БИБЛИЈСКА ИСТОРИЈА
ДЕЛА И НАУКА ИСУСА ХРИСТА ОД ПРВЕ ДО ДРУГЕ ПАСХЕ
1) у Јудеји
18. Изгнање трговаца из храма.
Јован 2, 13-21.
На празник Пасхе Господ Исус дође у Јерусалим. Ушавши у храм, Он нађе тамо велики неред. Продавци животиња које су принашане на жртву, да би што пре распродали своју робу, наместили су се и по самим унутрашњим тремовима и притворима храма, где су стајали и богомољци. А тамо су били и мењачи новца са својим столовима. У храму се вршила куповина и продаја, као па тргу. Христос начини бич од узица, изгна из храма и продавце и купце, и овце и волове, мењачима просу новце, столове испремета, а продавцима голубова рече: „носите то одавде, и не чините од дома Оца Мога дома трговачкога“.
ВИДЕВШИ то старешине храма, разгњевише се. Они приступише к Исусу Христу и упиташе Га: „какав нам знак показујеш, да то можеш да чиниш? “ Исус је предвиђао да ће Га старешине јудејске омрзнути и убити, и одговори: „развалите овај храм, и за три дана ћу га подигнути“ (тј. кад Ме ви убијете, разрушите тело Моје, овај храм Божји, Ја ћу кроз три дана васкрснути; тада ћете ви и видети, да Ја имам власт да чиним тако). Овим речима Христос је указао на пророштва и праслике о смрти Месијиној. Али свештеници намерно показаше да Га нису разумели: они само рекоше: „четрдесет и шест година грађен је овај храм[1], и Ти за три дана да га подигнеш? “ и отидоше.
19. Разговор Исуса Христа с Никодимом.
Јован 2, 23-25; 3, 1-16.
Док се бавио у Јерусалиму, Исус Христос је чинио чудеса, и многи су поверовали да је Он Месија. Али њихова вера не беше јака, него заражена предрасудама, па стога им се Христос није поверавао. Међу онима који Се дивљаху Његовим чудесима, био је фарисеј Никодим, један од старешина Јудејских. Да би чуо из уста самога Исуса, сматра ли Он Себе за Месију, он дође к њему ноћу и рече му: „Рави! знамо да си учитељ од Бога дошао: јер нико не може чудеса ових чинити, која Ти чиниш, ако није Бог с њим!“ За време разговора са Никодимом Исус је учио, да је човеку потребно да се поново роди, те да уђе у царство Месијино, и да ће Месија спасти људе Својим страдањима. „Заиста ти кажем, рече Он, ако се ко не роди одозго, не роди од воде и Духа, не може ући у царство Божје. Што је рођено од тела, тело је; а што је рођено од Духа, Дух је. Нико се не попе на небо, осим који сиђе с неба, Син човечји, Који је на небу. [2] И као што Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба Син човечји да се подигне. Јер Богу тако омиле свет да је и Сина свога јединороднога дао, да ни један који Га верује не погине, него да има живот вечни“. Од тога доба Никодим постаде тајни ученик Исуса Христа.
20. Последње сведочанство Јована Претече о Исусу Христу.
Јован 3, 22-36; 4, 1-4; Мат. 4, 12-14. 9, 13-15
Мар. 1, 14; 6, 14-20; Лук. 3, 19–20.
Пошто је провео неко време у Јерусалиму, Исус Христос отиде у северне крајеве Јудеје и тамо је живео и крстио; а Јован је у то време крстио у Енону, близу Салима, где је било много воде. Око Јована се скупљало много света; а читаве тисуће стицале су се око Исуса. Тада међу Јудејцима и Јовановим ученицима постаде распра око тога, које крштење боље очишћава, Јованово или Исусово? Неки Јованови ученици вероваху да не може бити учитеља већега од Јована, и рекоше му: „Рави (учитељу)! Овај што беше с тобом у Јордану, за Кога си ти сведочио, ево и Он кршћава, и сви иду к Њему!“ Јован им одговори: , , не може човек ништа примити, ако му не буде дано с неба. Ви сами мени сведочите Да рекох: ја нисам Христос, него сам послан пред Њим. Ко има невесту женик је, и кад женик говори са својом невестом, пријатељ жеников стоји и слуша га и радује се гласу женикову. Ова дакле радост моја испуни се: Онај треба да расте, а ја да се умањујем“.
Ово Јованово сведочанство о Исусу било је последње. Цар Галилејски, Ирод Антипа, не задуго пре тога ожени се Иродијадом, женом Филипа, брата свога. Како је овај брак био противан закону, Јован је изобличавао Ирода за грех. Његова изобличавања не допадоше се злој Иродијади. Она се одлучи да убије Јована и на то наговараше и Ирода. Али Ирод не пристајаше; он је дубоко поштовао пустињака, као човека света, саветовао се с њим, и понекад је и слушао његове савете. За несрећу он је био човек несталан, бескарактеран, и Иродијада је успела да га наговори да Јована баци у тамницу. Цареве слуге ухватише Јована и затворише га у Перејску тврђаву Махерон.
Међутим, Јерусалимски фарисеји уплашише се, јер се говорило да ИСУС Христос задобија више ученика и крсти их, него Јован. Дознавши о узнемирености фарисеја и о Јованову заточењу, Исус напусти Јудејску земљу и отиде у Галилеју најближим путем преко Самарије.
2) У Самарији
21. Разговор Исуса Христа са Самарјанком.
Јован 4, 5-42.
У време сејања Исус дође у плодну долину Сихемску, која се простирала измећу гора Гевала и Хоразина и била насељена Самарјанима. У средини долине беше град Сихем, који се звао Сихар. Пред градом, с јужне стране био је студенац кога је, како вели старо предање, ископао патријарх Јаков. Самарјани и Јудејци поштовали су овај студенац.
Крај овога студенца седе Исус, уморан од пута. Беше подне, време ручку, и ученици Његови отидоше у град да купе штогод за јело. У то доба једна Самарјанка дође по воду. Исус је замоли: „дај ми да пијем“. Ова молба зачуди Самарјанку, и она рече: „како Ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене, жене Самарјанке, да пијеш? “ Јер се Јевреји не мешају са Самарјанима. А Исус јој одговори: „да ти знаш који ти говори, ти би искала у Њега и дао би ти воду живу“. „Господе! ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу? (живом се водом у њих звала изворска вода). Е да ли си Ти већи од нашега оца Јакова, који нам даде овај студенац? “ запита Га жена. Исус одговори: „Сваки који пије од ове воде, опет ће ожеднети, а који пије од воде коју ћу му Ја дати, неће ожеднети до века“. Он је говорио о Својој науци. Али Самарјанка, разумејући под живом водом обичну воду, рече: „Господе! дај ми те воде да не жедним, нити да долазим овамо на воду“. ‘Гада јој Господ Исус показа, да зна сав њен живот. Њу је то уплашило. Самарјанка виде да је Он пророк и зажели да чује решење старе распре измећу Самарјана и Јудејаца. Самарјани подигоше себи храм на гори Хоразину, на гори благослова, а Јевреји објавише да је тај храм незаконит и разрушише га. Самарјанка је желела знати, ко је прав, Јудејци или они – Самарјани, и рече: „оци наши молише се Богу на овој гори – (при том показа на Хоразин), а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити“. Исус јој одговори: „веруј ли да иде време, кад се нећете молити Оцу ни на овој гори, ни у Јерусалиму. Али иде време и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином, јер Отац хоће таквих богомољаца. Бог је дух, и који Му се моле, духом и истином треба да се моле“. Оваква наука зачуди Самарјанку, и она рече: „Знам да ће доћи Месија; кад Он дође казаће нам све“. – „Ја сам који с тобом говорим“, одговори јој Христос. Кад то чу, жена остави судове и похита у град. Тамо стаде говорити онима које је срела: „ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила; да није то Христос? : ‘ Многи одмах похиташе Јаковљеву студенцу.
У то дођоше ученици Исусови. Они се зачудише што Он говори са Самарјанком; али понудивши Га да једе, они му не показаше да се чуде. Исус не хтеде јести. „Ја имам јело да једем, за које ви не знате“, рече им. Ово још више зачуди ученике. Они стадоше међу собом говорити: „већ ако Му ко донесе да једе? “ Господ Исус им рече: „јело је Моје да извршим вољу онога који ме је послао, и да свршим Његов посао. Не кажете ли ви да су још четири месеца, па ће жетва приспети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су жуте за жетву“. Ученици погледаше на поље и угледаше да је све оно посејано народом. То су Самарјани долазили к студенцу. На молбу Самарјана, Исус Христос отиде у Сихем и остаде тамо два дана. У то време многи Самарјани повероваше да је Он Спаситељ света, Христос.
3) У Галилеји
22. Исцељење сина царева човека. – Проповед
Исуса Христа у Галилеји.
Јован 4, 43-54; Мат. 4, 17 и 23-25; 11, 28-30;
Мар 1, 14-15; Лук. 4, 14-15
Из Сихема Исус Христос отиде у Галилеју. Галилејци Га примише с вером, јер многи међу њима видеше чудеса, која Он учини у Јерусалиму у време празника Пасхе. Христос дође у Кану где је некада претворио воду у вино. Овде му из Капернаума дође један царев човек и замоли Га да пође с њим и да му исцели сина, који беше на умору. Исус му одговори: „иди, син је твој здрав“. Царев човек верова речи Христовој, и пође кући у Капернаум. На путу га сретоше слуге и јавише му, да му је син оздравио. „У колико му сати лакше би, запита их отац? “ – „Јуче у седмом сахату пусти га грозница“, одговорише му слуге. А у тај час Исус му и рече: „син је твој здрав“. Царев човек и сва кућа његова верова у Исуса Христа.
Из Кане Исус пође по градовима и селима Галилејским и стаде тамо проповедати Своју науку у зборницама. Он је говорио: „изиђе време и приближи се царство Божје, царство небеско; покајте се и верујте јеванђеље“[3], и позиваше к Себи све који су несрећни, обећавајући им да ће их одморити: „ходите к Мени сви који сте уморни и натоварени, и Ја ћу вас одморити. Узмите јарам Мој на себе, и научите се од Мене; јер сам Ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим. Јер је јарам Мој благ, и бреме је Моје лако. “
Проповедајући да је наступило Царство Божје, Исус Христос је Својим делима отворено показивао свима, да је заиста настало време особите милости Божје. Он је исцељивао сваку болест и сваки недуг у људима. Глас о Њему распростро се по свој земљи и са свију су Му страна доводили све немоћне с разним болестима и наступима, бесне, месечаре, узете, и Он их исцељиваше. Сва ова исцељења Он је учинио једном речју, или додиром. И никога није одгурнуо од Себе, никоме није отказао помоћ. Сиромаси, слаби, болесни, сви паћеници налазили су код Њега утехе. [4]
23. Проповед Исуса Христа у Назаретској зборници.
Лук. 4, 16-30; Мат. 4, 13-16.
У време путовања по Галилеји, Исус Христос сврати у град Назарет, где је био васпитан, и овде у суботу уђе у зборницу. Сваки Јудејац имао је права да у зборници чита из књиге Закона и Пророка и да прочитано објасни. Исус заузе место равиново. Одмах Му дадоше књигу пророка Исаије, и Он прочита из ње ове речи: „Дух је Господњи на Мени; за то Ме помаза да јавим Јеванђеље сиромасима; посла Ме да исцелим скрушене у срцу; да проповедам пријатну годину Господњу“. Затим, затворивши књигу, даде је слузи, седе и стаде говорити да су се на Њему испуниле прочитане речи пророкове. Слушаоци то посведочише и дивљаху се речима благодати, које излажаху из уста Његових. Али их обузимаше неверица, да је Онај, кога су сматрали за сина дрводеље Јосифа, могао бити Месија, и у исто доба очекиваху, да Он и код њих учини чудо. Знајући шта мисле, Исус им рече: „заиста вам кажем: никакав пророк није мио на својој постојбини. Многе удовице беху у Израиљу у време Илијино, кад се небо затвори три године и шест месеци и ни једној од њих не би послан Илија, до у Сарепту Сидонску к жени удовици. И многи беху губави у Израиљу за пророка Јелисија; и ни један се од њих не очисти до Немана Сиријанина“. Чувши ове речи Исусове, слушаоци се разгневише, ухватише Га, изведоше изван града и хтедоше Га бацити са стене у провалу. Али Он прође измећу њих, и отиде, јер још није био дошао час Његове смрти.
Из Назарета Исус отиде у Капернаум и од тога доба настани се у овоме граду. Становници Капернаума, као и сви Галилејци, били су добри, честити, радни. Али су Јерусалимски Јудејци гледали на њих с презирањем, као на људе нечисте који се друже с незнабошцима, и њихову земљу звали су незнабожачком. Христос се није дуго бавио у Капернауму. Он је непрестано одлазио и проповедао по градовима и селима Галилеје. Он није тамо имао ни Свога стана и одседао је, по свој прилици, у дому Петрову.
24. Чудесни риболов у Галилејском језеру.
Лук. 5, 1-11; 8, 1-3 ; Мат. 4, 18-23; Мар. 1, 15-20
Једном, идући обалом Галилејског језера[5], Исус угледа Своје прве ученике: Симон-Петар и Андрија бацаше мреже и подаље од њих Јован с оцем својим Зеведејем и старијим братом, Јаковом, крпили су мреже. За Исусом је ишла гомила света, желећи да чује Његову науку. Исус уђе у лађу Симонову, отисну је од обале и из лађе стаде учити народ. Свршивши беседу, Он замоли Симона да заплови на дубину и да баци мрежу.
„Учитељу, одговори Симон, сву ноћ смо се трудили, и ништа не ухватисмо; али по Твојој речи бацићу мрежу“. Мрежа би бачена. Симон и Андрија стадоше је извлачити, и осетише да се у њој ухватило много рибе, да се мрежа подерала. Они позваше у помоћ рибаре с других лађа. А кад мрежу извукоше, напунише уловљеном рибом две лађе. Овај чудесни риболов уплаши рибаре. Симон у страху паде на колена пред Исусом и рече: „изиђи од мене Господе, ја сам човек грешан“. А Исус му одговори: „не бој се, од сада ћеш људе ловити“, и затим се окрену његовим друговима и рече: „хајдете за Мном, и учинићу вас ловцима људским“. Симон-Петар, Андрија, Јаков и Јован оставише своје лађе и пођоше за Исусом, и од тога доба нису Га остављали.
Осим ученика, Исуса су стално пратиле и неке жене, које је Он исцелио, и служиле Му својим имањем, као Марија Магдалина (из града Магдале), из које је Христос изагнао селам ђавола, Јована, жена Хузе, Иродова управитеља двора, Сусана и многе друге.
25. Исцељење губавога.
Лук. 5, 12-16; Мат. 8, 2-4.
Једанпут, кад је Исус путовао по Галилеји, приступи Му човек сав губав, [6] паде преда њ ничице и рече: „Господе, ако хоћеш, можеш ме очистити. “ Исус га се дохвати и рече: „хоћу, очисти се“, Болест је одмах ишчезла. Тада Господ строго погледа исцељенога и заповеди му: „пази, никоме не казуј, него иди и покажи се свештенику и принеси жртву за очишћење своје, како је заповедио Мојсије“. Али без обзира на ову забрану, гласови о чуду раширише се, и много народа долажаше Исусу да Га чује и да их исцељује од болести. Али је Он одлазио у пустињу, где је проводио време у молитви.
26. Исцељење узетога у Капернауму.
Мар. 2, 1-12; Лук. 5, 17-26; Мат. 9, 1-8.
Обишавши Галилеју, Исус Христос врати се у Капернаум. Кад становници дознаше да је Он у једноме дому, одмах се скупише да Га чују у тако великоме броју, да не беше места ни на вратима. Међу слушаоцима било је и фарисеја, који дођоше из свију места Галилеје и Јудеје, па и из самога Јерусалима. За време разговора Исусу су доносили болеснике, и Он их је исцељивао. Сви се дивљаху науци Исусовој и још више Његовим чудесима. У то време четири човека донесоше на одру узетога и хтедоше га унети у кућу, али се никако не могоше пробити кроза свет. Онда се попеше на врх куће, отворише кров, и прокопавши га, спустише одар са узетим право пред ноге Исусове. Видевши да ови људи верују у њега, Исус рече узетоме: „опраштају ти се греси твоји“: Фарисеји и књижевници стадоше говорити мећу собом: „шта овај тако хули на Бога? Ко може опраштати грехе сем једнога Бога? “ Они тада и не помишљаху, да је чудесно исцељење од болести толико исто дело Божје, као и опраштање грехова. Знајући шта мисле, Исус их запита. „шта је лакше? рећи узетоме: опраштају ти се греси или рећи: устани и узми одар свој, и ходи? Но да знате да власт има Син човечји на земљи опраштати грехе, теби говорим, (рече узетоме) устани и узми одар свој, и иди дома“. Болесник одмах устаде, узе одар на коме је лежао, и пође кући, хвалећи и славећи Бога на указаној милости. Тада се сви уплашише и стадоше говорити: „чудесна смо дела сад видели: нигде тога видели нисмо“.
27. Христос позива цариника Матеја (Левија) да буде АПОСТОЛ.
Наука Спаситељева о помиловању грешника и о посту.
Мар. 2, 13-22; 5, 27-39; Мат. 9, 9-17.
Пошто је исцелио узетог, Исус Христос пође к језеру; за њим иђаше народ. Путем Исус угледа цариника где седи на царини, по имену Матеја (или Левија), и рече му: „хајде за Мном „. Матеј послуша и од тога доба постаде нераздвојни ученик Његов. Фарисеји се разјарише. Како је ступање у ред ученика Исусових било за Матеја највећа срећа, он учини у своме дому велику част. На ову част с Исусом и Његовим ученицима дођоше и многи цариници и грешници које су Јудејци презирали, и заједно с Њим седоше за трпезом. Видевши оно, Фарисеји стадоше пребацивати Његовим ученицима: „зашто с цариницима и грешницима Учитељ ваш једе и пије? -Зашто и ви једете и пијете с њима? “ Исус им одговори: „не требају здрави лекара него болесни. Него идите и научите се шта значе речи Писма: милости хоћу, а не жртве. Јер Ја нисам дошао да зовем праведнике, него грешнике на покајање“.
Није фарисеје удаљавало од Исуса само дружење Његово с грешницима. Сматрајући да је достојан царства Месијина само онај који строго врши обреде, они су чудећи се опажали, да Исус не заповеда Својим ученицима да посте и врше обреде, не даје им Својих молитава. Они су успели да збуне ученике Јована Претече који су приступили к Исусу, питајући га: „зашто ми и ученици фарисеја постимо много и молимо се Богу, а Твоји ученици једу и пију? “ Исус им одговори: „еда ли могу сватови плакати док је с њима женик? Него ће доћи време кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити. [7] Јер нико не меће нове закрпе на стару хаљину; јер ће се закрпа одадрети од хаљине, и гора ће рупа бити. Нити се лева ново вино у мехове старе; иначе мехови продру се и вино се пролије, и мехови пропадну. Него се лева вино ново у мехове нове и обоје се сачува.
НАПОМЕНЕ:
- Овај храм почео је презиђивати цар Ирод на шеснаест година пре Христа, и у оно време, кад је Христос изагнао трговце, рад на њему још није био довршен.
- Тако је Исус Христос учио да за улазак у Месијино царство није довољно порекло од Аврама, као што су мислили фарисеји; за то је потребно препородити се, постави нов, Божји човек. Он је учио, да небо не води праотац Аврам, већ Онај, ко је сишао с неба и који у исто време јест на небу. Па како ће овај Син човечији, који сиђе с неба, повести са собом људе грешне? Христос је рекао, да ће се људи спасти страдањима Месијиним, и да би то било разумљивије, он је Никодиму показао на змију од меди, коју је Мојсије подигао у пустињи.
- Реч Јеванђеље значи радостан, добар глас.
- Он је својим животом учио, да човек, ако хоће да буде у царству Месијину, мора бити милостив, свима чинити добро и свакоме помагати, колико год може.
- Ово се језеро у Јеванђељу зове још и Генисаретско и Тиверијанско зато, што су на његовој обали били градови Генисарет и Тиверијада. Често се назива и морем.
- Губа је страшна заразна болест, против које нису знали лека. Она се пројављује белим пегама по кожи. Затим тело почиње да трули, дисање заудара, прсти на рукама и ногама, понекад и саме руке и ноге отпадају. По закону, сваки јеврејин, покоме су се показивали знаци ове болести, морао се одмах јавити свештенику, да реши, да ли је овај заиста заражен губом. Ако је болесник био губав, морао је одмах напустити своју породицу, дом, па и град или село, и живети далеко од људи, док не оздрави. Ако је био толико срећан да оздрави, морао се опет показати свештенику, добити од њега сведочанство да је здрав и принети захвалну жртву. После тога могао се вратити својој кући.
- Тако Исус Христос није уништио пост, већ је само рекао, да време Његовога бављења на земљи, као време свадбене свечаности, не може бити временом поста. Он није Својим ученицима прописивао ни обреда, не за то, што је сматрао да нису потребни, него за то, што стари јеврејски обреди нису били добри за нову науку, коју је Он проповедао, као што стари мехови нису добри за ново вино; нови пак обреди били би им неразумљиви, док не приме нову науку; они би били нова закрпа на старој хаљини.
Кључне речи: Протојереј ДИМИТРИЈЕ Соколов
Nemam drugog komentara osim da mi se veoma svidja.