БИБЛИЈСКА ИСТОРИЈА

 

БИБЛИЈСКА ИСТОРИЈА
 
ДОБА РИМСКЕ УПРАВЕ
 
80. Цар Ирод. Очекивање Месијина доласка.
Религиозне секте у Јевреја пред доласком Спаситељевим.
 
У време Јована Хиркана II. узвиси се Идумејац Ирод. Он се ожени унуком његовом Маријамном и својом умешношћу постиже да га Римљани прогласе за цара јудејског (40. г. пре Хр.). Ирод доби престо лукавством; стога се он и бојао да му не одузму власт и стаде сумњичити друге. Стога Ирод није штедио никога. Он је удавио свога шурака, убио зета и таста, казнио жену и ташту, убио два своја сина и својом свирепошћу све је ужасавао. Међутим, желећи да стекне љубав народа, он презида и величанствено украси храм Јерусалимски и у време народних беда учини многа добра дела. Али су га Јудејци презирали и тешили се само тиме, да ће им Господ послати цара Месију, који ће их избавити од Римљана и Ирода.
Јудејци су очекивали скори долазак Месијин на основу речи пророчких које се стадоше испуњавати. Тако, патријарх Јаков предсказао је да ће кнежеви и вође из колена Јудина владати дотле, док не дође Измирилац; а сад су Јудејци били принуђени да за свога цара признају Ирода Идумејца. Пророк Данило је предсказао, да ће Христос пострадати у половини седамдесете седмине (после 486 1/2 год.) од изласка указа о обновљењу Јерусалима, и ево од изласка тога указа до ступања на владу Ирода над Јудејом прошло је већ 413 година. А око тог времена праведноме Симеону откри Дух Свети, да неће умрети, док не види Христа (Лук. 2, 26).
Из пророштава и праслика Јудејци су знали, ко ће бити Месија и шта ће учинити за људе. Он ће се родити у Ветлејему од Дјеве из рода Давидова; он ће добити у изобиљу даре Светога Духа и биће велики пророк Божји; на Његову реч слепи ће прогледати, хроми ходити, губави чистити се, мртви устајати. Али му људи неће веровати, издаће га да умре на крсту, као злочинац, а Он ће их Својом смрћу искупити од греха и спашће оне који у Њега верују, као што је Мојсијева змија од меди спасавала од уједа змија. Христос ће бити мртав три дана, као Јона у утроби китовој, а у трећи дан васкрснуће и утврдиће на земљи царство правде и љубави, коме неће бити краја. Јудејцима је било откривено и то, да Месија неће бити обичан човек, него Син Божји, Господ, да ће бити Богочовек. Побожни Јудејци су и очекивали таквога Месију, Спаситеља. Али већина Јудејаца беше заражена предрасудама, неправилно схваташе закон и пророке, па стога и имаше неправилне појмове о Месији и очекиваше у Њему земаљскога цара, који ће задобити Израиљцима сва блага света.
Једни од Јудејаца, фарисеји сматраху себе за другове Божје из разлога, што воде порекло од Аврама и испуњавају закон и обичаје отачке. И заиста, они су се строго држали свију закона, али су их вршили само спољашње, старали су се да дела њихова буду сагласна са законом, али се уопште нису бринули да њихове мисли, жеље, осећања буду законити; они су мислили, да је изгледати побожан исто што и бити побожан. Охоли са свога порекла и спољашње праведности, фарисеји су са презирањем гледали на незнабошце и одбијали од себе свакога несрећнога, као човека кога је Бог осудио. У Месији они су очекивали таквога цара, који ће покорити својој власти све незнабошце, начинити на земљи своје вечно царство, и да ће у томе царству прва места дати њима, фарисејима, као праведницима.
Најмоћнији непријатељи фарисеја били су садукеји. Они су одбацивали све отачке обичаје, нису веровали у пророке, у васкрсење мртвих, у будући живот и у биће анђела. Од Месије су очекивали не спасење душе, већ дуг живот и земаљску срећу.
Осим фарисеја и садукеја постојала је још и секта јесеја. Јесеј значи онај који се купа или који исцељује. Тако су се ови људи звали стога, што су посведневно вршили свештена купања и мислили су да својим заклињањима исцељују болести. Они су веровали да зло на земљи потиче од човечјега тела, сматрали су тело за тамницу душе и дело ђаволово и учили, да за спасење нису потребне жртве и дела закона, већ строго уздржавање од свега, што причињава задовољство телу; они су живели усамљено и строго се уздржавајући, и очекивали су да Месија буде највећи пустињак, који ће ослободити душу човекову из њене тамнице.
Очекивања скорога доласка Цара-Месије било је толико распрострањено међу Јудејцима и прозелитима, да су људи који су хтели стећи славе и почасти у Палестини, често издавали себе за Месију и стално су привлачили многе следбенике обећањима да ослободе Јудејце од римскога робовања и да их учине господарима свега света.
 
ХРОНОЛОШКИ ПРЕГЛЕД
ГЛАВНИЈИХ ДОГАЂАЈА СТАРОЗАВЕТНЕ ИСТОРИЈЕ
(у годинама пре Христова рођења).
 
5508. Створење видљивога света.
3246. Потоп.
2716. Вавилонска кула.
2040. Позивање Аврама.
1825. Јаковљева селидба у Мисир.
1496. Излазак Јевреја из Мисира.
1456. Улазак Јевреја у обећану земљу.
1450-1100. Доба судија.
1100- 589. Доба царева.
1060. Давид постаје цар.
1010. Зидање и освећење Јерусалимскога храма.
980. Подела Јеврејскога царства.
980- 723. Царство Израиљско.
723. Пропаст царства Израиљског.
980- 589. Царство Јудејско.
607. Одвођење у вавилонско ропство јудејских талаца.
589. Разрушење Јерусалима и храма и одвођење свију Јудејаца у ропство.
607- 539. Доба вавилонске управе.
539- 332. Доба персијске управе.
536. Зидање другога храма.
480. Јестира се удаје за персијскога цара.
456. Почетак Данилових седмина.
332- 143. Доба македонске управе.
143. Симон Макавеј постаје архијереј и вођ.
40. Цар Ирод.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *