ЖИТИЈЕ, СТРАДАЊЕ, СЛОВА И ПОСЛАНИЦЕ

 

ЖИТИЈЕ, СТРАДАЊЕ, СЛОВА И ПОСЛАНИЦЕ
 

 
СЛОВА, БЕСЕДЕ, ПОСЛАНИЦЕ
 
Христос Воскресе!
1927
 
Честитајући браћи у Христу и свој духовној деци Богом благословене, простране и многољудне Епархије Наше – Празник свију Празника овај Велики Дан, очински и архипастирски све поздрављамо са: Христос Воскресе!
Велика је то радост, превелики је то дар што нам га собом донесе ово, пуно пролетњом свежином, рано јутро. Дар овај превазилази сва богатства и све дарове овога света. Сви они поклони, дарови, за које чак и историја света зна понешто да каже, као и они које је уображење или песничко надахнуће могло створити, називајући их чак и “царским” или бар “царевића” поклонима, сувише су незнатни према поклону, дару за који су чуле па и виделе у врту Јосифа из Ариматеја, рано, рано јутрос жене Мироносице и које га убрзо објавише и онима који се скриваху услед страха који их спопаде.
Као што је Небо од земље далеко, тако је далека и цена онога дара што га јутрос објавише свети Божји Анђели на вратима празнога гроба, од свију овоземаљских дарова.
Војвода свију војвода, Краљ свију краљева, Цар свију царева преко Сина Свога, Исуса Христа, а из превелике љубави и милосрђа према грешноме човеку – откри овога ранога, преранога јутра тајну Свога божанског Промисла.
Знајте, браћо у Христу и децо Наша духовна, да када се поздрављамо поздравом:
 
Христос Воскресе,
 
ми тиме исповедамо једну истину вере наше, али која је најдрагоценија, најрадоснија истина за нас и по наш живот. Она је дело превелике љубави Господа нашег Исуса Христа – дело, којим нас је Он јутрос даривао.
Господ Исус Христос дошао је на земљу да би нас ослободио од оне власти, од оних закона којима је земља и све што на њој живи потчињено.
Живећи у телу, на земљи – међу телеснима, Исус Христос подносио је, вољно, свемогућа унижења и страдања да би нас избавио од робовања греху и свима његовим последицама – чак и од смрти. И, најзад, Исус Христос победивши Својом светом правдом и истином грех и свако безакоње а тим самим и смрт, нама је даровао Живот Вечни.
Ми смо пресрећни, ми смо блажени. Смрћу је смрт побеђена; врата Вечнога Живота за нас су од сада отворена.
Радујмо се радошћу великом!
Заборавимо на све муке овога живота, на све неправде које су нам чињене и које се чине; заборавимо на сва безакоња па и гоњења, и радујмо се радошћу светих и блажених жена, које рано, рано јутрос нађоше празан гроб. Јер, гле, Онај, ради Кога оне узеше миро са собом, устаде. Устао је из гроба пре него што оне стигоше да помажу свето Тело Његово.
Заборавимо све недаће нашега живота, сиромаштину, немоћи, слабости тела и душе и све што нам живот тако често загорчава, те радујмо се радошћу ученика Христових који када чуше од Мироносица о чуду над чудима и сами похиташе гробу, уверивши се у истинитост онога што им је њихов Учитељ предсказао још кад је био са њима, “јер је устао из мртвих – Господ.”
Света црква наша, која брижно чува истине вере наше, па по потреби и објашњава их, васпитава, јача и крепи децу њену у духу тих вечних истина, а увек брижна о нашем спасењу – како би ми, затворивши очи за овај свет, отишавши Богу на истину, заиста поживели једним новим, стварним животом, где нема ни болести, ни туге, ни тешких уздаха, него који је испуњен радошћу вечнога живота, – она и сада бригу брине за нас, и сада, када нам Небо откри највећу милост, кад нам Отац Небесни овако очигледно кроз Сина Свога даје највећи дар – Вечни Живот.
Света Црква наша брине, да ли ми, њена деца, правилно схватамо пут и начин којим ћемо стварно постати сопственици тога небеснога дара, Вечнога Живота? Јер, тешко, тешко свакој оној души, која у васкрсењу Христовом и сама не васкрсава. Боље би било за такву душу да се није на овај свет ни појавила. Јер се појавила за вечна страдања и вечне муке, а не за Вечни Живот.
Света Црква наша, позивајући нас, њену децу празновању радости овога светога и великога дана и поздрављајући са:
 
Христос Воскресе!
 
потсећа нас на две ствари:
Радост Божјих синова није у јелу и пићу – него у захвалности Господу Богу за Његову свету љубав према нама, грешницима, и усрдној молитви Свевишњему да нас има увек у очинској љубави и светој милости Својој. Нико још није количином јела и пића Богу угодио нити је њоме души места у рају стекао.
И друго: Данашњи дар Божјег милосрђа и вечне љубави, ником се силом не намеће. Напротив: Вечни Живот треба заслужити, задобити. Врата Живота Вечнога, која беху затворена због човечјег безакоња и неправде, злобе, лажи и преступа свакојаких, Христовим васкрснућем отворена су. Пролази и проћи ће, ипак, кроз ова врата у Вечни Живот само она душа, која је достојна Христових страдања и мука Голготских.
Понављамо, ни јелом нити пићем прослављајмо велики дар који нам Небо даде, него оним што је пријатно Богу: благодарном молитвом. Не очекујмо нити захтевајмо, да нам се и оно поклони што треба да буде плод нашег сопственог старања, труда и напора.
Ако овим начином будете, браћо Наша мила и децо Наша добра и честита, прослављали дан великог дара, Пасху Господњу, онда ћете разумети и сву душевну радост па и усхићење душе Наше које осећамо када вас данас поздрављамо са прерадосним поздравом:
 
Христос Воскресе![1]
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Преглед Цркве епархије нишке, број 4, Ниш април 1927, стр. 107-109.

Comments are closed.