VREME DO NJEGOŠA
Gospodo, da bi Nikolaja pravilno razumeli, da bi u njemu videli ne samo monaha sa krstom i kadionicom, već uz to i jedan izuzetno blistavi um koji je čoveka najviše približio Bogu, potrebno je izvršiti jednu kratku naučno-filozofsku analizu, u granicama ovog predavanja, vremena pre Njegoša, a zatim od Njegoša do Nikolaja.
Sve do XVI veka Hrišćanstvo je bilo najpredominantnija filosofija života. Svoje učenje, kao što znamo, Hrišćanstvo zasniva na Spasenju i Vaskrsnuću, dva neshvatljiva i nedostiživa pojimanja. Međutim, u svojoj filosofiji Hrišćanstvo je prihvatilo tzv. geocentričnu teoriju, po kojoj je zemlja središte ovog Univerzuma. Svakako, to je bilo pogrešno. Može se reći da je od XVI veka do danas Hrišćanstvo zbog toga i posrtalo; danas, tek danas, nauka je, u punom smislu ove reči, ponovo ustoličila Boga na prestolu.
Kopernik je bio prvi koji je još u XVI veku oborio geocentričnu teoriju; i u svom briljantnom delu ,,De Revolutionibus“ razradio je heliocentričnu teoriju kojoj je Sunce centar našeg sistema. Ovim je Kopernik oduzeo nebo od Rimokatoličke crkve i astrologa; privukao ga nama bliže i dao ga čoveku. Rimokatolička crkva nije razumela Kopernika, pa je Papa 1616. stavio njegovo delo na indeks zabranjenih knjiga. Međutim, treba znati da je Kopernik bio pobožan čovek; jer, po njemu „ko ne bi bio doveden do divljenja prema građevinaru, koji sve prouzrokuje.“
Put u nauku od Kopernika išao je preko Keplera ka Njutnu. Bez sumnje, Njutn je najlepši ukras ljudskog duha; i za nauku i za filosofiju. On je otac Mehanike i tvorac zakona na kojima počiva sva današnja civilizacija. Kada bi neko imao, recimo sada takvu silu i moć da, npr. izvuče tri Njutnova zakona iz civilizacije, onda bi svi automobili stali, svi avioni pali, svi bi se mostovi odjednom srušili, sve bi brane pukle, kreveti i stolice bi se polomili, sve bi se građevine srušile, itd. Rečju, u jednoj sekundi najmanje bi jedna polovina čovečanstva izgubila život.
Njutn je produžio rad Kopernika i odredio putanje svih planeta oko Sunca. Da bi ovo uradio bilo je potrebno da razvije novu vrstu računa koju mi zovemo diferencijalni račun. I odmah da dodam, nezavisno od Njutna, u Nemačkoj, matematičar i filosof Lajbnic došao je do istog računa. Kroz ovaj račun Njutn je uveo apstraktne pojmove koji čiste naš um i misao, zatim, uveo je pojam polja, konstitutivne elemente polja, kao i celokupnu funkcionalnu analizu pomoću koje smo u stanju matematikom da predvidimo ponašanje fizičkih pojava. Ali, kad je Njutn došao do pojma šta je sila, tu je stao. I do dan-danas mi ne znamo šta je sila; no prema njoj mi umemo da se ponašamo. Njutn je otkrio harmoniju svemira čisto matematičkim putem, koja je mogla da se „ostvari samo prema planu jednog sveznajućeg i svemogućeg bića.“
Sve je ovo Rimokatolička crkva nerado primila, pa su, čak, Lavoazeju otsekli glavu, kada je tvrdio da je ovaj svet izgrađen od atoma. Odsečena je glava hemičaru zbog rada za koji bi danas dobio Nobelovu nagradu. Sve je ovo bilo pre Njegoša.
Za vreme Njegoša Maksvel je u potpunosti formulisao kretanje fenomena elekromagnetne prirode i tako odredio brzinu svetlosti; ali, nije znao šta je svetlost.
U matematici smo imali: Ojlera, Furia, Košia, Lagranža, Rimana … duhove koji su učinili i doprineli mnogo suptilnom rezonovanju u istraživanju istine. Zatim u filosofiji Đordana Bruno-a, koji je kao protagonista Kopernikove misli spaljen na lomači. Potom, matematičara, filosofa i vojnika Dekarta, koji je čovekovu „misao“ najviše približio Bogu, otac subjektivističko-idealističke tradicije sa svojim glasovitim stavom: „Cogito ergo sum“. Zatim Spinozu, koji je na kraju priznao da se Božja mudrost najviše ogledala u Hristu. Potom Berklia, za koga je celokupna realnost montaža prirode. I, najzad Kanta, oca transcendentne logike, koji je pripremio teren za Bergsonovu Duhovnu Dinamiku, što direktno vodi Nikolajevoj Hristologiji. Još mnogo, bezbroj umova i u filosofiji i u nauci, ali o tom – potom.
Dakle, gospodo, mi vidimo da je zapadni svet pre Njegoša imao i te kako razvijenu naučnu i filosofsku misao. Ja lično verujem, obzirom na okolnosti pod kojima je Njegoš živeo, kao i da mu je život bio kratak, da mu sve ovo nije bilo poznato. Ali, utoliko je on originalniji i veći. Sve te misli, naročito o Nebeskoj Mehanici, Njegoš je izrazio na jedan kompaktan i nedostiživ način. U stvari, ovo i jesu Skerlićeve „refleksije“, ali, koje kroz metafiziku vode ka Bogu. Njegoša je nemoguće prevesti, recimo na bugarski, ili, čak, staroslovenski. Prosto je nemoguće, jer ako počnete prevod opisno, onda se u mislima gubi i filosofska dubina i gazivost; i sočnost i punoća! No, gospodo, velika stvaralaštva teško se prevode na druge jezike.
Kada sam u zarobljeništvu pročitao na nemačkom „3ločin i kazna“ od Dostojevskog, zažalio sam, jer sam to ranije, kao učenik gimnazije, čitao u srpskom prevodu. Dok je „Ana Karenjina“ bolja na francuskom nego u srpskom prevodu; Faust na francuskom je vodnjikav, a naš Kosovski Ep na engleskom je smešan.
