ДУХОВНЕ ПОУКЕ

 

ДУХОВНЕ ПОУКЕ
 

 

НАРОДНИ ПРОГРАМ
 
Држати се доброте. Злоба више кошта него доброта.
Живети у миру. Парница више кошта, него измирење. Бољи је мршав мир од дебеле парнице.
Украђено вратити. Док год се украђена ствар не врати, уноси страх у душу и несрећу у кућу.
Криво не сведочити. Крива клетва – мршава жетва, болест у кући и раздор међу браћом.
Поштено се владати, па се добру надати. Поштено владање отклања страдање. Богу благодарити. Ко благодари на малом, добиће и више.
Смрти се сећати и у вечни живот надати.

ОЧЕ НАШ

КАКО ЧОВЕК ПОСТАЈЕ НЕЧОВЕК

Како не бих плакао? Пре пет година ја сам ти послужио за лик Христов, а сад хоћеш да ти послужим за лик Јудин.

 

О НАРОДНОМ СРПСКОМ ПОЗДРАВУ И ОТПОЗДРАВУ

– “ПОМОЗИ БОГ” И “БОГ ТИ ПОМОГАО!” –

Опште познати и општеупотребљавани поздрав код српског народа јесте: Помози Бог! То је познато. Познато је то чак и странцима. Кад је турски председник долазио у Београд и у Крагујевац, он је поздравио масу народа на станицама, српским поздравом и на српском језику: Помози Бог! Кад је бивши председник чехословачке државе, г. Бенеш посетио нашу престоницу, он је поздравио војску и народ на српском језику са Помози Бог! Истим поздравом поздравио је недавно шеф француских ратника окупљени народ свуда од Београда до Кајмакчалана.
Међутим, искусили смо у више прилика, да се тај класични српски поздрав изобичајава и заборавља код наше омладине. У више прилика при доласку на неку црквену свечаност ми смо поздрављали школску децу са Помози Бог! на што су деца ћутала (јер нису умели да одговоре), или пак одговарала са: Добар дан! и Здраво! И тако доживљавамо једну аномалију, да оно што је код нас добро – странци цене и држе, а ми сами заборављамо и одбацујемо.
Ово непријатно искуство побуђује нас да распишемо свештенству Жичке епархије следеће:
1. Нека се свештеници сами што чешће у сусрету с људима служе овим поздравом: Помози Бог! Нека то нарочито чине кад ословљавају масе и групе народа.
2. Нека свештеници поучавају своје парохијане, а нарочито омладину како сеоску тако и варошку, особито школску, да се служе овим добрим поздравом.
3. Нека свештеници, вероучитељи приме ово к срцу и науче ђаке, да на поздрав: Помози Бог! одговарају: Бог ти помогао!
Тамо где световна лица предају веронауку, нека надлежни пароси упознају их са овим нашим расписом и подејствују, да се и они потруде у овој ствари у истом правцу.

3 Comments

  1. Ne boj se samo veruj…

  2. Lako je citati al ih tesko ostvariti

  3. SNJEŽANA OSTOJIĆ

    HVALA NA PREDIVNIM PODUKAMA .
    TOLIKO MI U SRCE ULIJEVATE MIRA I LJUBAVI DA MI KADA ČITAM SVAKI PUT SRCE TIHO JECA.