Николај – Кратак осврт на животни пут и философију Владике жичког Николаја

ВРЕМЕ ДО ЊЕГОША

 

Господо, да би Николаја правилно разумели, да би у њему видели не само монаха са крстом и кадионицом, већ уз то и један изузетно блистави ум који је човека највише приближио Богу, потребно је извршити једну кратку научно-филозофску анализу, у границама овог предавања, времена пре Његоша, а затим од Његоша до Николаја.

Све до XVI века Хришћанство је било најпредоминантнија философија живота. Своје учење, као што знамо, Хришћанство заснива на Спасењу и Васкрснућу, два несхватљива и недостижива појимања. Међутим, у својој философији Хришћанство је прихватило тзв. геоцентричну теорију, по којој је земља средиште овог Универзума. Свакако, то је било погрешно. Може се рећи да је од XVI века до данас Хришћанство због тога и посртало; данас, тек данас, наука је, у пуном смислу ове речи, поново устоличила Бога на престолу.

Коперник је био први који је још у XVI веку оборио геоцентричну теорију; и у свом бриљантном делу ,,De Revolutionibus“ разрадио је хелиоцентричну теорију којој је Сунце центар нашег система. Овим је Коперник одузео небо од Римокатоличке цркве и астролога; привукао га нама ближе и дао га човеку. Римокатоличка црква није разумела Коперника, па је Папа 1616. ставио његово дело на индекс забрањених књига. Међутим, треба знати да је Коперник био побожан човек; јер, по њему „ко не би био доведен до дивљења према грађевинару, који све проузрокује.“

Пут у науку од Коперника ишао је преко Кеплера ка Њутну. Без сумње, Њутн је најлепши украс људског духа; и за науку и за философију. Он је отац Механике и творац закона на којима почива сва данашња цивилизација. Када би неко имао, рецимо сада такву силу и моћ да, нпр. извуче три Њутнова закона из цивилизације, онда би сви аутомобили стали, сви авиони пали, сви би се мостови одједном срушили, све би бране пукле, кревети и столице би се поломили, све би се грађевине срушиле, итд. Речју, у једној секунди најмање би једна половина човечанства изгубила живот.

Њутн је продужио рад Коперника и одредио путање свих планета око Сунца. Да би ово урадио било је потребно да развије нову врсту рачуна коју ми зовемо диференцијални рачун. И одмах да додам, независно од Њутна, у Немачкој, математичар и философ Лајбниц дошао је до истог рачуна. Кроз овај рачун Њутн је увео апстрактне појмове који чисте наш ум и мисао, затим, увео је појам поља, конститутивне елементе поља, као и целокупну функционалну анализу помоћу које смо у стању математиком да предвидимо понашање физичких појава. Али, кад је Њутн дошао до појма шта је сила, ту је стао. И до дан-данас ми не знамо шта је сила; но према њој ми умемо да се понашамо. Њутн је открио хармонију свемира чисто математичким путем, која је могла да се „оствари само према плану једног свезнајућег и свемогућег бића.“

Све је ово Римокатоличка црква нерадо примила, па су, чак, Лавоазеју отсекли главу, када је тврдио да је овај свет изграђен од атома. Одсечена је глава хемичару због рада за који би данас добио Нобелову награду. Све је ово било пре Његоша.

За време Његоша Максвел је у потпуности формулисао кретање феномена елекромагнетне природе и тако одредио брзину светлости; али, није знао шта је светлост.

У математици смо имали: Ојлера, Фуриа, Кошиа, Лагранжа, Римана … духове који су учинили и допринели много суптилном резоновању у истраживању истине. Затим у философији Ђордана Бруно-а, који је као протагониста Коперникове мисли спаљен на ломачи. Потом, математичара, философа и војника Декарта, који је човекову „мисао“ највише приближио Богу, отац субјективистичко-идеалистичке традиције са својим гласовитим ставом: „Cogito ergo sum“. Затим Спинозу, који је на крају признао да се Божја мудрост највише огледала у Христу. Потом Берклиа, за кога је целокупна реалност монтажа природе. И, најзад Канта, оца трансцендентне логике, који је припремио терен за Бергсонову Духовну Динамику, што директно води Николајевој Христологији. Још много, безброј умова и у философији и у науци, али о том – потом.

Дакле, господо, ми видимо да је западни свет пре Његоша имао и те како развијену научну и философску мисао. Ја лично верујем, обзиром на околности под којима је Његош живео, као и да му је живот био кратак, да му све ово није било познато. Али, утолико је он оригиналнији и већи. Све те мисли, нарочито о Небеској Механици, Његош је изразио на један компактан и недостижив начин. У ствари, ово и јесу Скерлићеве „рефлексије“, али, које кроз метафизику воде ка Богу. Његоша је немогуће превести, рецимо на бугарски, или, чак, старословенски. Просто је немогуће, јер ако почнете превод описно, онда се у мислима губи и философска дубина и газивост; и сочност и пуноћа! Но, господо, велика стваралаштва тешко се преводе на друге језике.

Када сам у заробљеништву прочитао на немачком „3лочин и казна“ од Достојевског, зажалио сам, јер сам то раније, као ученик гимназије, читао у српском преводу. Док је „Ана Карењина“ боља на француском него у српском преводу; Фауст на француском је водњикав, а наш Косовски Еп на енглеском је смешан.

 

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.