МОЛИТВА ЗАСПАЛОМ ГОСПОДУ И дан и ноћ бежећи са својим осиротелим народом, од места до места, као лађана пучини великог океана бекству се дајемо, чекајући када ће заћи сунце и преклонити се дан и проћи тамна ноћ и зимска беда која лежи над нама.
Јер нема онога који нас саветује, ни оног који нас од невоље ослобађа, и невоља наша удвостручава се. И рекох са сузама:
Докле ћеш, Господе, заборављати нас до краја, докле ће се наоружавати на достојање твоје? Устани, Господе! Зашто спаваш, зашто лице твоје, Боже наш, одвраћаш од нас? И опет васкрсни, Господе, помози нам имена твојега ради! И тако непрестано ридање на ридање прилажемо и ниоткуда помоћи.
