ОТПИСАНИЈЕ БОГОЉУБНО Да зна твоја светиња, откако удостојих се с Богом познати те порадовах се весељем духовним.
Но замало и кратко би нам виђење, да би ко рекао у зрцалу образ угледасмо, или у неки сан танак да сам била снесена…
И слушах твоје душе богољубну нарав и нетелесно анђеоско пребивање. И оно од нас коначно удаљење.
И веома твоје видети зажелих преподобије. И твојих медоточних насладити се речи. Не малу од твојега виђења мени приплодити корист…
Но због даљњег нам растојања, и море и гај, овог ради узрока немогуће нам је видети светињу ти…
Јер жељење богатства и сујетна слава, а уједно и сласти не остављају нас, који су на таласима у мору овог сујетног живота, узникнути к светлости чистог и нетелесног пребивања.
Јер се помрачише душевне очи муком и метежом који је у свету…
И ово сада као од сна некојег дубоког пробудивши се усхтех твоју светлост видети.
