ПРЕМА НЕБЕСКИМ ЛЕПОТАМА – СТАРА СРПСКА ПОЕЗИЈА

ВРАЋАЊЕ ВИДА СТЕФАНУ ДЕЧАНСКОМ
ИЛИ ЧУДО СВ. НИКОЛЕ
Имаш ли у памети
што ти раније рекох кад се јавих?
 
Рекох ти – не тугуј,
јер у мојој су руци твоје зенице
и све ти показах.
 
Што ти тада рекох,
данас сам послан да испуним.
 
Господ наш Исус Христос,
који слепоме од рођења даде вид,
и твојим очима први дарује зрак.
 

СЛУЖБА СВЕТОМ КРАЉУ
СТЕФАНУ ДЕЧАНСКОМ
(ТРОПАРИ СЕДМЕ ПЕСМЕ КАНОНА) ГЛАС ПРВИ
 
Ноћна твоја хођења
и о камен спотакнућа честа
кад ниште посећиваше,
лествица се теби начинише
и степенице на небеса
по којима до самог Бога стиже
његовом десницом венчаван.
 
Оба, дакле, на теби
венца, блажени, стекоше се,
царства и уз то мучеништва,
јер обојих чин сачувао јеси
и зато царева јеси похвала
и мученика красота,
а своје обитељи звезда многосветла.
 
Ширина земље и дужина
са родовима многих народа
теби је поверена од Бога
што из заточења дозва те,
коју сачувао јеси добро у благочашћу
и у законима праведним,
те си и награду примио.