ДУХОВНЕ ПОУКЕ

 

ДУХОВНЕ ПОУКЕ
 

 

ШТА ЗНАЧИ БИТИ ХРИШЋАНИН?

ПРОТИВ БЕЗБОЖНОГ КОМУНИЗМА

ВЕРНИ, ПРОБУДИТЕ СЕ!
Шта вас још успављује, те не осећате приближење Дана Господњега?
Да ли вас успављује мирис људске крви? Како вас може успавати оно што црве и шакале чини будним?
Или вас успављује земаљска сласт и земаљска добит? Сласт и добит ваша – горчина и губитак оних, који су умрли, и који ће умрети. А ви? Имате ли контакт са смрћу, да се никад с њом не сретнете?
Или вас успављује продужење историје; убитачно понављање истога, истоветнога; предање мачке крај врата? Но не може се дуго одлагати крај, јер нема ради чега. Јер клупче комедије људске скоро се сасвим одмотало. Дошло је време да се опет чује реч Божја – Реч Божја.
Прените се из сна и скините лонац са свога жишка; нека засветли. Не стидите се своје вере; јер безумни се стиде најбољег свог имања. Не прећуткујте име свога Бога, но објављујте га лево и десно, снагом и поносом. Јер језик, који се не чисти огњеним именом Божјим, јесте само справа за пљување, за стварање и множење упљувка.
Скрените с пута безбожничког, скрените одмах, ма попали у трње и теснац. Јер пут безбожнички је гладак но – кратак, и завршава се магарећом кљусом. Нека вам се смеју они што ходе по путу глатком и утрвеном – ви ћете се смејати на крају крајева.
Неверни су дигли ларму око туђе трпезе, и не знају за домаћина и живећи у тами крајњој заборављају да ће ускоро давати рачуна о свакој речи својој, о сваком покрету руке своје и срца свога. А ви се не смете успављивати њиховом лармом, нити њиховом деобом туђих залогаја за туђом трпезом. Коњ и кочијаш никако се не разумеју – коњ мисли о јаслама, а.кочијаш мисли и вуче. Чувајте се, да вам зобница не привуче главу земљи толико, да је више не можете дићи. Чувајте се, да не заборавите на вучу у време, јер ћете је морати свршити у невреме.
Између овога и онога света не постоји зид, ни од камена, ни од платна, ни од паучине. Несвршена вуча мора се свршити у једноме од светова. Иста кола живота тутње по једном друму, без препреке. Иста кола живота тутње по једном друму, без препреке, кроз све светове.
Или вас успављују пријатељи? Гле, пријатељство је тренутан сусрет и сигуран растанак. Пријатељи се сретају као комете, што лете разним стазама и за тренутак се нађу у суседству; но, мало-мало па се разилазе, и гледају једна другој у леђа, док не ишчезну у вртоглавој даљини. Растанак од хиљаду година.
Или, можда сродници? О илузијо сродства! Колико се злочина у свету дугује теби! али – ако нисмо сродни с Богом, не можемо бити сродни ни један с другим. ако ли смо сродни с Богом, онда је то први степен сродства, док је сродство са женом и децом далеко, предалеко.
Сродници Божји, пробудите се! Поверите се Оцу своме и Отац ће посвршавати све ваше пословање, све ваше бриге. а без њега ко сте и шта сте? Роса у прашини, преко које ће протутњати крдо дивљих свиња.
Ваше оклевање неће одложити Дан Господњи, као што лењиви спавач у постељи не одлаже излазак Сунца.
Устаните и збијте се у редове. Божја војска је на земљи! Стратилати Христови, устаните. Мало вас је – утолико сте жељенији. Бог воли малене војске што побеђују велике. Такве победе су датуми у историји небеској и земаљској. Мањина добрих против већине злих. Заиста, Бог воли малене, а добре војске.

КОЈИМ ПУТЕМ?
Питају нас, којим путем ви идете и којим путем треба ићи?
Наш је одговор јасан и заснован је на светом Јеванђељу и на историјској судбини нашег народа.
Ми идемо путем Крста Христова. Не смемо се ни нагнути са тога пута ни лево ни десно, а камоли сићи са њега. Јер пропаст зјапи са обе стране правога пута. Са једне стране је пропаст безверства, са друге пропаст кривоверства. Ми морамо држати иут праве вере која нас снажи и весели. Јер то и јесу истинске одлике вере која право слави Бога, која је православна. Морална снага и духовно весеље.
Ми идемо путем Светога Саве, који је ишао путем Крста Христова. Савин пут јесте пут националне цркве. Духом Божјим вођен и руковођен Свети Сава је изградио нашу националну цркву, да се у њој као у неком добром суду чува животворно пиће Христове науке и Христове силе за српски народ кроз векове и векове. То је један одмерен и умерен суд, ни сувише голем, ни сувише мален. Јер да је сувише голем, пиће би се лако покварило, а да је сувише мален, пресушило би. То јест: ни црквени интернационализам ни протестантски субјективизам, него јеванђелски национализам. Да би тако сваки народ на свету уредио своју цркву и био као једна породица Божја, а сви народи са својим црквама, везани истом вером, истим духом и узајамном љубављу, чинили једну свету васељенску цркву, једну велику породицу Божју. Ни са овога пута ми не смемо скретати ни тамо ни амо, да не бисмо пали у пропаст империјалистичког интернационализма, нити у пропаст протестантског субјективизма. Ми морамо, дакле, држати пут праве цркве, која нас је вазда херојски снажила, породично сјединила и небески увеселила. Јер то и јесу одлике праве цркве, која прво слави Бога – да запаја и снажи народ јеванђелским хероизмом, да сједињује народ једним духом у једну Божју породицу и да весели народ као децу Божју небеским весељем.
Најзад, ми идемо путем труда и одбране. наш је труд двојак: да живимо вером и да ширимо веру православну. Наша је одбрана од клерикализма, од протестантизма и од атеизма. Морамо се непрестано и трудити око вере и бранити веру. И морамо се без престанка трудити на снажењу и одбрани своје православне цркве.
Ако неко каже: јуче је била опасност по нашу цркву, а данас је та опасност престала, страшно се вара. То је трубач који свира на спавање. А ми морамо имати у ово време што више трубача који ће свирати на буђење, на устајање, на приправност, на одбрану. Јер онај “непоменик”, коме је наш свети народ са својим свештенством осујетио “ваплоћење у форми закона”, ипак иде по овој земљи као дух, као авет, дејствује, дејствује и дејствује.
Жичо, црвена Жичо наша, зар ти ниси преживела са народом српским народну судбу кроз 700 година? Ко ће боље од тебе посведочити деци светосавској пут којим треба да иду?

3 Comments

  1. Ne boj se samo veruj…

  2. Lako je citati al ih tesko ostvariti

  3. SNJEŽANA OSTOJIĆ

    HVALA NA PREDIVNIM PODUKAMA .
    TOLIKO MI U SRCE ULIJEVATE MIRA I LJUBAVI DA MI KADA ČITAM SVAKI PUT SRCE TIHO JECA.