СЛОВО КОСОВСКИХ БОРАЦА
Не поштедимо себе,
знајући да имамо и после овога отићи
и с прахом помешати се.
Умримо да свагда живи будемо.
Принесимо себе Богу као живу жртву,
не као пре маловременим
и обмамљивим гошћењем наслађењу нашем,
но у подвигу крвљу својом.
Не поштедимо живот наш,
да живописан пример после овога
другима будемо.
Не бојмо се страха
који је дошао на нас,
ни устремљења нечастивих непријатеља,
који скачу на нас.
Ако бисмо заиста на страх
и губитак мислили,
добра се не бисмо удостојили.
Ми с Исмаилћанима
борити се имамо.
Ако и мач главу
и копље ребро
и смрт живот
ми с непријатељима борити се имамо.
Ми смо једна природа човечанска,
потчињена истим страстима.
И један гроб да нам буде.
И једно поље
тела нашнх с костима да прими,
да едемска насеља светло нас приме.
ИСПОВЕСТ МРТВОГ КНЕЗА ЛАЗАРА
Боља ми би похвална смрт
неголи са поругом живот.
Ако и на образу рану и по глави мач,
за благочашће се патих,
но мужаствен показах се
и с мученицима убројах се.
Гледах доње бојеве
и избројах горње почасти,
гледах мачеве
и помишљах на горње венце,
очекивах смрт
и на бесмртност помишљах.
Немој причати глупости и лажи. Сви средњовјековни српски великаши су причали ијекавицом.
Доказ су живући језици горњолужичкосрпски и доњолужичкосрпски, те чешки и руски који и дан-данас користе онај глас који сви лажно и нетачно читају јат, уствари се чита јет, и његова гласовна звучност је је, а он се пише ћирилично ѣ и латинично ĕ. Дотични језици га користе и увијек га читају је. Тако да мѣсто се чита мјесто. Маколико год хтјели, и маколико год давили и уништавали, преживјели језици доказују да је ијекавица непромијењени средњовјековни српски језик којег су причали сви средњовјековни српски великаши.
ФОРУМ
Одакле Андрији латиница? Преводилац је екавац..
Odakle svetom Savi ekavica?
Српскословенски се увек писао екавицом, јекање је руског порекла
Немој причати глупости и лажи. Сви средњовјековни српски великаши су причали ијекавицом.
Доказ су живући језици горњолужичкосрпски и доњолужичкосрпски, те чешки и руски који и дан-данас користе онај глас који сви лажно и нетачно читају јат, уствари се чита јет, и његова гласовна звучност је је, а он се пише ћирилично ѣ и латинично ĕ. Дотични језици га користе и увијек га читају је. Тако да мѣсто се чита мјесто. Маколико год хтјели, и маколико год давили и уништавали, преживјели језици доказују да је ијекавица непромијењени средњовјековни српски језик којег су причали сви средњовјековни српски великаши.
Bravo