ПУТ ПОДВИЖНИКА

 

ПУТ ПОДВИЖНИКА
 

ГЛАВА ШЕСНАЕСТА
О молитви
 
Из претходног поглавља видимо да под молитвом свети Оци нису подразумевали повремену молитву, јутарње и вечерње правило, нити благодарења пре и после јела, за њих је молитва имала значење непрестане молитве, живота испуњеног молитвом. Молите се без престанка (1 Сол.5:17) је заповест коју требамо да схватимо сасвим дословно.
Када се овако посматра, молитва је наука над наукама и уметност над уметностима. Уметник ради са иловачом, бојама, речима или музичким тоновима и према својој способности даје материјалу с којим ради облик, пуноћу и лепоту. За онога који се моли материјал је жива природа човечја. Молитвом је он обликује, даје јој пуноћу и лепоту, прво у самоме себи, а затим и у другима.
Научник изучава створени свет и природне појаве, а молитвеник корача ка Створитељу целокупне твари. Љубав његову не подстиче топлина, већ благородни извор топлине; не животне функције, већ источник живота, не његово сопствено „ја“, већ извор свести тога „ја“, Творац тога „ја.“
Уметник и научник морају да уложе много рада и труда пре но што достигну зрелост у свом раду и никада не достижу онај степен умећа коме стреме. Када би само чекали на Божанско надахнуће сваки пут када би се латили свог рада, никада не би научили ни основне ставке свога посла. Виолиниста, на пример, мора марљиво да вежба како би продро у тајне свог тананог инструмента. А колико је тек тананије људско срце од било ког инструмента!
Приближите се Богу и он ће се приближити вама (Јаковљ. 4:8). На нама је да почнемо. Учинимо ли један корак ка Господу, Он ће учинити десет према нама, Он који је угледао Блудног Сина док је овај још био подалеко, сажалио се на њега, потрчао му у сусрет, загрлио га и пољубио (Лк.15:20).
Ако имало желиш да се Богу приближиш, мораш једном сам начинити тај први, климави корак. Не очајавај због свог неспретног почетка; не попуштај пред осећањем стида и несигурности, немој устукнути пред ругалачким смехом непријатеља који ће покушавати да те убеди да је твоје понашање смешно и да је све то плод нечије маште, те стога беспредметно. Знај да непријатељ ни од чега толико не страхује, као од молитве.
Жеља за читањем код малог детета се развија оном брзином којом дете учи да чита; што више говоримо страни језик, то га боље познајемо и више волимо. Уживање у неком послу расте са степеном стручности. Стручност се постиже вежбом. Вежба постаје пријатнија што смо стручнији у том послу.
Немој мислити да је са молитвом другачије. Немој чекати на некакво Божанско надахнуће у молитви. Човек је створен за да би се молио у истој мери у којој је створен да би говорио и мислио, но баш је за молитву нарочито створен: јер га је Господ Бог поставио у врту Едемском, да га ради и да га чува (1 Мојс.2:15). А где ћеш другде наћи Едемски врт, до у своме срцу?
Као Адам, и ти треба да плачеш за Едемским вртом из којег си протеран због своје неуздржљивости. Обучен си у смоквино лишће и хаљине од коже (1 Мојс.3:21), то јест у пропадљиво тело које се мучи. Између тебе и узаног пута који води до Дрвета Живота налазе се мрачни пламенови жеља за земаљским благом; само ономе који савлада ове жеље биће дато да једе од дрвета живота које је у рају (Откр.2:7).
Како је тешко задобити такву победу! Адам је прекршио само једну од Божјих заповести, а ти сваког дана и свакога часа кршиш сваку постојећу заповест, каже св. Андреј Критски. Из тебе се, као из окорелог, непоправљивог злочинца, молитва мора непрестано уздизати како би могла да достигне висине.
Окорели злочинац често и није свестан своје кривице; он се са њом сродио. Тако је и нама. Не дозволи да те уплаши отврдлост твога сопственог срца. Молитва је та која ће га постепено омекшати.
 

   

Кључне речи:

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *