ПРЕМА НЕБЕСКИМ ЛЕПОТАМА – СТАРА СРПСКА ПОЕЗИЈА

ПРЕМА НЕБЕСКИМ ЛЕПОТАМА
СТАРА СРПСКА ПОЕЗИЈА
 

УРЕДНИЦИ
МИЛОРАД ЂУРИЋ
ДРАГАН ЛАКИЋЕВИЋ
МАРКО НЕДИЋ

БЕОГРАД, 2000
 


 
НАПОМЕНА УРЕДНИКА
 
Овај избор старе српске поезије начињен је из већ познатих избора – пре свега из поузданих и научно опремљених књига Ђорђа Трифуновића, а добрим делом и из Антологије српског песништва Миодрага Павловића. Негде смо се приклонили свеобухватности првог (научника), негде селективности другог (песника). Њиховим изборима, који су нам и у тумачењу мање познатих речи били ослонац, придодато је само неколико, такође познатих песама. Као и Трифуновић, Силуанове стихове доносимо и у оригиналу и у преводу. Као и Павловић, „Исповедну молитву“ доносимо у изворном облику. Једно популарно издање малог обима схватили смо као прилику да још једном. у Малој библиотеци СКЗ, ширем кругу читалаца представимо стару српску поезију и да подсетимо на њене изворе и најбоље изборе.
Заинтересованом читаоцу и помнијем истраживачу позната је готово цела библиотека издања наше средњовековне књижевности, па ћемо овде, осим библиотеке „Стара српска књижевност“ коју су од 1986. до 1993. године објављивале Просвета и Српска књижевна задруга, поменути само важнија издања; Ђорђе Сп. Радојичић: Антологија старе српскв књижевности ХI-ХVIII века – Београд, 1960; Ђорђе Трифуновић: Из тмине појање – стари српски песнички записи – Београд, 1962; Ђорђе Трифуновић: Стара српска књижевност – Београд, 1967; Ђорђе Трифуновић: Српски средњовековни списи о кнезу Лазару и косовском боју – Крушевац, 1968; Стара српска књижевност – I (приредили Драгољуб Павловић и Радмила Маринковић), II и III (приредио Драгољуб Павловић) – Београд – Нови Сад, 1970; Ђорђе Трифуновић: Примери из старе српске књижевности – од Григорија Дијака до Гаврила Стефановића Венцловића – Београд. 1975; Стара српска књижевност (приредила Јелена Стојановић Ђорђевић) – Београд, 1986.
 
Д.Л.
 


 

САДРЖАЈ
 
САВА НЕМАЊИЋ (1175-1235)

  • СЛОВО О МУКАМА
  • СЛОВО О УМУ

СТЕФАН НЕМАЊИЋ ПРВОВЕНЧАНИ (око 1165-1227)

  • МОЛИТВА СВЕТОМ СИМЕОНУ

ТЕОДОСИЈЕ (средина XIII в.-почетак XIV в.)

  • СЛОВО УТЕХЕ СВ. САВЕ УПУЋЕНО СТЕФАНУ НЕМАЊИ
  • СЛУЖБА СВЕТОМЕ САВИ
  • ЗАЈЕДНИЧКИ КАНОН СПАСУ ХРИСТУ, СВЕТОМ СИМЕОНУ И СВЕТОМЕ САВИ

АРХИЕПИСКОП ДАНИЛО (око 1270-1337)

  • МОЛИТВА ПРЕД ТВРДИМА СУНЦА
  • МОЛИТВА ПРЕД АНЂЕЛИМА ЉУТИМ
  • МОЛИТВА У МАЛОВРЕМЕНОЈ КРАСОТИ

ГРИГОРИЈЕ РАШКИ (XIII в.-после 1305)

  • КРСТОМ ОГРАЂЕНИ

МОНАХИЊА ЈЕФИМИЈА (око 1350-после 1405)

  • ТУГА ЗА МЛАДЕНЦЕМ УГЉЕШОМ
  • МОЉЕЊЕ ГОСПОДУ ИСУСУ ХРИСТУ
  • ПОХВАЛА СВЕТОМ КНЕЗУ ЛАЗАРУ

СИЛУАН (XIV век)

  • СЛОВО СВЕТОМЕ САВИ

ДАНИЛОВ УЧЕНИК (крај XIII в.-после 1337)

  • ПЛАЧ БУГАРСКИХ ВОЈНИКА ЗА ЦАРЕМ МИХАИЛОМ

ЈАКОВ СЕРСКИ (почетак XIV в.-између 1360. и 1365)

  • О, СИНАЈУ

ПАТРИЈАРХ ДАНИЛО (око 1350-после 1396)

  • СЛОВО КОСОВСКИХ БОРАЦА
  • ИСПОВЕСТ МРТВОГ КНЕЗА ЛАЗАРА

НЕПОЗНАТИ (друга половина XIV в.)

  • ИСПОВЕДНА МОЛИТВА

МОНАХ ИЗ РАВАНИЦЕ (средина XIV в.-после 1398)

  • ОПЛАКИВАЊЕ ПОРОБЉЕНОГ ОТАЧАСТВА
  • ПЛАЧ ЗА КНЕЗОМ ЛАЗАРОМ

СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ (1377-1427)

  • НАТПИС НА КОСОВСКОМ СТУБУ
  • СЛОВО ЉУБАВИ

НЕПОЗНАТИ РАВАНИЧАНИН (друга половина XIV века – почетак XV века)

  • СЛУЖБА СВЕТОМ КНЕЗУ ЛАЗАРУ
  • ПОХВАЛА КНЕЗУ ЛАЗАРУ
  • ПЛАЧ ЗА КНЕЗОМ ЛАЗАРОМ
  • МОЛИТВА КНЕЗУ ЛАЗАРУ

ГРИГОРИЈЕ ЦАМБЛАК (око 1364-1419/20)

  • ВРАЋАЊЕ ВИДА СТЕФАНУ ДЕЧАНСКОМ ИЛИ ЧУДО СВ. НИКОЛЕ
  • СЛУЖБА СВЕТОМ КРАЉУ СТЕФАНУ ДЕЧАНСКОМ

КОНСТАНТИН ФИЛОЗОФ (крај ХIVв.-после 1433)

  • СМРТ ДЕСПОТА СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА
  • ДЕСПОТ ЗАГОНЕТНИХ ОЧИЈУ

АНДОНИЈЕ РАФАИЛ ЕПАКТИТ (крај XIV в.- после 1419)

  • ПЛАЧ ЗА КНЕЗОМ ЛАЗАРОМ
  • ПОХВАЛА КНЕЗУ ЛАЗАРУ

НИКОН ЈЕРУСАЛИМАЦ (око 1380-после 1468)

  • ПОВЕСТ ТУЂИНА И ПЛЕНИКА

ЈЕЛЕНА БАЛШИЋ (око 1368-1443)

  • ОТПИСАНИЈЕ БОГОЉУБНО

СМЕДЕРЕВАЦ (XV век)

  • МОЛИТВА ВЛАДИЧИЦИ ЗА СПАС ОД НЕПРИЈАТЕЉА

СМЕДЕРЕВСКИ БЕСЕДНИК (средина XV века)

  • ПЛАЧ ЗА ДЕСПОТОМ ЂУРЂЕМ БРАНКОВИЋЕМ

ДИМИТРИЈЕ КАНТАКУЗИН (око 1435-крај XV века)

  • НЕДОКУЧИВОСТ ЈЕ ОДАСВУД
  • ВЕЛИКО ПОЗОРЈЕ
  • МОЛИТВА СА УМИЉЕНИЈЕМ ПРЕСВЕТОЈ ВЛАДИЧИЦИ НАШОЈ БОГОРОДИЦИ ГОСПОЂИ С МАЛОМ ПОХВАЛОМ, ДЕЛО ДИМИТРИЈА КАНТАКУЗИНА, У СТИХОВИМА СЛАЂА ОД МЕДА И САЋА

ПАЈСИЈЕ ЈАЊЕВАЦ (средина XVI века-1647)

  • СЛУЖБА СВЕТОМЕ ЦАРУ УРОШУ

ЛОНГИН (друга половина XVI века)

  • ИКОС ПРВОМУЧЕНИКУ СТЕФАНУ

МИХАИЛО СМЕДЕРЕВСКИ (прва половина XVII в.-1711)

  • ЈАОХ, ЈАОХ!

АРСЕНИЈЕ ЧАРНОЈЕВИЋ (око 1633-1706)

  • МОЛИТВА ЗАСПАЛОМ ГОСПОДУ

НЕПОЗНАТИ КРУШЕДОЛАЦ (друга половина XVI века)

  • ЗАЈЕДНИЧКА СЛУЖБА СВЕТИМ ДЕСПОТИМА БРАНКОВИЋИМА

НЕПОЗНАТИ ПИСАЦ (друга половина XVI века)

  • АКАТИСТ СВЕТОМЕ САВИ (ДЕСЕТИ ИКОС)

КИПРИЈАН РАЧАНИН (друга половина XVII в.- почетак XVIII в.)

  • РЕЧИ ПРОРОЧКИХ КАЗИВАЊА

ГАВРИЛ СТЕФАНОВИЋ ВЕНЦЛОВИЋ (крај XVII в.-после 1746)

  • ЛОВЦИ АДОВИ
  • БЕСЕДЕ
  • БОГ СМРТИ
  • БРЗИ КОЊАНИК
  • МОЛИТВА ПРОТИВ КРВАВИХ ВОДА
  • АДАМ
  • САН
  • ЦРНИ БИВО У СРЦУ

МАЊЕ ПОЗНАТЕ РЕЧИ
   

5 коментар(а)

  1. Одакле Андрији латиница? Преводилац је екавац..

  2. Odakle svetom Savi ekavica?

    • Српскословенски се увек писао екавицом, јекање је руског порекла

      • Радован Јовчић

        Немој причати глупости и лажи. Сви средњовјековни српски великаши су причали ијекавицом.
        Доказ су живући језици горњолужичкосрпски и доњолужичкосрпски, те чешки и руски који и дан-данас користе онај глас који сви лажно и нетачно читају јат, уствари се чита јет, и његова гласовна звучност је је, а он се пише ћирилично ѣ и латинично ĕ. Дотични језици га користе и увијек га читају је. Тако да мѣсто се чита мјесто. Маколико год хтјели, и маколико год давили и уништавали, преживјели језици доказују да је ијекавица непромијењени средњовјековни српски језик којег су причали сви средњовјековни српски великаши.