ЖИТИЈЕ, СТРАДАЊЕ, СЛОВА И ПОСЛАНИЦЕ

 

ЖИТИЈЕ, СТРАДАЊЕ, СЛОВА И ПОСЛАНИЦЕ
 

 
СЛОВА, БЕСЕДЕ, ПОСЛАНИЦЕ
 
Поздрав новом Патријарху Српском
 
Говор митрополита Доситеја 21. II 1938. године
 
Око дванаест и по часова новоизабрани Патријарх, у пратњи своје најближе околине, изишао је из цркве и упутио се у Патријаршију, у свечану дворану. Ту је поново примао честитања, а Високопреосвећени митрополит загребачки г. Доситеј одржао је један краћи говор у име браће Архијереја:
– Сви схватамо све тешкоће које нас очекују, зато се молимо Господу Богу да све те тешкоће пребродимо, а ми Архијереји да испунимо све оно што је Богу драго. Наша обећања су најискренија да ћемо и ми, и сви они, који су сад дошли чинити све да Црква добије оно високо место које заслужује наш народ и наша вера. Нећемо сад говорити о ономе што је записано на последњим страницама историје паше Цркве и нашег народа, о ономе што се у последње време догађало, али ми се надамо и верујемо, да ђе вашим управљањем доћи наша Црква на достојну висину. Били смо сведоци како је један човек стао уз народ и уз Цркву и чинио онако како је било драго и Богу и народу. Господ Бог рекао је, да сте ви најдостојнији да дођете после оних дана и да нам донесете мир. Обећавамо вам да ћемо свим снагама делити заједно судбину наше Цркве и бити искрени верници и молитвеници, да ћемо дати Цркви светој све што можемо и све што треба. Верујем, да ће наша Црква света, достићи оно што увек треба да достигне једна народна Црква као што је наша.
 
Његова Светост Патријарх Српски г. др Гаврило одговорио је митрополиту загребачком такође једним краћим говором у коме је између осталог рекао и ово:
 
“Ваше Високопреосвештенство, браћо моја Архијереји,
 
Ми се добро познајемо, ми заједно радимо већ двадесет година… Моја смерност пуни ових дана 38 година како се посветила Богу и светој Цркви и нашем народу. И досада нисам припадао ни себи, ни својима, него Цркви и народу, па ћу тако и отсада бити. Кад сте ви истакли моју смерност да предузме положај Патријарха, у пуној нади да ћете у духу саборности радити и да ћете ме уз сарадњу нашег свештенства помоћи, да извршимо ону велику мисију у нашем народу, ја вам искрено захваљујем. Хвала Вам свима, а и вама, Високопреосвећени владико загребачки, што сте били на овом тешком положају а мислим да ћу погодити и мисао свих Архијереја, ако Вам захвалим што сте допринели да се прилике среде”.[1]
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Гласник СПЦ, бр. 7, стр. 121-122, Сремски Карловци 1938.

Comments are closed.