НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Православна књижевност

ПРЕМА НЕБЕСКИМ ЛЕПОТАМА – СТАРА СРПСКА ПОЕЗИЈА

 

ПРЕМА НЕБЕСКИМ ЛЕПОТАМА
 

НИКОН ЈЕРУСАЛИМАЦ
(око 1380-после 1468)
 

ПОВЕСТ ТУЂИНА И ПЛЕНИКА
Седох и смотрих како теку бескорисно.
Обретох свест моју трому, ум мој одрвењен
и намучену ми душу љуто уништену.
Остави душо сласти, не теци у неизвесно,
да не предухитри те смрт
и да не получиш спасти се.
Лукава недра помрачују душу моју.
Срп изоштрен жети чувства.
И месо трули од мноштва зла мојих.
Очи покри, никако угледати.
Руке и ноге изнемогоше,
крепост не имајући сасвим.
У добро сумњам, у лукаво више.
Као птома, као пас.
Као туђин и пленик бескорисно спавам.

 

   

Pages: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32

4 коментар(а)

  1. Зоран
    30. септембра 2020. у 13:48  ·  Reply

    Одакле Андрији латиница? Преводилац је екавац..

  2. Andrija
    25. августа 2019. у 13:49  ·  Reply

    Odakle svetom Savi ekavica?

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *