NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT PODVIŽNIKA

PUT PODVIŽNIKA

 

PUT PODVIŽNIKA
 

GLAVA ŠESTA
O iskorenjivanju želje za ugodnošću
 
Rečeno je da samo mali broj ljudi pronalazi uzani put koji vodi u život večni i da je potrebno mnogo truda da se prođe kroz tu uzanu kapiju. Jer vam kažem, mnogi će tražiti da uđu i neće moći (Lk. 13:24).
Objašnjenje ovoga može se naći upravo u našoj nevoljnosti da osuđujemo sebe. Možda uspevamo da na neki način pobedimo neke svoje velike i ozbiljne grehove i poroke, ali tu se zaustavljamo. Malim željama dopuštamo da slobodno niču kako im je volja. Mi nismo prevaranti ni lopovi, ali volimo da ogovaramo; nismo alkoholičari, ali zato pijemo kafu i čaj i pušimo, kad god nam se prohte. I naše srce je jednako puno sopstvenih htenja: korenje nije iščupano i mi lutamo unaokolo upleteni u korov koji je iznikao iz tla našeg samosažaljenja.
Ustremi se na tu svoju sklonost ka samosažaljenju, jer je ona koren svakoga zla koje te spopada. Da nisi tako pun samosažaljivosti, vrlo brzo bi uvideo da smo sami krivi za zlo koje nas spopada, jer odbijamo da shvatimo da je to u suštini za nas dobro. Sažaljivanjem samoga sebe pomračuje ti se vid. Samilost osećaš samo prema sebi i, kao rezultat toga, vidici ti se zatvaraju. Tvoja ljubav zaključana je u tebi samome. Oslobodi je, pa će i zlo otići od tebe.
Potiskuj svoje pogibeljne slabosti i želje za ugodnostima, napadaj ih sa svih strana! Zgazi svoju slast za uživanjem, ne daj joj mesta ni da diše. Budi strog prema sebi; ne dopusti svojoj ploti da ustupi pred mitom koje neprestano traži. Jer, svaka strast jača ukoliko se ponavlja, ali izumire ako se ne pothranjuje.
Ali pazi da se ne dogodi da, zabravivši ulazna vrata zlu, u isto vreme ne otškrineš zadnja vrata, na koje ono može vešto da se ponovo uvuče, samo u drugom obliku.
Kakvu korist imaš ako, recimo, odlučiš da spavaš na tvrdom dušeku, ali se zato izležavaš u vreloj kupki? Ili, ako pokušavaš da ostaviš pušenje, ali dopuštaš svome jeziku da ogovara? Ili, ako uspeš da obuzdaš svoj jezik, ali nastaviš da čitaš uzbudljive romane? Ili možda ostaviš romane, ali se prepuštaš maštarijama i „sevdahu?“
Sve su to različiti oblici jedne te iste stvari: tvoje nezasite želje za zadovoljenjem sopstvene potrebe za ugodnošću.
Moraš da započneš sa iskorenjivanjem te želje da budeš okružen prijatnim stvarima, da ti bude udobno, da budeš zadovoljan. Moraš da naučiš da voliš i trpiš tugu, bol, siromaštvo, težak život. Moraš da naučiš da u tišini slediš zapovesti Gospodnje: da ne izgovaraš prazne reči, da se ne doteruješ i ukrašavaš, da budeš poslušan pretpostavljenome, da ne gledaš sa željom u srcu na žene, da se ne gneviš, i još mnogo toga. Jer sve te zapovesti nisu nam date da bismo se mi ponašali kao da one ne postoje, već da bismo ih ispunjavali: da je drugačije, milostivi Gospod nas ne bi opteretio njima. Ako hoće ko za mnom ići, neka se odreče sebe (Mat 16:24), veli nam Gospod, prepuštajući nama, i našoj volji, našem sopstvenom nahođenju da se odreknemo sebe.
 

   

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *