NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Bogoslovlje svetootačkog podviga i iskustva » ŽITIJE, STRADANJE, SLOVA I POSLANICE

ŽITIJE, STRADANJE, SLOVA I POSLANICE

 

ŽITIJE, STRADANJE, SLOVA I POSLANICE
 

 
SLOVA, BESEDE, POSLANICE
 
Vaskršnji pozdrav
1928
 
Vaš Vladika govori sada sa vama preko ovoga pisma, koje je napisao svojom rukom
 
Hristos Voskrese/,
 
Ja, vaš arhijerej, episkop Dositej, Samim Gospodom Bogom određen da se brinem, očinski da se brinem, o svima vama, da bi ste uvek bili najbolji, najčestitiji i najsrećniji, počinjem ovo svoje pismo sa radosnim pozdravom:
 
Hristos Voskrese!
 
Ovim rečima, ovim kratkim pozdravom:
 
Hristos Voskrese!
 
Mi izdvajamo ovaj radostan praznik od sviju ostalih praznika koje u godini imamo, jer on nam donosi radost sviju drugih radosti: Hristos Koji je vaskrsao, Koji je iz mrtvih ustao za nas je najveća radost.
Ovaj radostan praznik zaista je praznik sviju ostalih naših hrišćanskih praznika – jer on nam najviše daje. On nam svedoči o onoj velikoj, prevelikoj ljubavi, koju nam je Gospod Bog ovoga ranoga jutra u Hristu Spasitelju i Iskupitelju našem otkrio, pokazao.
Naš Gospod, naš Bog – Bog je ljubavi. Sve što je Bog ma kada stvorio, činio i sve što Bog i sada čini i stvara – čini i stvara samo iz ljubavi. Bog sve podiže, Bog sve stvara, Bog sve zida samo na jednom temelju – i taj se temelj zove – Božja ljubav. I čovek se nalazi i živi na zemlji samo zato što je i on Bogu mio i drag – što je i njega Bog iz Svoje očinske, nebeske ljubavi stvorio.
Baš zato što je čoveka stvorila Božja ljubav, on je u početku bio dobar: Boga je slavio za život koji mu je dao, bio je Bogu poslušan; svojom voljom čovek je vršio samo ono što je i Bogu bilo ugodno, i, najzad, nije težio slavi svojoj zemaljskoj, niti je hteo da svojim mudrovanjem prevaziđe i Boga, niti je težio zemaljskim blagama i zadovoljstvima. I dok je ovako živeo na zemlji, čovek je živeo u svakome zadovoljstvu. On je blagovao – sreća ga je na svakom koraku pratila. Nije bilo tada na zemlji nesloge, svađe, tuče; nije bilo nemaštine, oskudice, stradanja; nije bilo bolesti – pa nije bilo ni ono što je najgore: nije bilo smrti.
Tek od vremena kada je čovek pao u greh, kada je počeo da živi za svoju slavu, radi zemaljske slave, kada je otkazao poslušnost volji Božjoj i počeo da se rukovodi svojom sebičnom pa i pakosnom voljom, tek onda se pojaviše sve nezgode, muke, nedaće, bolesti i smrt. Greh čovečji je otac smrti. Greh je smrt rodio. Grešni čovek uveo je smrt u svet.
Današnji sveti dan je najjače svedočanstvo Božje ljubavi prema čoveku – prema najgrešnijem čoveku. Bog naš Bog je ljubavi, u Njegovom carstvu uvek se nađe i praštanje i milosrđe.
Radosni pozdrav ranoga jutra ovoga:
 
Hristos Voskrese!,
 
Potseća nas i na onaj veliki greh, strašni zločin, koji izvršiše zli ljudi, veliki grešnici, tvorci sviju bezakonja i smrti, baš oni, radi kojih je Isus Hristos sa neba u Svet došao – potseća na raspeće Hristovo, ali ovaj pozdrav svedoči i o tom, da je ljubav Božja mogućnija i veća od sviju naših grehova, zločina pa i od smrti.
Grob, u koji beše telo Hristovo, skinuto sa krsta, položeno, jutros rano nađen je prazan. Žene, koje dođoše do groba, nisu mogle da pomažu telo umrloga Isusa Hrista, jer tela u grobu ne beše. Prazan grob je najjači, najsigurniji dokaz Hristova vaskresenija.
Vlast smrti izgubila se; smrt je pobeđena. Pobedu nad najvećim neprijateljem našim izvršio je Sam Bog. Bogom je pobeđena smrt; ona nesrećna sila, koju je čovek grehom svojim u svet uveo.
Mi smo spaseni. Bog je nas spasao od najvećeg neprijatelja, od najvećeg zla. Hristos, Sin Boga živoga – dade nam život večni.
Mi se radujemo, pevamo i veselimo, jer smo oslobođeni najtežega ropstva. Ali ovo nije sve. Mi moramo našim celim životom i mislima i delima pokazati i dokazati da smo dostojni velike Božje ljubavi prema nama; da zaslužujemo iskupljenje i da nam je nadjragocenije spasenje duše. A da ovo dokažemo mi moramo živeti onako kako je to i Bogu prijatno i ugodno.
Ako je bilo praznika i radosnih dana, kada je vaš Vladika morao da misli o tome kojim načinom, kakvim vašim mislima ili delima treba da proslavite Boga, te da praznik i radostan dan bude što korisniji za vaš zemaljski i nebeski živoš, to danas – ovoga velikoga dana, on nema potrebe, dugo da misli. Na žalost!
„Naš narod gladuje. Glad je u narodu. Prošlogodišnja suša oduzela je od naroda hleb; pa i živina i stoka bez hrane su. Narod gladuje – i što se dalje ide glad je sve veća i veća…“
Evo te strašne stvari o kojoj se svuda govori pa i u novinama piše.
Kad bi mi čuli za ovu užasnu stvar i o nekom narodu koji živi daleko od nas, iza devet mora i iza mnogih brda i planina, mi, kao hrišćani, ne bi smeli biti ravnodušni, nego bi morali tome narodu da pomognemo. A šta li tek mora naša duša da oseti kad znamo da naša rođena braća, oni koji su nam najbliži i najrođeniji, trpe glad i da im i smrt grozi, jer nemaju čime da se hrane?
Duša je moja prepuna tuge i žalosti, kad vam o ovome govorim. Ja sam danas toliko brižan da ni prevelika radost današnjeg svetoga dana – Uskrsa – nije u stanju da me umiri, i da zaboravim na one, koji su željni hleba…
Braćo moja draga i prijatelji moji dobri, sestre moje vredne i čestite, ja sam počeo ovo pismo koje vama napisah sa pozdravom: Hristos Voskrese!,
A sada sve vas molim – vas kojima je Gospod Bog dao ono što je potrebno za život pa i da ovaj najradosniji dan možete lepo proslaviti – dajte onima koja gladuju, dajte za one koji su nesrećni. Dajte im da bi Gospod Bog dao vama uvek mnogo i mnogo svakoga dobra i zadovoljstva – vama, vašim domovama i svima koja se vašim nazivaju.
Znajte svi, da ćete utoliko više osetiti u duši veliku radost današnjega velikoga dana, ukoliko više poslušate ove moje očinske reči – ukoliko više ljubavi pokažete nesrećnoj braći našoj – onima koji gladuju.
Znajte svi, da će vaskrsnuće Hristovo utoliko sigurnije biti vašim vaskrsnućem pa i za duše onih vaših koji su već pomrli, ukoliko budete darežljiviji prema gladnima…
Žrtvujte, dajte, dajte, pružite što više možete da bi što veći bio broj onih koji će na vaš pozdrav:
 
Hristos Voskrese!
 
sa puno bratske zahvalnosti za vaše milosrđe odgovoriti sa:
 
Vaistinu Voskrese Hristos[1]
 
Uskrs 1928. god.
Niš.
 


 
NAPOMENE:

  1. Pregled Crkve eparhije niške, broj 3, Niš mart 1928, str. 148152.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *