NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Sveto pismo i tumačenja » TUMAČENJE PRVE POSLANICE KORINĆANIMA SVETOG APOSTOLA PAVLA

TUMAČENJE PRVE POSLANICE KORINĆANIMA SVETOG APOSTOLA PAVLA

 

TUMAČENJE PRVE POSLANICE KORINĆANIMA
SVETOG APOSTOLA PAVLA

 
SEDMA GLAVA
 
1. A za ono što mi pisaste…
 
Ispravivši pometnju zbog podela, bluda i koristoljublja, sada postavlja pravila za brak i za devstvenost. Naime, Korinćani su ga u pismu, koje su mu poslali, pitali da li bi trebalo da se uzdržavaju od žena ili ne?
 
Dobro je čoveku da se ne dohvata žene.
 
Dobro je, prevashodno, kaže, ako se svaki čovek a ne samo sveštenik (kako su to neki rđavo razumeli) ne dohvata žene i ostane devstvenik. Međutim, sigurnije je, a i našoj slabosti bliže, da se stupi u brak. Zbog toga dodaje sledeće:
 
2. Ali zbog (izbegavanja) bluda, svaki neka ima svoju ženu, i svaka neka ima svojega muža.
 
Govori i o jednoj i o drugoj strani. Može se dogoditi da je muž sklon celomudrenosti a žena ne, i obrnuto. Rečima: Zbog (izbegavanja) bluda podstiče na uzdržavanje. Ako se brak dopušta radi izbegavanja bluda, onda oni, koji su sjedinjeni brakom, ne bi trebalo da se spajaju bez svake umerenosti, nego celomudreno.
 
3. Muž neka ukazuje ženi dužnu ljubav, tako i žena mužu.
 
Smatrajte, kaže, da je ljubav jednog prema drugom vaša dužnost. Pošto je ona dužnost, vi ste nužno obavezni da je pokazujete jedno drugome.
 
4. Žena nije gospodar svoga tela, nego muž; tako i muž nije gospodar od svoga tela, nego žena.
 
Sada pokazuje da je ljubav jednog prema drugom uistinu neizbežna dužnost. Supružnici, kaže, nisu gospodari svojih tela, nego je žena istovremeno i sluškinja i gospodarica svoga muža. Sluškinja, jer nema vlast nad svojim telom, da bi ga predavala kome hoće, nego njime gospodari muž. Gospodarica je zbog toga, jer je telo njenog muža – njeno telo, i on nema vlast da ga daje bludnicama. Na sličan način, i muž je sluga i gospodar svoje žene.
 
5. Ne zabranjujte se jedno drugome, sem po dogovoru i privremeno.
 
Odnosno, žena ne sme da se uzdržava protivno volji muža, isto kao što ni muž ne sme da se uzdržava protivno volji žene. Ako se jedno uzdržava protiv volje drugog, znači da ga lišava sebe, slično kao što se govori i o novcu. Međutim ako se uzdržavaju po volji, onda je to nešto sasvim drugačije, kada, na primer, oboje, i muž i žena, prema uzajamnoj saglasnosti odrede određeno vreme za uzajamno uzdržavanje.
 
Da bi se predali postu i molitvi.
 
Objašnjava šta znači njegov izraz: privremeno, tj. kad dođe vreme da obitavaju u molitvi, odnosno, da se mole s posebnom usrdnošću. Nije jednostavno rekao: „radi molitve“, nego: da bi se predali molitvi. Da je apostol smatrao da je supružnički život prepreka za uobičajenu svakodnevnu molitvu, kako bi onda na drugom mestu rekao: Molite se bez prestanka (1. Sol, 5; 17). Dakle, da bi vaša molitva bila srčanija, uzdržite se jedno od drugog: iako ne skrnavi, (bračno) spajanje ometa blagočestivo delanje.
 
Pa opet da se sastanete, da vas satana ne iskušava vašim neuzdržanjem.
 
Ja, rasuđuje apostol, kažem da se opet sjedinite. To vam, međutim, ne postavljam kao zakon, nego vam propisujem zato, da vas satana ne bi iskušavao, tj. da vas ne bi podsticao na blud. Premda je đavo sam po sebi uzročnik bluda, prevashodno je to naše neuzdržanje, zbog čega je apostol dodao: vašim neuzdržanjem, jer se u njemu krije uzrok i tome, što nas đavo iskušava.
 
6. Ali ovo govorim kao mišljenje a ne kao zapovest.
 
Da biste se povremeno lišavali jedno drugoga, rekao sam to, kaže apostol, kao mišljenje (kao dozvolu), tj. snishodeći prema vašoj slabosti, a ne kao neizbežnu zapovest.
 
7. Jer hoću da svi ljudi budu kao ja.
 
Svugde, gde propisuje neki težak podvig, apostol obično samoga sebe predstavlja kao primer. Zbog toga i ovde kaže: želim da se svi i svagda uzdržavaju.
 
Ali svaki ima sopstveni dar od Boga, ovaj ovako, onaj onako.
 
Prebivanje u devstvenosti je, kaže, dar Božiji. Međutim, taj podvig zahteva i našu snagu. Kako on to naziva darom? Da bi utešio Korinćane, kojima je rečima neuzdržanjem vašim (st. 5) naneo primetan udarac. Zapazi, međutim, da on i sam brak smatra darom, jer je rekao: svaki ima sopstveni dar od Boga, ovaj ovako, tj. da prebiva u devstvenosti, a onaj onako, tj. dar da živi u supružništvu.
 
8. A neoženjenima i udovicama velim: dobro im je ako ostanu kao i ja što sam. 9. Ako ne mogu da se uzdržavaju, neka se žene i udaju, jer je bolje ženiti se i udavati se nego upaljivati se.
 
Vidiš li Pavlovu mudrost? On ukazuje i na prevashodstvo devstvenosti i, istovremeno, ne primorava na uzdržavanje od supružništva onoga, koji nije u stanju da se uzdržava, da u protivnom ne bi bio izložen teškom padu. Ako, kaže, osećaš veliko nasilje i upaljivanje (jer je vlast požude silna), oslobodi se tog truda i znoja da ne bi, ako ih se prihvatiš, pao u još veće zlo.
 
10. A oženjenima i udatima zapovedam ne ja, nego Gospod.
 
Budući da je Gospod jasnim rečima dao zakon da se brakovi ne razvode osim zbog preljube (v. Mt. 5; 32), apostol kaže: ne ja, nego Gospod. Uostalom, i Pavlove reči su reči Gospodnje a ne čovečije, jer nešto kasnije on kaže: Mislim da i ja imam Duha Božijega (1. Kor. 7; 40).
 
Da se žena od muža ne razdvaja, 11. Ako li se pak i razdvoji, neka ostane neudata, ili neka se pomiri s mužem; i muž da ne ostavlja ženu.
 
Razdvajanja se, kaže, događaju ili zbog ljubavi prema uzdržanju, ili usled malodušnosti, ili zbog nekih drugih razloga. Bilo bi, međutim, bolje, kad uopšte ne bi bilo razdvajanja. Ako do njega i dođe, žena je dužna da ostane pored muža, ako ne zbog spajanja, a onda zato, da ne bi doveo neku drugu. Ako ne može da se uzdrži, neka se pomiri s mužem.
 
12. A ostalima govorim ja, a ne Gospod. Ako neki brat ima ženu neverujuću i ona se privoli da živi s njim, neka je ne ostavlja. 13. I ako žena ima muža neverujućeg i on se privoli da živi s njom, neka ga ne ostavlja.
 
Šta to kažeš? Ako je muž neverujući, neka ostane sa ženom; ako je pak bludnik, ne treba da ostane s njom? Zar neverovanje nije gore od bluda? Istina je, da je gore. Bog, međutim, više traži za naše grehove protiv bližnjih, nego za grehove protiv Sebe, jer je rečeno: Ostavi onde dar svoj pred žrtvenikom, i idi te se najpre pomiri s bratom (Mt. 5; 24). On je oprostio onome, koji je Njemu dugovao deset hiljada talanata. Međutim, kod onoga, koji je dugovao sto dinara, osvetio se za uvredu (v. Mt. 18; 34). Tako je i u ovom slučaju: On zanemaruje greh neverja, koji vređa Samog Boga, ali greh preljube kažnjava, kao greh protiv žene.
Neki, uostalom, objašnjavaju ovako: čovek, kažu, u neverju ostaje usled neznanja koje se, naravno, može i okončati, kao što i sam apostol kaže: Jer šta znaš, ženo, možda ćeš spasti muža (st. 16)? Blud se pak izvršava usled očigledne izopačenosti. Osim toga, bludnik je već samoga sebe odvojio jer je, oduzevši svoje udove od žene, od njih načinio udove bludnice. Međutim, kako neverujući nije učinio nijedan greh protiv telesnog sjedinjenja ili, bolje rečeno, kroz to sjedinjenje, on će se, možda, sjediniti i po veri. Da i ne govorim o tome da će se životni poredak poremetiti i da će Evanđelje biti izloženo porugama, ako se verna polovina odvoji od neverne. Apostol, međutim, razmatranu zapovest vezuje samo za onaj slučaj kad su muž i žena sjedinjeni brakom u vreme dok su se oboje još uvek nalazili u neverju, ali se kasnije jedna ili druga strana obratila u veru. Naime, ako je ranije samo jedna polovina neverujuća, tj. samo muž ili samo žena, onda se verujućoj polovini uopšte nije dopuštalo da stupi u brak s neverujućom. To se vidi i iz reči apostola, jer on nije rekao: „ako neko poželi da uzme neverujuću“, nego: ako neki brat ima. On nije jednostavno propisao da verujuća polovina živi s neverujućom, nego samo u onom slučaju da ono drugo tako želi. To znači reč: privoli, tj. ako poželi.
 
14. Jer se neverujući muž posveti ženom verujućom, i žena neverujuća posveti se mužem verujućim.
 
Izobiljem čistote verujuće polovine nadvladava se nečistota neverujućeg. To znače reči apostola, a ne da tobože neverujući postaje svet. Apostol nije rekao: „biva svet“, nego: posvećuje se, tj. biva pobeđen svetošću verujuće polovine. Govori to stoga, da verujuća žena ne bi strahovala da će postati nečista ako bude živela s takvim mužem. Međutim, postavlja se pitanje: ako onaj, koji se spoji s bludnicom i bude s njom jedno telo, postaje nečist (upor. 6; 16), očigledno je da će i onaj, koji se sjedini s neverujućom, postati s njom jedno telo. Ako je prvi nečist, kako to da onda ovaj drugi ne biva nečist? Što se tiče bluda, u tom slučaju se upravo ovako dešava. Kad bludnici međusobno opšte, njihovo spajanje je nečisto, i zbog toga su oboje nečisti. Drugačije je, međutim, u slučaju da verujuća polovina živi s neverujućom. Neverujući muž je nečist po svom neverju. Žena, međutim, s njim ne opšti u neverju, nego u bračnoj ložnici. U tom opštenju se ne ispoljava nikakva nečistota, jer je ono zakoniti brak. Zbog toga verujuća polovina i ne biva nečista.
 
Inače deca vaša bila bi nečista.
 
Ako neverujuća polovina ne bi bila nadvladana čistotom verujuće, njihova deca bi bila nečista ili samo delimično čista.
 
A sada su sveta.
 
Odnosno, nisu nečista. Pojačanim izrazom sveta apostol uklanja strah zbog sličnog podozrenja.
 
Ako li se neverujući razdvaja, neka se razdvoji.
 
Na primer, ako ti zapovedi ili da učestvuješ u njegovom neverju ili da se odrekneš bračnih prava, razdvoj se. Bolje je razdrešiti uzde braka, nego lišiti se blagočešća.
 
Brat ili sestra nisu u takvom slučaju ropski vezani, jer na mir nas je pozvao Bog.
 
Ako se muž svađa s tobom zbog toga, što ne učestvuješ u njegovom neverju, razdvoj se od njega. Ti u tom slučaju nisi ropski vezana za njega, tj. ne prisiljavaju te da slediš za njim i u takvim delima. Bolje je da se s njim razdvojiš nego da se svađaš, jer ni Bog to ne želi: Na mir nas je pozvao Bog. Dakle, ako se muž svađa s tobom, on ti je sam time dao povod za razdvajanje (= razvod).
 
16. Jer šta znaš, ženo, možda ćeš spasti muža!
 
Ponovo se obraća onom savetu da žena ne bi trebalo da ostavlja muža, i izlaže sadašnje pitanje. Ako se, kaže, ne svađa s tobom, ostani s njim i savetuj ga: možda ćeš nešto i učiniti. Uspeh predstavlja kao sumnjiv, s jedne strane i zato, da ne bi pomislili da ženi postavlja neizbežnu obavezu da u potpunosti ubedi svog muža, a sa druge zbog toga, da bi u njoj podržao nadu da će preobratiti muža i da bi predupredio njeno očajavanje.
 
Ili šta znaš, mužu, možda ćeš spasti ženu! 17. Samo kako Bog svakome dodeli, svako kako ga je Gospod prizvao, onako neka živi.
 
Neki su čitali ovako: Ili ti, mužu, po čemu znaš da li ćeš spasti ženu ili nećeš! Zatim su sledeću rečenicu počinjali na ovaj način: Svaki neka živi onako, kako muje Bog dodelio, tj. odakle znaš da li ćeš je spasti ili ne? To je sasvim neizvesno. Međutim, ako je neizvesno, ne bi trebalo raskidati brak jer, ako je ne spaseš, nećeš sebi naškoditi, a ako je spaseš, imaćeš koristi i ti i drugi.
Sveti Jovan, međutim, nije čitao na taj način, nego: Samo kako Bog svakome dodeli, svaki kako ga je Bog prizvao, onako neka živi. Takvo čitanje je neuporedivo bolje. Apostol time kao da je rekao: ne bi trebalo da dođe do razdvajanja pod izgovorom neverja, nego neka svako postupa onako, kako je Bog blagovoleo za njega. Ti si prizvan, imajući neverujuću ženu. Ostavi je kod sebe, i ne proteruj je zbog neverja.
 
I tako zapovedam po svima Crkvama.
 
Rekao je to stoga, znajući da će ga Korinćani radije poslušati, ako čuju da i drugima zapoveda to isto.
 
18. Je li ko prizvan kao obrezan? Neka se ne gradi neobrezan.
 
Verovatno je da su mnogi, stideći se obrezanja, pribegavali nekim lekarskim sredstvima i dovodili obrezani ud u prvobitno stanje, dodavajući na njega kožicu.
 
Je li ko prizvan kao neobrezan? Neka se ne obrezuje.
 
S druge strane, neki su se, nalazeći u obrezanju nešto važno, obrezivali nakon što stupe u veru. Zato i kaže, da to ni najmanje ne pomaže veri.
 
19. Obrezanje nije ništa, i neobrezanje nije ništa, nego držanje zapovesti Božijih.
 
Svagda se, kaže, uz veru zahtevaju i vrline, a sve ostalo ili se zahteva malo, ili se uopšte ne zahteva.
 
20. Svako neka ostane u onom zvanju, u kome je prizvan. 21. Jesi li prizvan kao rob? Nemoj da brineš, nego i ako možeš da postaneš slobodan radije se strpi (doslovno: iskoristi ono bolje).
 
U onom zvanju, u kome je prizvan, tj. u kom načinu života, u kom činu i u kom stanju si poverovao, u njemu i ostani. Pod prizivom se podrazumeva privođenje veri. Da li si veru primio kao rob? Ne brini i ne smućuj se, jer ti ropstvo ni najmanje neće naškoditi. Čak i ako bi mogao da postaneš slobodan, iskoristi ono bolje, tj. žrtvuj sebe radi koristi drugih.
 
22. Jer koji je kao rob prizvan u Gospodu, slobodnjak je Gospodnji; tako i koji je prizvan kao slobodnjak, rob je Gospodnji.
 
Slobodnjakom je nazvan onaj, koji je oslobođen ropstva. Apostol, dakle, kaže: ti, koji si poverovao kao rob, slobodnjak si Gospodnji, jer te Hristos oslobodio i od greha i od onog spoljašnjeg ropstva, čak i ako si rob. Ko se ne pokorava strastima, ima plemenitu dušu i nije rob, čak i ako izgleda tako. S druge strane, onaj, koji je kao slobodnjak prizvan u veru, jeste rob Hristov. Dakle, ako imenovanje ropstva zbunjuje roba, neka razume da je on postao slobodan u Hristu, i ta sloboda je daleko važnija od ljudske slobode. I opet, ako imenovanje slobode preuznosi slobodnjaka, neka takav razume da je on rob Hristov i neka se smiri, znajući da je potčinjen takvom Gospodaru i da je dužan da Mu ugodi. Uviđaš li mudrost, s kojom apostol poučava i robove i slobodnjake?
 
23. Kupljeni ste skupo; ne budite robovi ljudima. 24. Svaki, braćo, u čemu je prizvan, u onome neka ostane pred Bogom.
 
Ovo ne govori samo robovima, nego i slobodnjacima, savetujući svim hrišćanima da ništa ne čine da bi ugodili ljudima i da im se ne pokoravaju, ako su njihove zapovesti protivzakonite. To znače reči: Bog vas je kupio, i ne budite robovi ljudima. On ne ubeđuje da robovi otpadnu od svojih gospodara. To se vidi iz njegovih sledećih reči: u čemu je ko prizvan, itd, tj. ako je neko prizvan kao rob, neka u tome i ostane. Pred Bogom je dodao zbog toga, da kroz pokoravanje bezakonitim gospodarima ne bi otpali od Boga. Brinuo se i o jednom i o drugom, odnosno da, pod izgovorom pokornosti Bogu, robovi ne otpadnu od gospodara, a sa druge da, pokazujući svojim gospodarima poslušnost veću od potrebne, ne otpadnu od Boga.
 
25. A za devojke (ili: za devstvenike) nemam zapovest od Boga, nego dajem savet, kao onaj koji je stekao milost od Gospoda da je verodostojan (veran).
 
Prethodno nam je govorio o celomudrenosti, a sada se obraća važnijem predmetu, odnosno devstvenosti. Kaže da Gospod nije dao zakon, niti da je dao zapovesti u vezi sa devstvenošću, nego da je rekao samo: Ko može primiti, neka primi (Mt. 19; 12). Zbog toga se ni ja, kaže, ne usuđujem da bilo šta propišem u vezi s tim predmetom. To je važno pitanje, ali istovremeno i opasno. Uostalom, dajem svoje mišljenje, tj. savet, jer sam i ja po milosti Božijoj udostojen da budem veran, tj. Njemu blizak i onaj, kojem se mogu poveriti tajne.
 
26. Mislim, dakle, da je to dobro zbog sadašnje nevolje, da je dobro čoveku ovako biti.
 
Prema mom mišljenju, kaže, najbolje je da se čovek uzdržava od braka usled nepovoljnosti i neprijatnosti koje su s njim povezane, a ne zbog toga što je brak nečist.
 
27. Jesi li se privezao za ženu? Ne traži da se razdrešiš. Jesi li se odrešio od žene? Ne traži ženu. 28. Ako li se i oženiš, nisi sagrešio.
 
Rečima: Jesi li se privezao za ženu, pokazuje da brak, slično okovima, sa sobom nosi neprijatnosti. Razdrešenjem ne naziva uzdržavanje prema uzajamnoj saglasnosgi, nego razdvajanje (= razvod) bez dovoljno razloga. Ako se supružnici uzdržavaju prema uzajamnoj saglasnosti, onda to nije razvod.
Rekao je: ne traži ženu, a da ne bi pomislili da zapoveda bezbračnost dodaje: Ako li se i oženiš, nisi sagrešio. Pogledaj, međutim, kako neprimetno podstiče na devstvenost, nazivajući brak okovima, a devstvenost razdrešenjem i slobodom.
 
I devojka ako se uda, nije sagrešila.
 
Pod devojkom ovde ne podrazumeva onu, koja je posvećena Bogu (takva će, ukoliko se uda, nesumnjivo sagrešiti, jer će time, osim svog Ženika – Hrista, uvesti kod sebe i preljubnika), nego misli na još neudatu devojku. Ako se, dakle, takva uda, neće sagrešiti, jer brak u sebi ne sadrži ništa nečisto.
 
Ali će takvi imati nevolju telesnu, a ja bih da vas poštedim.
 
Nevoljom naziva brige i žalosti koje su povezane s brakom. A ja bih, kaže, da vas poštedim, kao svoju decu, i želim da i vi budete slobodni i bezbrižni. Brak – to su okovi, i oni, koji su pod njegovim jarmom, nemaju vlast nad sobom, kao što je prethodno rečeno.
 
29. A ovo vam kažem, braćo, da je ostalo malo vremena.
 
Da njegovim rečima: takvi će imati nevolju telesnu, neko ne bi dodao: „ali istovremeno i zadovoljstvo“, preseca svaku nadu na zadovoljstvo i ističe da nema mnogo vremena. Sve hita ka razrešenju (razlaganju, uništenju). Približilo se Carstvo Hristovo i najzad treba da se pokažemo pred Hristom. Dakle, ako i postoji neko zadovoljstvo u bračnom životu, ono je nepostojano i kratkotrajno.
 
Od sada i oni koji imaju žene da budu kao da ih nemaju. 30. I koji plaču kao da ne plaču; i koji se raduju kao da se ne raduju, i koji kupuju kao da ništa nemaju. 31. I koji ovaj svet upotrebljavaju kao da ga ne upotrebljavaju.
 
Ako i oni, koji imaju žene, treba da budu kao da ih nemaju, kakva je onda korist od svezivanja brakom i polaganja bremena na sebe? Šta znači: kao da ih nemaju? Znači da se ne privezuju za brak i za ženu i da ne iscrpljuju sve svoje brige na njih.
Na isti način, niko ne bi trebalo da se isuviše bavi ni nekim drugim stvarima: niti tužnim prilikama, koje je nagovestio rečima: oni koji plaču, niti radošću, koju je označio rečima: oni koji se raduju, ni ugovorima, koje je nagovestio rečima: oni koji kupuju. Zbog čega, kaže, nabrajati ovo i ono? Jednostavno, oni koji upotrebljavaju ovaj svet, trebalo bi da budu kao da ga ne upotrebljavaju, tj. da se ne privezuju za njega usrdno i pristrasno. Prekomerna upotreba, koja izlazi iz granica neophodnog, predstavlja zloupotrebu.
 
Jer prolazi obličje ovoga sveta.
 
Prolazi i razlaže se (raspada se). Zašto bi se vezivali za ono, što se raspada? Imenicom „obličje“ pokazao je da stvari ovoga sveta samo proleću ispred očiju, da su izuzetno lake, i da u sebi nemaju ništa čvrsto i suštastveno (suštinsko).
 
A ja hoću da ste vi bezbrižni.
 
Na koji način mogu da budu bezbrižni? Ukoliko ostanu bezbračni. Zato dodaje i sledeće:
 
Ko je neoženjen brine se za Gospodnje, kako će ugoditi Gospodu; 33. A ko je oženjen brine se za ovosvetsko, kako će ugoditi ženi.
 
Kako da ti, Pavle, želeći da budemo bezbrižni, a zbog čega nam i savetuješ bezbračnost, opet kažeš: Ko je neoženjen brine se za Gospodnje? I tu su, dakle, brige. Međutim, one nisu onakve, kaže, kao one što su povezane s brakom. Brige o Gospodnjem su spasonosne i slatke, a brige u svetu štetne i teške. U stvari, zar nije teško i žalosno starati se da ugodiš ženi, posebno onoj, koja voli da se ukrašava i traži zlato i bisere i druge isprazne stvari? To i primorava nesrećne muževe na nepravdu i dušegubne stvari.
 
34. Razlikuje se i žena od devojke.
 
One su međusobno različite i nemaju iste brige. Jedna se brine o ovim a druga o onim stvarima. I ukoliko su njihove brige različite, moraju odabrati one, koje su bolje i lakše.
 
Koja je neudata brine za Gospodnje, kako će ugoditi Gospodu, da bude sveta telom i duhom; a koja je udata brine za ovosvetsko, kako će ugoditi mužu.
 
Nije dovoljno biti svet telom, nego se takav mora biti i duhom, jer se u tome, tj, u čistoti tela i duše, sastoji istinska devstvenost. U suštini su mnogi, budući čisti i neporočni telom, oskrnavljeni dušom. Pored toga, obrati pažnju na to da devstvenica nije ona, koja se brine o svetskom. Kada, dakle, vidiš ženu koja se prikazuje kao devstvenica (devojka) a pri tom se brine o svetovnom, znaj da se ona niukoliko ne razlikuje od udatih. Pavle je i za jednu i za drugu dao određena obeležja prema kojima ih možemo raspoznavati – to nisu brak i uzdržanje, nego, s jedne strane, veliko i nespokojno delanje a sa druge spokojno zanimanje svojim poslovima. Prema tome, devojka nije ona, koja se opterećuje mnoštvom ispraznih poslova. Udata pak nastavlja da se brine kako da ugodi mužu i pri tom se posebno brine o svojoj lepoti ili, da bi je smatrali dobrom domaćicom, pokazuje se kao štedljiva i marljiva.
 
35. A ovo govorim za vašu sopstvenu korist, ne da vam nametnem zamku.
 
Govorio sam, kaže, o devstvenosti, znajući da je to korisno za vas, jer ste tada slobodni od briga i žalosti, i duša od toga ima više koristi. Nisam vam pak besedio zbog toga, da bih vas prisilio da i protiv svoje volje ostanete u devstvenosti (jer je zamkom nazvao prisiljavanje).
 
Nego za blagoobrazno i istrajno služenje Gospodu u sabranosti.
 
Zbog toga, kaže, da biste živeli blagoobrazno i u čistoti, jer šta može da bude blagoobraznije i čistije od devstvenosti? Govorio sam vam i zbog toga da biste vi, budući slobodni od bračnih neprijatnosti, nerasejano služili Gospodu i svagda stajali pred Njim, položivši na Njega sve svoje brige (v. 1. Petr. 5; 7).
 
36. Ako li pak neko misli da je ružno za njegovu devojku da bude neudata, i ako tako treba da bude, neka čini šta hoće, ne greši, neka je uda.
 
Ako, neko, kaže, budući uistinu slab po duši, smatra da je ružno da njegova kći ostane devojka, posebno ukoliko je prešla zreli uzrast, neka, kaže, tako i bude. Kako? Neka čini šta hoće, tj. ako hoće da je uda, neka je uda, jer neće pogrešiti. Međutim, bolje je zadržati devojku, kao što kaže u nastavku.
 
37. A koji je postojan u srcu, i nije mu nužda, i ima vlast nad svojom voljom, i ovo je odlučio u srcu svome, da zadrži svoju devojku, dobro čini. 38. Tako i onaj koji udaje svoju devojku dobro čini, ali koji ne udaje bolje čini.
 
Zapazi kako se na početku divi onome, koji zadržava svoju devojku, nazivajući ga postojanim i čvrstim i govoreći da razborito tvori svoje delo, jer kaže: koji je postojan u srcu. Znači da onaj, koji udaje svoju devojku, nije postojan.
Rečima: nije mu nužda pokazuje da otac ima vlast da svojoj kćerki ponudi muža, i niko ne može da ga primora da je ne udaje. Prema tome, čast onom koji svoju kćer ostavlja neudatu. Apostol ga zato i hvali jer, kaže, dobro čini. Međutim, i onaj, koji udaje svoju kćer, takođe dobro čini, jer udaja nije greh. Sve pak što nije greh – dobro je. Najzad, daleko je bolje ako je ne udaje, jer je to savršenstvo u dobru.
 
39. Žena je privezana zakonom, za vreme dok joj živi muž; ako li joj muž umre, slobodna je za koga hoće da se uda, samo u Gospodu. 40. Ali je blaženija, ako ostane tako, po mojemu mišljenju, a mislim da i ja imam duha Božijega.
 
Ovde poučava o drugom braku. Iako ga dozvoljava, za blaženiju smatra onu, koja ne stupi u drugi brak. Kao što je devstvenost uzvišenija od prvog braka, tako je i prvi brak uzvišeniji od drugog. Žena je svezana zakonom, tj. opreznošću zakona uzdržava se od preljubništva, od toga da, kroz sjedinjenje sa drugim dok joj je još muž živ, postane preljubnica. Međutim, ukoliko joj umre muž, ona postaje slobodna od okova i zakona prvog braka i dobija razrešenje.
Samo u Gospodu, tj. samo s celomudrenošću i časno ona može da stupi u drugi brak, radi rađanja i odgajanja dece, a ne zato što je privlači požuda.
Po mojemu mišljenju, dodaje, da ti to ne bi smatrao za nužnost, nego samo za savet, božanstveni savet. Mislim, kaže, da i ja imam Duha Božijeg. Tim rečima pokazuje veliko smirenoumlje, jer nije rekao: „imam“, nego: mislim da i ja imam, tj. pretpostavljam, smatram.

Ključne reči:

Jedan komentar

  1. Znači svi ćemo odgovarati za to što su među nama oni koji su preljubnici sa inovernima?

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *