NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » UMNO DELANJE, O MOLITVI ISUSOVOJ

UMNO DELANJE, O MOLITVI ISUSOVOJ

 

UMNO DELANJE. O MOLITVI ISUSOVOJ.
 

 
MOLITVA
 
1. Postoje različiti stepeni molitve. Prvi stepen je telesna molitva, koja se više sastoji od čitanja, stajanja, poklona. Pažnja beži, srce je bezosećajno, nema želje za molitvom: tu je prisutno trpljenje, trud, znoj. Ipak, bez obzira na to odredi granice, i tvori molitvu. To je delatna molitva. Drugi stepen je molitva s pažnjom: um se navikava da se sabira za vreme molitve i da je u celini izgovori sa svešću, bez rasejavanja. Pažnja se sarastvara (spaja) sa napisanom rečju i izgovara je kao svoju. Treći stepen je molitva osećanja: od pažnje se zagreva srce, i ono što je tamo u mislima, ovde postaje osećanje. Tamo je reč skrušenosti, a ovde je skrušenost; tamo je molba, a ovde osećanje nužde i potreba. Onaj ko je prešao na osećanja moli se bez reči, jer je Bog Bog srca. Zato je to maksimum molitvenog vaspitanja – da se kada čovek stane na molitvu prelazi sa osećanja na osećanje. Pritom čovek može da prestane da čita, isto kao i da razmišlja, već neka ostane samo u osećanju, sa izvesnim molitvenim znacima… Kada molitveno osećanje postane neprekidno počinje duhovna molitva koja je dar Duha Božijeg, Koji se moli umesto nas, – poslednji stepen molitve koja može da se pojmi. Međutim, kažu da postoji još i umu nepojamna molitva, to jest molitva koja prevazilazi granice svesti (tako je kod svetog Isaka Sirina).
Najlakše sredstvo za postizanje neprekidnosti molitve jeste da se čovek navikava na Isusovu molitvu i da je ukoreni u sebi. Iskusni muževi u duhovnom životu, koje je Bog naučio, pronašli su ovo jednostavno i ujedno svedejstveno sredstvo za utvrđivanje duha u svim duhovnim delanjima, kao i u svom duhovnom podvižničkom životu, te su u svojim poukama ostavili podrobna pravila o njoj.
Trudeći se i podvizavajući se mi tražimo očišćenje srca i preporod duha. Prema ovome vode dva puta: delatni, to jest upražnjavanje onih podviga koji su prethodno navedeni, i umozriteljni – obraćenje uma ka Bogu. Tamo se duša očišćuje i prima Boga; ovde Bog Kojeg gledamo spaljuje svaku nečistotu i dolazi da se useli u očišćenu dušu. Dolazeći do tog zaključka o Isusovoj molitvi Grigorije Sinait kaže: „Boga stičemo ili delanjem i trudom ili umešnim prizivanjem Isusovog imena,“ zatim dodaje da je prvi put duži od drugog – drugi je brži i delotvorniji. Zbog toga su neki prvo mesto među podvizima davali Isusovoj molitvi. Ona prosvećuje, ukrepljuje, oživljava; sve neprijatelje, vidljive i nevidljive, pobeđuje i uzvodi ka Bogu. Ona je svemoćna i svedejstvena! Ime Gospoda Isusa je riznica dobara, sila života u duhu.
Stoga samo po sebi sledi da je svakome ko se pokajao ili ko je počeo da traži Gospoda moguće i da treba dati potpuno poučavanje o delanju Isusove molitve, a sa njom onda uvoditi i sve druge, zato što se tim putem čovek brže može učvrstiti, brže može duhovno da progleda i da dođe do unutrašnjeg mira. Ne znajući za ovo drugi, ili većina, se zaustavljaju na telesnim i duševnim delima i gotovo da uzalud troše trud i vreme.
Ovo delanje je nazvano „umetnošću“ i veoma je jednostavno. Stojeći svešću i pažnjom u srcu izgovaraj neprestano: „Gospodi Iisuse Hriste, Sine Božij, pomiluj mja“, bez ikakve slike i lika, sa verom da te Gospod vidi i da te sluša.
Svest obavezno treba držati kod srca i za vreme delanja malo usporiti disanje kako bi se pokazala napetost sa kojom se molitva tvori. Međutim, prvi uslov je vera da je Bog blizu i da nas čuje. Molitvu izgovaraj na uho sluha Božijeg.
Prvo je ova molitva dugo samo delatna, kao i svako delanje, zatim prelazi u umnost (um) i na kraju se ukorenjuje u srcu.
Ima skretanja sa pravog puta ove molitve. Zato se njoj treba učiti od onoga ko je zna. Zablude uglavnom proističu od toga ko gde drži pažnju – u glavi ili u grudima.
Ko je u srcu on je bezbedan. Još je bezbedniji onaj ko s bolom pada ničice pred Bogom u svakom trenu u skrušenosti, sa molitvom da ga Gospod izbavi od prelesti.
2. Onaj ko nema unutrašnju umnu molitvu nema nikakvu molitvu, jer je samo umna molitva prava molitva koja je Bogu ugodna i prijatna. Ona mora predstavljati dušu molitvoslovlja i kod kuće, i u crkvi tako da čim nje nema, ova molitvoslovlja samo izgledaju kao molitve, ali molitve nisu.
Jer, šta je molitva? Molitva je uznošenje uma i srca prema Bogu, na slavoslovlje i blagodarenje Bogu i radi moljenja i dobijanja od Njega potrebnih duševnih i telesnih dobara. Suština molitve jeste, sigurno umno ushođenje ka Bogu iz srca. Um staje u srce svesno pred lice Boga, i ispunjavajući se dužnim sveštenim strahom počinje pred Njim da izliva svoje srce. Eto umne molitve! Međutim, takva treba da bude i svaka molitva. Spoljašnje molitvoslovlje, domaće ili u crkvi daje joj samo reč ili formu; dušu pak, ili suštinu molitve svako nosi u sebi, u svom umu i srcu. Sav naš crkveni molitveni čin, sve molitve, koje su sastavljene radi upotrebe kod kuće pune su umnog obraćanja Bogu. Onaj ko ih tvori, ako je iole pažljiv, ne može da izbegne ovo umno obraćanje Bogu, jedino ako je potpuno nemaran prema onome što čini.
3. Bez umne molitve niko ne može. Mi ne možemo da se ne uznosimo molitveno ka Bogu, jer to zahteva naša duhovna priroda. A da se uznesemo ka Bogu ne možemo drugačije osim umnim dejstvom: jer je Bog uman. Istina, postoji umna molitva uz slovesnu ili spoljašnju – domaću ili crkvenu, – i postoji umna molitva sama po sebi, bez ikakve spoljašnje forme ili položaja tela, međutim, suština dela je i ovde i tamo ista. U oba ova oblika ona je obavezna i za mirjane. Spasitelj je zapovedio da uđemo u svoju klet i da se tamo u tajnosti molimo Bogu, svom Ocu. Klet ova, po tumačenju svetitelja Dimitrija Rostovskog označava srce. Dakle, Gospodnja zapovest nas obavezuje da se tajno u srcu umom molimo Bogu. Ova zapovest se odnosi na sve hrišćane. Evo, šta zapoveda apostol Pavle kada kaže da se treba „vsjakoju molitvoju i molenijem molitisja na vsjako vremja duhom“ (Ef. 6, 18)? Zapoveda umnu molitvu – duhovnu, – i zapoveda svim hrišćanima bez razlike. On svim hrišćanima zapoveda da se neprestano mole (1 Sol. 5, 17). A čovek ne može da se moli neprestano drugačije osim umnom molitvom u srcu…
Kad ujutru ustaneš, stani što jače pred Bogom u svom srcu, u svojoj unutrašnjoj molitvi i zatim izađi na delo svoje, koje ti je Bog odredio ne odvajajući od Njega svoja osećanja i svest. I dogodiće se da ćeš snagom duše i tela raditi svoj posao, a umom i srcem biti sa Bogom.
4. „Vo psalmjeh i pjenijih i pjesneh duhovnih, vo blagodati pojušče v serdcah vaših Gospodevi“ (Kol. 3, 16)… reči: „Vo psalmjeh i pjenijih i pjesneh duhovnih“ odnose se na slovesnu molitvu, molitvoslovlje, a reči: „vo blagodati pojušče v serdcah vaših Gospodevi“ – molitvu unutrašnju, umno-srdačnu.
Psalmi, pjenija, pesme-psalmi, himne, ode – jesu razni nazivi duhovnih pesama. Veoma je teško navesti po čemu se razlikuju, zato što su i po sadržaju i po formi veoma slični. Svi oni predstavljaju izražavanje molitvenog duha. Kada krene na molitvu duh slavoslovi Boga, blagodari i uznosi Mu svoje molbe. Sva ova ispoljavanja molitvenog duha u duhu su nerazdvojna i jedna bez drugih ne bivaju. Kada molitva počne da se kreće, ona prelazi iz jednog u drugo i to često ne jednom. Ako se to izrazi rečju biće slovesna molitva; nazovi je psalmom, himnom ili odom – to je svejedno. Zato se nećemo truditi da odredimo razlike među ovim navedenim pesmama. Apostol je njima želeo da obuhvati molitvu svake vrste koja je izražena rečju. U njih spadaju sve molitve koje danas koristimo. Osim Psaltira koristimo i crkvene pesme – stihire, tropare, kanone, akatiste i molitve koje se nalaze u molitvenicima. Nećeš pogrešiti ako čitajući reči apostola o slovesnoj molitvi pod njima budeš podrazumevao ove slovesne molitve koje su kod nas u upotrebi. Sila nije u ovakvim ili onakvim slovesnim molitvama, već u tome kako se one tvore.
Kako tvoriti slovesne molitve apostol ukazuje rečju: duhovnih… Duhovne molitve su zbog toga što se pre svega u duhu začinju i sazrevaju i iz duha izlivaju. Pre svega su duhovne zato što se začinju i sazrevaju blagodaću Duha Svetog. I Psaltir i sve druge slovesne molitve nisu od samog početka bile slovesne. Prvo su bile čisto duhovne, zatim su zaodevene u reči i postale slovesne. Međutim, reč koja je došla nije udaljila njihovu duhovnost. One su i sada slovesne samo naizgled, a u sili su duhovne…
Iz ovakvih objašnjenja proističe da ćemo, ako želimo da reči apostola o slovesnoj molitvi primenimo na sebe, dobiti sledeće: uđi u duh molitava koje slušaš i čitaš i kada ih izgovoriš u srcu uznosi ih odatle ka Bogu kao da su one porod tvog srca pod dejstvom blagodati Svetog Duha. To je zakon koji određuje suštinu Bogu ugodne molitve. Kako doći do toga? Razmišljaj, osećaj, čak nauči napamet molitve koje treba da čitaš u svom molitvoslovlju. Tada, kad staješ na molitvu, nećeš izgovarati tuđe, već ono što leži u tvom srcu kao nešto što je ono osetilo.
5. „Glagoljušče sebe vo psalmjeh i pjenijih i pjesneh duhovnih, vospjevajušče i pojušče v serdcah vaših Gospodevi“ (Ef. 5, 19).
Da li ove reči, shvatiti u smislu: kada vas ispuni Duh tada i pojte ustima i srcem? Ili u ovakvom: ako želite da se ispunite Duhom – pevajte? Da li se na pojanje ustima i srcem ukazuje kao na posledicu ispunjavanja Duhom ili se na njih ukazuje kao na sredstvo da se to dostigne?
Osenjivanje Duhom nije u našoj vlasti, ono dolazi kada Sam Duh to poželi. I kada dolazi jako pokreće sile našeg duha. Pesma Bogu se tada spliće sama od sebe. Sloboda je moguća samo u tome da čovek izabere hoće li ostaviti ovu pesmu da peva u njegovom srcu ili će je izraziti i jezikom tako da svi čuju…
Ove reči treba razumeti u drugom, a ne u prvom smislu. Ispunjavajte se Duhom i radi toga pevajte. Pojanje će podstaknuti Duh ili će dovesti u stanje osenjivanja Duhom, ili do toga da se oseti Njegovo dejstvo. Blaženi Teodorit piše da apostol uvodi duhovnu opijenost kada kaže: „ispolnjajtesja Duhom“ i pokazuje kako da se ovo dostigne, upravo: „neprestano u pesmama slaveći Boga, udubljujte se u same sebe i podstičite uvek pomisao.“ To je isto što i reći: posredstvom pojanja jezikom i srcem.
Nije teško shvatiti da pritom nije glavna milozvučnost pojanja, već sadržaj onoga što se poje. On deluje isto kao što reč koja je napisana u nadahnuću nadahnjuje onoga ko je čita. Osećanje koje je utkano u reč kroz reč prelazi u dušu onoga ko ga sluša ili čita. Tako je i kada su crkvene pesme u pitanju. Psalmi, himne-pojanja i ode – crkvene pesme jesu izlivanja osećanja sveštenog straha prema Bogu podsticanih kretanjem duha. Duh Božiji je ispunjavao Svoje izabranike, i oni su punoću svojih osećanja izražavali u pesmama. Onaj ko ih poje onako kako treba, opet, može da se unese u osećanja koja su izražena u njima, i da se, ispunjavajući se njima, približi stanju kada će biti sposoban da primi dejstvo blagodati Duha ili da se tome prilagodi. Upravo ovakvu namenu i imaju crkvene pesme, kako bi se uz pomoć njih zagrevala i rasplamsavala iskra blagodati koja se u nama krije. Ovu iskru daju tajne. Da bi se ona rasplamsala i pretvorila u plamen uvedeni su psalmi, pojanja-himne i pesme-ode duhovne. One deluju na iskru blagodati isto kao što vetar deluje na iskru koja je pala u zapaljivu materiju.
Međutim, podsetićemo na to da im takvo dejstvo pripada pod uslovom da zajedno sa njihovom upetrobom ide i očišćenje srca, kao što je rekao sveti Zlatoust rukovodeći se rečima samog svetog apostola Pavla. Drugi uslovi koji se navode na istom mestu jesu: prvo, da budu duhovni, i drugo, da se poju ne samo jezikom, već i srcem…
Dakle, da bi pojanje crkvenih pesama vodilo ka tome da se čovek ispuni Duhom, apostol zahteva da ove pesme budu duhovne, pod čime ne treba podrazumevati da treba da budu duhovne po sadržaju, već i da budu pokretane duhom, da same budu plod Duha ili da se izliju iz srdaca ispunjenih Duhom. Inače neće voditi ka ispunjenju Duhom. Ovo sledi po zakonu da će pesma i dati onome ko je poje ono što je utkano u nju…
Drugi zahtev apostola jeste da se pesme ne pevaju samo jezikom, već i srcem. Nije dovoljno samo shvatati pesmu, već osećati isto ono o čemu ona govori, ili primiti njen sadržaj u srce i pevati je, sada već tako da ona kao da ishodi iz našeg srca. Iz poređenja ovog mesta sa drugima vidi se da su u apostolsko vreme pevali samo oni koji su bili u takvom raspoloženju, a drugi su počinjali da osećaju isto što i oni – i svecelo crkveno sabranje je pevalo i pojalo Gospodu nikako drugačije do u srcu. Šta je čudno ako je posledica toga bila da se ono i ispunjavalo Duhom? Kakva je riznica dobara skrivena u crkvenim pesmama ako se one izgovaraju onako kako treba!
Sveti Zlatoust kaže: „Šta znače reči: „pojušče v serdcah vaših Gospodevi“? – To znači: sa pažnjom pristupaj ovom poslu, jer nepažljivi poju bez koristi samo izgovarajući reči dok im srce luta na drugom mestu.“ Blaženi Teodorit ovome dodaje: „Poje srcem onaj ko ne pokreće samo jezik, već i um podstiče na razumevanje onoga što se izgovara“. Drugi sveti oci pišući o molitvenom obraćanju Bogu smatraju da se ono vrši na najbolji način kada se vrši umom, koji je utvrđen u srcu.
Ono što apostol ovde govori o crkvenom sabranju odnosi se i na pojedinačno pojanje psalama, koje svako može posebno da vrši kod kuće. I ovo može da urodi plodom samo kada se vrši onako kako treba, t.j. sa pažnjom, sa razumevanjem, sa saosećanjem, iz srca.
Primetićemo takođe da, iako se u rečima apostola govori o pojanju, njegova misao ukazuje na molitveno obraćanje Bogu. I upravo ono podstiče Duh.
6. Drugi oblik molitve jeste umno-srdačna molitva. I prva treba da bude ista takva. međutim, ona se začinje pod dejstvom slovesne – gotove molitve; a ova se začinje neposredno u srcu i odatle ushodi ka Bogu. Ovakva je bila molitva Mojsija pred Crvenim morem. Apostol o tome uči rečima: „vo blagodati pojušče v serdcah vaših Gospodevi.“ – „Od blagodati Duha pojte,“ kaže, „ne prosto ustima već sa pažnjom, stojeći misleno pred Bogom, u srcu. Jer to znači pojati Bogu, a ono drugo je na vetar, jer se glas razliva po vazduhu. Ne pevaj da se pokažeš, kaže. Makar da si na pijaci, možeš u sebi, iznutra, da se obratiš Bogu i da pevaš iako te niko ne čuje… Ništa ti ne smeta da se na putu moliš i da srcem budeš gore“ (sveti Zlatoust). Samo ovakva molitva i jeste molitva. I slovesna molitva je molitva onoliko koliko se u njoj moli um i srce.
Ona se u srcu sazdaje blagodaću Svetog Duha. Pošto se obraća Gospodu i osvećuje tajnama, ona prima u sebe osećanje prema Bogu koje od tada počinje da polaže u srcu njegovo ushođenje ka gore. U onome ko ne zagluši ovo osećanje nečim lošim, postojanost i trud ga pretvaraju u plamen. Ali za onoga ko ga zagluši onim čime ne treba iako nije zatvoren put približavanja Bogu i pomirenja s Njim, – njemu se ovo osećanje više ne daje odjednom i na dar. Predstoji mu znoj i trud traženja i moljenja za njega… Međutim, niko ne biva odbijen unapred kad moli za ovaj dar. Jer svi imaju blagodat, treba samo ostaviti prostor za njeno delovanje. Blagodat dobija prostor srazmerno sa tim koliko neko uništava svoju sebičnost i koliko iskorenjuje strasti. Mera očišćenja srca jeste mera oživljavanja osećanja prema Bogu. Kada srce postane čisto osećanje prema Bogu postaje plameno. Osećanje prema Bogu i u njima oživljava mnogo pre potpunog očišćenja od strasti, ali biva još kao seme ili iskra.
Kada se preporodi ono raste i razgoreva se, ali nije postojano, već oživljava i zamire; i oživljavajući nema istu silu. Međutim, ma u kojoj meri da oživi, uvek ushodi ka Gospodu i poje Mu pesmu. Sve sazidava blagodat: jer je blagodat uvek prisutna u verujućima. Onima koji su joj se nepovratno prepustili ona rukovodi i poučava ih onako kako sama zna.
7. Osećanje prema Bogu i bez reči jeste molitva. Reč podržava i ponekad produbljava osećanje.
8. Čuvajte ovaj dar – dar milosti Božije koja vas je posetila. Kako? – Pre svega smirenjem, sve pripisujući blagodati, a sebi ništa. Čim vaša misao počne da razmišlja o sebi samoj, blagodat će se smanjiti i ako se ne osvestite, potpuno će prestati da deluje, tada biva plač i ridanje mnogo. Drugo – osećajući da ste zemlja i pepeo budite tako kao što ste sada, odnosno ne obraćajući se ni čemu bez potrebe, ni mišlju ni srcem. Sve sa Gospodom. Malo po malo će se smanjiti unutrašnje gorenje, odmah žurite da ga ponovo vaspostavite u sebi. Gospod je blizu. Kada mu se obraćate sa bolnom čežnjom i strahom odmah ćete dobiti…
9. Molitva je pokazatelj svega; molitva je i izvor svega; molitva je i pokretač svega; molitva je i usmerivač svega. Čim je molitva ispravna sve je ispravno, jer ona neće dozvoliti da bilo šta bude neispravno.
10. Molitva je prva stvar u moralno-religioznom životu. Koren ovog života predstavlja svesno-slobodan odnos prema Bogu koji kasnije upravlja svime. Poprište na kojem se to otkriva i pokazuje u dejstvu. Ovo dejstvo jeste molitva kao uzajamno opštenje. Postoji poprište na kojem se otkrivaju naši moralni odnosi prema nama sličnima, i podvižništvo – poprište na kojem se otkriva moralni odnos prema samima sebi. Kakav je naš odnos prema Bogu takva je i molitva; i kakva je molitva takav je i naš odnos prema Bogu. A pošto ovi odnosi nisu isti, nije isti ni način molitve. Drugačije se prema Bogu odnosi onaj ko ne mari za spasenje, a drugačije onaj ko se odvratio od greha i ko revnuje za dobrodetelj, ali još nije ušao u sebe i radi Gospodu spolja; drugačije, na kraju, onaj ko je ušao unutra i nosi u sebi Gospoda i stoji pred Njim. Prvi, kao što se ne stara za život, ne stara se ni za molitvu i vrši je u crkvi i kod kuće samo zato što je takav običaj, bez pažnje i osećanja. Drugi čita mnogo molitava i često ide u crkvu, trudi se da ujedno održi i pažnju i da osećanja uskladi sa molitvama koje čita, iako mu to veoma retko polazi za rukom. Treći, pošto se sav usredsredi unutra, u sebi, umno stoji pred Gospodom i bez rasejavanja Mu se moli u srcu, bez dugih molitvoslovlja, iako na molitvi stoji i dugo vremena, kod kuće i u crkvi. Ako drugom oduzmete molitvoslovlje oduzećete mu svu molitvu; ako trećem nametnete molitvoslovlje ugasićete u njemu molitvu vetrom mnogoslovlja. Svaki čin ljudi, ili svaki stepen približavanja Bogu ima svoju molitvu i svoja pravila za nju. Kako je dragoceno pritom iskusno rukovođenje i kako mnogo čoveku može da naškodi delanje po svojoj volji!

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *