвала нарочито браћи Нашој у Христу духовенству епархије нишке, на сталној љубави, на искреном труду и сарадњи у винограду Господњем. Ако се можемо чиме похвалити морамо се пре свега похвалити вашом искреношћу према Нама и љубављу према светом делу од Цркве свете повереног њеним служитељима.
Молите се Богу за Нас. Нама су потребне ваше молитве. Ми вас уверавамо да ћемо вас увек садашњом љубављу љубити и да ћемо се свију вас сећати у Нашим молитвама. Молићемо се Господу Богу за све вас. Молићемо да се Божји мир, што нам га донесе ове ноћи наш Спаситељ Исус Христос стално осветљује све путеве живота вашег и све домове ваше.
Верујте Нам, браћо Наша и децо Наша, да ћемо бити срећни и пресрећни ако будемо о вама чули само речи похвалне. Ако буду хвалили вашу побожност, вашу честитост, једнодушност и сложност у раду и непрекидне напоре за опште добро; ако буду истицали, као и досада, ваше родољубље, пожртвовање за добро и напредак нашег народа и отаџбине наше миле. Кажемо, бићемо срећни и пресрећни ако останете увек онакви какве смо вас Ми оставили. Особинама, врлинама ваше душе Ми смо се увек хвалили – јер сте заиста били достојни похвале. Ми се растајемо. Нека је воља Божја. Опростите. Будите ми здрави и од Господа Бога увек благословени!
 
Христос се роди!

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *