ПРЕМА НЕБЕСКИМ ЛЕПОТАМА – СТАРА СРПСКА ПОЕЗИЈА

ПЛАЧ БУГАРСКИХ ВОЈНИКА
ЗА ЦАРЕМ МИХАИЛОМ
О љубими и слатки наш господине,
крепки цару,
тако ли погибе,
и сада лежиш не имајући никакве потребе
од славе твога царства?
 
Где је сада твој златни престо?
Где слава твога богатства?
Где драгоцени бисери твоји
и драго камење и разне златне хаљине?
Где су твоје мисли?
 
Устани и види нашу велику скрб и тугу,
која нам се данас догодила.
Ево лишени славе своје
и у великом понижењу
стојимо вођени силом, куда и нећемо.