ЖИТИЈЕ, СТРАДАЊЕ, СЛОВА И ПОСЛАНИЦЕ

 

ЖИТИЈЕ, СТРАДАЊЕ, СЛОВА И ПОСЛАНИЦЕ
 

 
СЛОВА, БЕСЕДЕ, ПОСЛАНИЦЕ
 
Васкршњи поздрав
1928
 
Ваш Владика говори сада са вама преко овога писма, које је написао својом руком
 
Христос Воскресе/,
 
Ја, ваш архијереј, епископ Доситеј, Самим Господом Богом одређен да се бринем, очински да се бринем, о свима вама, да би сте увек били најбољи, најчеститији и најсрећнији, почињем ово своје писмо са радосним поздравом:
 
Христос Воскресе!
 
Овим речима, овим кратким поздравом:
 
Христос Воскресе!
 
Ми издвајамо овај радостан празник од свију осталих празника које у години имамо, јер он нам доноси радост свију других радости: Христос Који је васкрсао, Који је из мртвих устао за нас је највећа радост.
Овај радостан празник заиста је празник свију осталих наших хришћанских празника – јер он нам највише даје. Он нам сведочи о оној великој, превеликој љубави, коју нам је Господ Бог овога ранога јутра у Христу Спаситељу и Искупитељу нашем открио, показао.
Наш Господ, наш Бог – Бог је љубави. Све што је Бог ма када створио, чинио и све што Бог и сада чини и ствара – чини и ствара само из љубави. Бог све подиже, Бог све ствара, Бог све зида само на једном темељу – и тај се темељ зове – Божја љубав. И човек се налази и живи на земљи само зато што је и он Богу мио и драг – што је и њега Бог из Своје очинске, небеске љубави створио.
Баш зато што је човека створила Божја љубав, он је у почетку био добар: Бога је славио за живот који му је дао, био је Богу послушан; својом вољом човек је вршио само оно што је и Богу било угодно, и, најзад, није тежио слави својој земаљској, нити је хтео да својим мудровањем превазиђе и Бога, нити је тежио земаљским благама и задовољствима. И док је овако живео на земљи, човек је живео у свакоме задовољству. Он је благовао – срећа га је на сваком кораку пратила. Није било тада на земљи неслоге, свађе, туче; није било немаштине, оскудице, страдања; није било болести – па није било ни оно што је најгоре: није било смрти.
Тек од времена када је човек пао у грех, када је почео да живи за своју славу, ради земаљске славе, када је отказао послушност вољи Божјој и почео да се руководи својом себичном па и пакосном вољом, тек онда се појавише све незгоде, муке, недаће, болести и смрт. Грех човечји је отац смрти. Грех је смрт родио. Грешни човек увео је смрт у свет.
Данашњи свети дан је најјаче сведочанство Божје љубави према човеку – према најгрешнијем човеку. Бог наш Бог је љубави, у Његовом царству увек се нађе и праштање и милосрђе.
Радосни поздрав ранога јутра овога:
 
Христос Воскресе!,
 
Потсећа нас и на онај велики грех, страшни злочин, који извршише зли људи, велики грешници, творци свију безакоња и смрти, баш они, ради којих је Исус Христос са неба у Свет дошао – потсећа на распеће Христово, али овај поздрав сведочи и о том, да је љубав Божја могућнија и већа од свију наших грехова, злочина па и од смрти.
Гроб, у који беше тело Христово, скинуто са крста, положено, јутрос рано нађен је празан. Жене, које дођоше до гроба, нису могле да помажу тело умрлога Исуса Христа, јер тела у гробу не беше. Празан гроб је најјачи, најсигурнији доказ Христова васкресенија.
Власт смрти изгубила се; смрт је побеђена. Победу над највећим непријатељем нашим извршио је Сам Бог. Богом је побеђена смрт; она несрећна сила, коју је човек грехом својим у свет увео.
Ми смо спасени. Бог је нас спасао од највећег непријатеља, од највећег зла. Христос, Син Бога живога – даде нам живот вечни.
Ми се радујемо, певамо и веселимо, јер смо ослобођени најтежега ропства. Али ово није све. Ми морамо нашим целим животом и мислима и делима показати и доказати да смо достојни велике Божје љубави према нама; да заслужујемо искупљење и да нам је надјрагоценије спасење душе. А да ово докажемо ми морамо живети онако како је то и Богу пријатно и угодно.
Ако је било празника и радосних дана, када је ваш Владика морао да мисли о томе којим начином, каквим вашим мислима или делима треба да прославите Бога, те да празник и радостан дан буде што кориснији за ваш земаљски и небески живош, то данас – овога великога дана, он нема потребе, дуго да мисли. На жалост!
“Наш народ гладује. Глад је у народу. Прошлогодишња суша одузела је од народа хлеб; па и живина и стока без хране су. Народ гладује – и што се даље иде глад је све већа и већа…”
Ево те страшне ствари о којој се свуда говори па и у новинама пише.
Кад би ми чули за ову ужасну ствар и о неком народу који живи далеко од нас, иза девет мора и иза многих брда и планина, ми, као хришћани, не би смели бити равнодушни, него би морали томе народу да помогнемо. А шта ли тек мора наша душа да осети кад знамо да наша рођена браћа, они који су нам најближи и најрођенији, трпе глад и да им и смрт грози, јер немају чиме да се хране?
Душа је моја препуна туге и жалости, кад вам о овоме говорим. Ја сам данас толико брижан да ни превелика радост данашњег светога дана – Ускрса – није у стању да ме умири, и да заборавим на оне, који су жељни хлеба…
Браћо моја драга и пријатељи моји добри, сестре моје вредне и честите, ја сам почео ово писмо које вама написах са поздравом: Христос Воскресе!,
А сада све вас молим – вас којима је Господ Бог дао оно што је потребно за живот па и да овај најрадоснији дан можете лепо прославити – дајте онима која гладују, дајте за оне који су несрећни. Дајте им да би Господ Бог дао вама увек много и много свакога добра и задовољства – вама, вашим домовама и свима која се вашим називају.
Знајте сви, да ћете утолико више осетити у души велику радост данашњега великога дана, уколико више послушате ове моје очинске речи – уколико више љубави покажете несрећној браћи нашој – онима који гладују.
Знајте сви, да ће васкрснуће Христово утолико сигурније бити вашим васкрснућем па и за душе оних ваших који су већ помрли, уколико будете дарежљивији према гладнима…
Жртвујте, дајте, дајте, пружите што више можете да би што већи био број оних који ће на ваш поздрав:
 
Христос Воскресе!
 
са пуно братске захвалности за ваше милосрђе одговорити са:
 
Ваистину Воскресе Христос[1]
 
Ускрс 1928. год.
Ниш.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Преглед Цркве епархије нишке, број 3, Ниш март 1928, стр. 148152.

Comments are closed.