ДУХОВНЕ ПОУКЕ

 

ДУХОВНЕ ПОУКЕ
 

 

НАРОДНИ ПРОГРАМ
 
Држати се доброте. Злоба више кошта него доброта.
Живети у миру. Парница више кошта, него измирење. Бољи је мршав мир од дебеле парнице.
Украђено вратити. Док год се украђена ствар не врати, уноси страх у душу и несрећу у кућу.
Криво не сведочити. Крива клетва – мршава жетва, болест у кући и раздор међу браћом.
Поштено се владати, па се добру надати. Поштено владање отклања страдање. Богу благодарити. Ко благодари на малом, добиће и више.
Смрти се сећати и у вечни живот надати.

ОЧЕ НАШ

КАКО ЧОВЕК ПОСТАЈЕ НЕЧОВЕК

Како не бих плакао? Пре пет година ја сам ти послужио за лик Христов, а сад хоћеш да ти послужим за лик Јудин.

 

О НАРОДНОМ СРПСКОМ ПОЗДРАВУ И ОТПОЗДРАВУ

– „ПОМОЗИ БОГ“ И „БОГ ТИ ПОМОГАО!“ –

Опште познати и општеупотребљавани поздрав код српског народа јесте: Помози Бог! То је познато. Познато је то чак и странцима. Кад је турски председник долазио у Београд и у Крагујевац, он је поздравио масу народа на станицама, српским поздравом и на српском језику: Помози Бог! Кад је бивши председник чехословачке државе, г. Бенеш посетио нашу престоницу, он је поздравио војску и народ на српском језику са Помози Бог! Истим поздравом поздравио је недавно шеф француских ратника окупљени народ свуда од Београда до Кајмакчалана.
Међутим, искусили смо у више прилика, да се тај класични српски поздрав изобичајава и заборавља код наше омладине. У више прилика при доласку на неку црквену свечаност ми смо поздрављали школску децу са Помози Бог! на што су деца ћутала (јер нису умели да одговоре), или пак одговарала са: Добар дан! и Здраво! И тако доживљавамо једну аномалију, да оно што је код нас добро – странци цене и држе, а ми сами заборављамо и одбацујемо.
Ово непријатно искуство побуђује нас да распишемо свештенству Жичке епархије следеће:
1. Нека се свештеници сами што чешће у сусрету с људима служе овим поздравом: Помози Бог! Нека то нарочито чине кад ословљавају масе и групе народа.
2. Нека свештеници поучавају своје парохијане, а нарочито омладину како сеоску тако и варошку, особито школску, да се служе овим добрим поздравом.
3. Нека свештеници, вероучитељи приме ово к срцу и науче ђаке, да на поздрав: Помози Бог! одговарају: Бог ти помогао!
Тамо где световна лица предају веронауку, нека надлежни пароси упознају их са овим нашим расписом и подејствују, да се и они потруде у овој ствари у истом правцу.

Кључне речи:

3 коментар(а)

  1. SNJEŽANA OSTOJIĆ

    HVALA NA PREDIVNIM PODUKAMA .
    TOLIKO MI U SRCE ULIJEVATE MIRA I LJUBAVI DA MI KADA ČITAM SVAKI PUT SRCE TIHO JECA.

  2. Lako je citati al ih tesko ostvariti

  3. Ne boj se samo veruj…

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *