ДУХОВНЕ ПОУКЕ
ЛЕПОТА ХРИСТОВА
О преблаги, тихи учитељу!
Слатка лије свет бистра вода
С источника Твога бесмртнога!
Од Твога су свжјатлога погледа
Уплашене мраке ишчезнуле;
Од Твога су хода свештенога
Богохулни срушени олтари;
Васкрсењем смрт си поразио,
Небо Твојим хвалом одјекује,
Земља слави свога спаситеља!
Пред Христовом иконом у Старој сарајевској цркви клечи болесник и вапије: О прелепи Христе, помози ми! То из народне душе.
У правословном Акатисту Христос се ословљава са: “Красото пресветлаја”. Но, и ту се, наравно мисли не на неку другу, него на моралну красоту. А о тој моралној красоти Христовој ми можемо рећи: “Никада од постања света није се на земљи јавио, нити се може јавити, тако чист, безгрешан и свети човек, у коме је Бог у пуноћи могао становати и из кога је могао дејствовати (као што и данас дејствује) на облагорођење и обожење појединаца, друштва и свега човечанства. Он даје лепоту сваком људском бићу.
Христос је и данас деоница између моралне лепоте и моралне ругобе, између живих и умрлих пре смрти. Једна српска удовица у Минхену позва ме, да јој режем славски колач. Довучена је на присилни рад са једним сином. Упитах је, да ли има још деце?
– Имам, рече, још два сина у Србији, али не знам да ли су живи или су комунисти.
Ај, златна кћери српска, доста је; не говори више. У твојој дивној простоти казала си више него многи скрибари у дебелим књигама. Изрекла си гесло двадесетог века: Или живи или комунисти!
Прелепи Христос је деоница.
Ne boj se samo veruj…
Lako je citati al ih tesko ostvariti
HVALA NA PREDIVNIM PODUKAMA .
TOLIKO MI U SRCE ULIJEVATE MIRA I LJUBAVI DA MI KADA ČITAM SVAKI PUT SRCE TIHO JECA.