|
СМРТ ДЕСПОТА
СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА
Где, уистину, изненаде оде
све светло и красно
што је унутра и напољу?
Где су зборови играча,
где црквена сабрања?
Где саборне светковине
и молитвена обилажења по околини?
Наједанпут све би мрзост запуштења,
све се преобрази,
све се у небиће деде,
све се невољом испуни.
Хумке се разараху и сажижаху.
ДЕСПОТ ЗАГОНЕТНИХ ОЧИЈУ
Био је познат роду по загонетки својих очију,
Сличној сунцу и сунчевој светлости
Од кога примамо светле зраке
Али не и његову суштину,
Затим се заједно обојега лишисмо.
Јер уместо главе која управља,
Који је глава светлаизабранима,
Умре у месту Глави.
И плачи опет, Бели Граде, потамнелост своју,
Вођа народа као цвет процвета и отпаде,
Јер и земља са тобом заједно рида,
Што прими онога кога се није надала тако брзо примити,
Чекањем тридесетпетих текућих година,
Пошто је прошло већ шест хиљада и девет стотина
(6935=1427).
|
ФОРУМ
Одакле Андрији латиница? Преводилац је екавац..
Odakle svetom Savi ekavica?
Српскословенски се увек писао екавицом, јекање је руског порекла
Немој причати глупости и лажи. Сви средњовјековни српски великаши су причали ијекавицом.
Доказ су живући језици горњолужичкосрпски и доњолужичкосрпски, те чешки и руски који и дан-данас користе онај глас који сви лажно и нетачно читају јат, уствари се чита јет, и његова гласовна звучност је је, а он се пише ћирилично ѣ и латинично ĕ. Дотични језици га користе и увијек га читају је. Тако да мѣсто се чита мјесто. Маколико год хтјели, и маколико год давили и уништавали, преживјели језици доказују да је ијекавица непромијењени средњовјековни српски језик којег су причали сви средњовјековни српски великаши.
Bravo