ДУХОВНЕ ПОУКЕ

 

ДУХОВНЕ ПОУКЕ
 

 

Прва беседа

Тада одговори Господ Јову из вихора и рече:

где си ти био кад пјеваху заједно звијезде јутарње

и сви синови Божји кликоваху?

(Јов. 38)

Певање духовног света, певање васионе, певање човечанства у славу Творца – та три певања доступна су уху нашем, и о четвртом не знамо.
Под јутарњим звездама треба разумети првенце ангелских кола, велике кнежеве и војводе небеских војски, које су прво створене – у јутро Стварања.
Васиона је симболични одјек певања безбројних небеских сила вечног и свесилног Творца.
Човечанство је умом везано за небески свет, а телом за васиону. Оно треба свим својим изразима и појавама, речима и делима и осећањима, да представља хармоничну песму вечнога Творца и Оца свога.
Међутим, песма људи често се пре може назвати лармом него песмом. Какав је узрок томе? Узрок је што сви људи не гледају у свог Хоровођу кад певају. Посмотрите певаче у једном обичном хору. Очи свих певача упрте су у хоровођу. А хоровођа управља дајући глас и знак и такт. Кад неко окрене свој поглед од хоровође, он ствара дисхармонију. Замислите, колика би дисхармонија, колика ларма настала, кад би сваки певач гледао куда хоће и певао како хоће! Ко би могао слушати такво певање?
Ми сви морамо, дакле, упрти своје погледе у Господа Христа, да би наша песма живота текла у хармонији. Претворити ларму човечанства у песму, сличну песми небеса – то је хтео спаситељ наш. Да у хармоничним акордима кличу заједно људи са јутарњим звездама и синовима Божјим.

Друга беседа

Глави нашја Господеви приклоним.

Горје имјеим сердца.

Црква нас позива да пред Господом главе оборимо, а срца уздигнемо. Како је то дивно као излазак Сунца и како је неопходно као насушни хлеб.
Главе доле, срца горе! Тако заповеда црква својим верним. Зашто ова строга заповест? Да би смо саломили гордост и спасли се очајања. Кад је глава уздигнута пред Господом Богом, то је поуздан знак прве тешке болести духовне – гордости. Кад је пак срце спало доле у присуству Господа Бога, то је поуздан знак завршне болести духовне – очајања.
Пред ким ћеш, човече, оборити главу ако не пред Царем над царевима? И пред ким ће се твоје уплашено срце охрабрити и уздићи и обрадовати ако не пред Родитељем, пред Оцем твојим небесним?
Од усијаних глава и камених срца пати свет у наше време. Усијане су главе оних који са висине гледају на Бога Створитеља и говоре о Њему као да је Он у подножју њиховом. Од тога неминовно долази лудило. Камена су срца код оних људи, који говоре: нигде више у свету нема љубави (мада цела васиона као лађа плови у океану љубави). Они одричу оно што код себе не налазе. Тако стање води очајању, а очајање самоубиству.
Самовољни интелектуализам европски крив је за тако многе усијане главе и камена срца. Резонујући као у одсуству Бога, он довикује људима: горе главе! а не зна, да чим се глава дигне, срце спада. гордост и очајање горки су плодови безбожног интелектуализма наших дана.
Да би спасла децу своју од тих горких зала, од тих љутих смрти духовних, црква православна на свакој служби заповеда: Главе деле, срце горе! Јер пред Царем и Оцем стојимо.
 

Трећа беседа
 

По том вапише синови Израиљеви ка Господу,

и сажали се Господ и посла им избавитеља.

Књига о Судијама.

Наш народ се поправља и исправља. И томе се радује Црква Божја на небу и на земљи. Радују се свеци и угодници српски на небу и радују се пастири и учитељи народни на земљи.
Како се поправља и какви су знаци да се поправља? Богу се више моли. Свечарске славе усрдније држи. Кандила у кући пали. И гнев Господњи уступа место милости Господњој.
Народ диже све нове и нове олтаре Господу Богу својем. За 20 минулих година српска земља је украшена и освећена за неких 1000 нових олтара. У неким земљама у Европи – поред Русије – забрањено је зидање нових цркви. какав ужас! Нису забрањене нове фабрике бомби и отрова, а забрањени нови храмови Сведржитељу! А српски народ се весели кад подиже нове цркве Богу Сведржитељу и његовим моћним светитељима. То обраћа гнев Господњи у милост Господњу. И то ће нас спасити.
Народ се причешћује крвљу Христовом. Више се њих причестило ове године него ма које за нашег памћења. Уозбиљио се народ, замислио се народ и почео да се враћа светој мајци Цркви својој. Претрпео је народ два велика губитка: једног великог краља и једног знаменитог патријарха. Борио се народ, у борби конкордатској, лавовски се борио за веру своју и Цркву своју. То га је отрезнило, пробудило и уозбиљило. Зато се поправља и исправља. дај Боже и помози Боже, да се српски народ до краја поправи и исправи. И ти ћеш му тада, о Господе, бити Спаситељ и Избавитељ од свих напасти.

Кључне речи:

3 коментар(а)

  1. SNJEŽANA OSTOJIĆ

    HVALA NA PREDIVNIM PODUKAMA .
    TOLIKO MI U SRCE ULIJEVATE MIRA I LJUBAVI DA MI KADA ČITAM SVAKI PUT SRCE TIHO JECA.

  2. Lako je citati al ih tesko ostvariti

  3. Ne boj se samo veruj…

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *