NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » POUKE SVEČASNIM INOKINJAMA O TOME ŠTA OD NJIH ZAHTEVA MONAŠTVO

POUKE SVEČASNIM INOKINJAMA O TOME ŠTA OD NJIH ZAHTEVA MONAŠTVO

 

POUKE SVEČASNIM INOKINJAMA O TOME ŠTA OD NJIH ZAHTEVA MONAŠTVO
 

 
XVI PODSTICANJE REVNOSTI ZA TRUD
 
Veliku sam želju imao, sestre, da vidim vašu mladu smernu obitelj, te da zajedno uznesemo molitve svoje Gospodu i isprosimo blagoslov za otpočinjanje monaškog poretka. Radujem se što mi se želja ispunila, i to na dan kada proslavljamo preslavnu Majku Božiju, mati svih Hrišćana, a osobito devstvenica i devstvenika. Neka bi vas njen pokrov svagda pokrivao, i njeno mnogomilostivo zastupništvo neodstupno bilo uz vas.
Vama je najviše potrebna nebeska pomoć. Jer, vi ste započele težak podvig, i krenule na naporno delo. Budite hrabre. Gle, po meri žrtve koju činite, biće vam ugotovljena i nebeska pomoć i nebeska nagrada! No, i pomoć i nagrada se ukazuju trudu. Ne dođoste ovamo da se odmarate – nemojte ni iskati pokoja. Nemojte se žalostiti zbog oskudice, nego kad svega imate u izobilju.
Ne smatram da je potrebno da vam izložim opširnu pouku o monahovanju. Vi njegove zakone ne poznajete samo na osnovu čuvenja. Podsetio bih vas samo da je potrebno da se sa velikom revnošću starate o njihovom ispunjavanju. Vaša obitelj nastaje. Međutim, u samom početku se obično postavlja temelj za sve što će uslediti. Sestre koje će se posle vas podvizavati, ravnaće se prema vama, te će im vaš primer služiti ili kao podstrek, ili kao povod za raslabljivanje. Potrudite se da u vašoj obitelji, i za unutarnje, i za spoljašnje upražnjavanje, uvedete poredak, koji će, kao ispunjen duhom monahovanja, docnije neprestano održavati i krepiti sestre. Teško će se odbaciti ono što jednom uvedete. Ono što sada propustite da uvedete, kasnije će se teško postići. Sve, dakle, dobro i sve rđavo što se kasnije pojavi u obitelji upućivaće na vas, služeći vam na pohvalu ili na osudu. Stoga ne žalite truda!
Svako delo zahteva izvestan trud, a velika dela traže veliki trud. I same znate da nije lako voditi ispravan monaški život. Stoga ne očekujte nikakve olakšice. Vaistinu, niko vas nije naterao da krenete ovim putem: same ste ga preduzele! Stoga blagodušno nosite blagi jaram, bez roptanja, bez osvrtanja nazad, ili u stranu, bez iskanja da na drugoga svalite svoje breme. Naprotiv, podstičite jedna drugu i gotovo se nadmećite u naporima. Tada nećete ni primetiti kako se lako ostvaruju i najteži napori!
Postoji molitveni trud. Postoji i trud pošćenja. I trud poslušanja. Nijedan od njih se ne može zaobići, budući da se na njima temelji monaški život. On se i sastoji u neprestanom prelaženju sa jednih napora na druge, i u nošenju svih zajedno! Na taj način ustrojte život svoj: molite se po poslušanju i sa pošćenjem; postite sa molitvom i ne po svojoj volji; ponesite svako poslušanje, snažeći se molitvom i postom. Tako čineći, poći ćete skladnim i lakim korakom stazom vašeg života. Svaki će vam dan biti po jedan korak napred, podražavajući apostola koji o sebi svedočaše: Stremim ne bih li… dostigao (Fil. 3,12).
Ophrvaće vas pokatkad slabost, iznemoglost, raslabljenost. Čuvajte se da ne pokleknete pred obećanjima slatkog pokoja, kojima će neprijatelj vašega spasenja pokušavati da vas prelesti, ne biste li ostavile započeto. Učinite napor, potrpite malo, te, makar s mukom, obavljajte svoje delo. Proći će vas slabost, vratiće se hrabrost, i trud vam, kao nekada, neće biti težak. Jer, tako je Gospod ustrojio život naš. Pretrpiš nešto malo, a zatim ti lakne. Popustiš li, sve ćeš više sebe žaliti, te će ti i najlakši trud izgledati neizdržljiv.
Ko se bez truda udostojio raja?! Pogledajte naš pravoslavni kalendar: sve sami sveti podvižnici i mučenici! Teško je mučeništvo. Međutim, nije li i podvižništvo trajno mučeništvo? Ako već nema drugoga puta u raj, valja se potruditi. Jer, u adu čeka večni trud, premda beskoristan i neutešan. Naš je trud, međutim, sladak i spasonosan, i vrši se pred licem Gospoda našega. On vidi trud i nagrađuje ga punom merom, dajući uzdarje koje priliči, saglasno usrđu i naporima koje trudbenica ulaže. Marljivu i revnosnu trudbenicu, koja sebe ne žali, još će ovde Gospod odlikovati, nagrađujući njen trud brzim napredovanjem. Ko sebe ne žali, vazda napreduje, a ko se predaje lenjosti, sve više zaostaje, premda se spolja ništa ne primećuje.
Požrtvovanim naporima, bez žaljenja sebe samih, dometnite i međusobnu ljubav, miroljublje i pokornost jednoj volji. Sve vi treba da sačinjavate jedno telo. Kako ćete, međutim, biti jedno, ako dopustite da se među sobom delite i mislima i raspoloženjima? Čim dođe do ma kakvih razmimoilaženja među vama, oslabiće sila vaša, te će nenavisnik svaku od vas redom pobeđivati i uvlačiti u rđava dela. Budete li, pak, jednodušne, neprijatelj vam ništa neće moći učiniti. Gospod je tamo gde su mir, jednodušnost, saglasje i ljubav, a gde je Gospod, tamo je Njegova sila i uteha, koja uslađuje i olakšava svaki trud. Miroljubiv čovek je vazda radostan, i život mu protiče u veselju. On spokojno leže i ustaje, i snovi su mu mirni. Nemiran je, naprotiv, vazda mračan, i nema pokoja od nemirnih misli i osećanja. Što radi danju, ne uspeva, a noću ga sni razdiru. Ako tako bude sa jednom, drugom, trećom, i dalje uznapreduje među vama – kako će vaša obitelj biti tiho pristanište? A istina je da nam tako malo treba da izbegnemo nevolju i da steknemo blago spokojstva i mira! Treba sve da se saberete i okupite oko jedne volje, i da je sledite. Takvo stanje treba ustanoviti već na samom početku. Među vama će tako zavladati jednovoljnost, koja će dovesti do jednomislija, svagdašnjeg saglasja i nerazrušivog mira.
Sva nevolja dolazi od misli. Počnu tako misli da lutaju, pa i zabrazde u podozrenje, nepoverenje, osuđivanje, što dovodi do popuštanja napora, i pojave razdora i nepokornosti. Stoga vazda treba stražiti nad mislima i ne davati im preteranu slobodu. Onaj kome su misli sređene, sve drži u blagoslovenom poretku. Podvig održavanja misli u redu naziva se pažljivošću uma. Nije moguće da čovek ne misli – zato mu je um i podaren. Ali, misliti se može i o dobrom, i o rđavom ili ispraznom. Pažnja se i sastoji u odgonjenju rđavih i praznih misli, te zadržavanju dobrih, saglasnih sa voljom Božijom i Njegovim svetim zapovestima, pri svakom poslu, i u svakom položaju. Mera za dobrotu misli jeste slovo Božije. Pomisli u svakoj prilici treba usaglavašati sa napisanim. Budete li na ovaj način postupale, red i skladnost će vladati u vašem umu. Steknete li red u umu – imaćete red i u delima vašim, i saglasje među sobom.
Trud, međusobno saglasje i blagoustrojenje sopstvenih misli jesu pokretači valjanog življenja. Neka svaka od vas uđe u odaju svoga srca i sama za sebe, prema ovim crticama, zabeleži pravilo, odnosno zakone po kojima će se vladati i koji će određivati svaki vaš spoljašnji korak, i svaki unutarnji pokret. Tako će se sve usmeriti ka blagoslovenom građenju spasenja. Neka bi Gospod blagoslovio da tako učinite! Amin.
 
26. juna 1864. godine
u Svetojezerskoj ženskoj obitelji Gorohovskog sreza
(Vladimirska gubernija)

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *