БИБЛИЈСКА ИСТОРИЈА

 

БИБЛИЈСКА ИСТОРИЈА
 
РОЂЕЊЕ И ДЕТИЊСТВО ГОСПОДА НАШЕГА ИСУСА ХРИСТА
 
1. Рођење и ваведење у храм Пресвете Богородице.
 
У оно време кад је сав свет очекивао долазак великога Посланика с неба – Месије, у Јудеји су живели побожни супрузи Аћим и Ана. Аћим је био из царскога рода Давидова, а Ана из рода првосвештеника Арона. Немајући деце, они су ватрено молили Бога да скине с њих срамоту у очима Израиљаца, и заветовали су се да ће дете, ако им га Господ да, посветити да служи храму Божјем. Бог је чуо њихову молитву; они добише кћер, којој су дали име Марија.
Постоји старо црквено предање, да су Маријини родитељи, још док је она била девојчица, довели Марију у храм и тамо је оставили да служи Господу. Девојке, посвећене Богу, васпитаване су у храму и становале су око њега у нарочитим домовима. По закону, првосвештеник је све посвећене Богу примао и благосиљао на вратима храма, а кад су довели Марију, првосвештеник ју је, по вољи Божјој, увео у светињу од светиње, куда је и сам могао улазити само једанпут у години.
Аћим и Ана умрли су убрзо, и Света Дјева остаде пуко сироче. Али је њу сам Господ чувао. Васпитавајући се у храму Божјем, Марија је стално проводила време у раду, молитви и читању Светога Писма. Овде је она, помоћу благодети Светога Духа, сачувала своје срце од свега што је рђаво, нечисто и грешно. Али се она не понесе са чистоте своје душе; насупрот, смерна, она је била свесна да је недостојна пред Богом, и с нестрпљењем је очекивала обећанога Спаситеља света. У то време она се заветовала Богу да свега живота свога остане дева. Кад је напунила четрнаест година, свештеници у храму, њени васпитачи, хтедоше да је удају, али им она рече да се заветовала. Онда је свештеници дадоше њену рођаку, старцу Јосифу, као заручницу, и у исто време обавестише га, какав је завет дала Богу. Јосиф је био дрводеља и живео је у Галилејскоме граду Назарету. Дјева Марија настанила се у његовоме дому, као његова заручница, и помагала му је својим ручним радовима.
 
2. Арханђелово предсказање о Претечину рођењу.
Лук. 1, 5-25.
 
Пророк Малахија је предсказао, да ће пре Месије доћи Његов Претеча, који ће спремити људе да дочекају Спаситеља и показаће Га, кад дође. Стога су Јевреји, који су очекивали Месију, с нестрпљењем чекали да дође и Његов Претеча. У то време, у горњој земљи у граду Јудину[1] живео је свештеник Захарија и жена му Јелисавета. Обоје су били праведно, живећи непорочно по свима заповестима и наредбама Господњим. Али им Господ не даде среће: они доживеше дубоку старост, а нису имали деце. Они су трпељиво подносили ово искушење Божје и срдачно су се молили да им Господ скине срамоту међу људима. [2]
Једанпут, кад на Захарију дође ред да служи у Јерусалимскоме храму, догоди му се да у време богослужења уђе у светињу да кади. Ушавши иза завесе од светиње, он угледа Божја анђела где стоји с десне стране олтара кадионога. Захарија се уплаши и страх нападе на њ. Али му анђео рече: „не бој се, Захарија, јер је услишена твоја молитва: жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован. И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његову рођењу. Јер ће бити велики пред Богом, напуниће се Светога Духа још у утроби матере своје и напред ће доћи пред Господом Богом у духу и сили Илијиној да приправи Господу готов народ. “ Ово предсказање уплаши Захарију. Тада му анђео рече: „Ја сам Гаврило што стојим пред Богом и послан сам да ти јавим ову радост. И ево, онемећеш до онога дана док се то не збуде, јер ниси веровао мојим речима“. Међутим, народ је чекао Захарију и чудио се што тако дуго не излази из Светиње. Захарија напослетку изиђе. По обреду јеврејскоме, он је био дужан да благослови народ у име Божје, и он хтеде да га благослови, али осети да оста нем. Тада знацима показа да је онемио: народ је разумео, да је он имао виђење.
 
3. Благовест Пресветој Дјеви Марији.
Лук. 1, 26-38.
 
После шест месеци исти Арханђео Гаврило, по Божјој заповести, дође у град Назарет. [3] У овоме омањем и незнатном граду, у дому дрводеље Јосифа, живела је Пречиста Дјева Марија. Арханђео Гаврило рече јој: „радуј се благодатна! Господ је с тобом, благословена си међу женама!“ Овај поздрав уплаши Марију. Тада јој Арханђео објасни, зашто је назива благодатном: „не бој се Марија! Јер си нашла милост у Бога. И ево родићеш Сина, и надени Му име Исус. Он ће бити велики и назваће се Син Највишега; и даће Му Господ Бог престо Давида оца Његова, и цароваће у дому Јаковљеву ва век, и царству Његовом неће бити краја. Дух Свети доћи ће на тебе и сила Највишега осениће те; за то и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји“. Марија смерно прими овај радостан глас и одговори: „Ево слушкиње Господње: нека ми буде по речи твојој. “ И анђео отиде од ње.
 
4. Пресвета Дјева Марија походи Јелисавету.
Лук. 1, 39-56; Мат. 1, 1825.
 
Примивши радостан глас од анђела, Дјева Марија похита к својој рођаци Јелисавети, жени свештеника Захарија, у град Јудин, који је био на југу од Јерусалима. И кад Јелисавета чу честитање Маријино, напуни се Духа Светога, повика здраво и рече: „благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје! И откуда мени ово да дође Мати Господа мога к мени? И благо оној која верова; јер ће се извршити што јој каза Господ“. И рече Марија: „велича душа моја Господа; и обрадова се дух мој Богу, Спасу мојему, што погледа на понижење слушкиње Своје; јер ће ме од сад звати блаженом сви нараштаји. “ Дјева Марија пробави три месеца код Јелисавете и затим се врати у Назарет.
По Божјој вољи, за тајну благовести дознао је и Јосиф. Анђео му објави: „не бој се узети Марије жене своје, јер оно што се у њој зачело од Духа је Светога. Она ће родити Сина, и надени Му име Исус (Спаситељ); јер ће Он спасти Свој народ од грехова његових“.
 
5. Рођење Јована Претече
Лук. 1, 57-80
 
Предсказање арханђела Гаврила испуни се. Захарија и Јелисавета добише сина.
У осми дан рођаци се искупише у дому Захаријину на домаћи празник – да обрежу дете. На обрезању давало се детету име. Тада је био обичај да новорођенчету надену име очино, или кога од ближих рођака. Гости намисле да новорођенче назову у част очину Захаријом, али је мати настојавала да га назову Јован. Ово је све зачудило, нарочито зато, што се нико у родбини Захаријиној није тако звао. Они запиташе Захарију, како он жели да назове свога сина. Захарија заиска дашчицу и написа на њој: „Јован му је име. “ Одмах после тога отворише се уста и језик његов, и он хвалећи Бога у песми исказа, ко ће бити дете Јован: „ти дете, назваћеш се пророк Највишега, јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да Му приправиш пут. “ Глас о овоме догађају брзо се пронесе по свој горњој земљи, и сви су чудећи се говорили: шта ће бити из овога детета?
 
6. Христово рођење.
Лук. 2, 17.
 
Дошло је време да Спаситељ дође у свет. По Михејеву пророштву Спаситељ је требало да се роди у Витлејему, месту рођења цара Давида, а Дјева Марија живела је у то време далеко од Витлејема, у Назарету. И ево Господ учини, да је Дјева Марија морала ићи у Витлејем. Римски ћесар Август заповеди да се изврши попис људства, због чега је сваки Јудејац био дужан да иде у град, из кога су били његови преци. Извршујући царску заповест, Јосиф и Марија пођоше у Витлејем. Али кад су онамо приспели, сва су места у гостионици била већ заузета и они су по невољи морали заноћити у пећини, куда су пастири утеривали стадо у време непогоде. Настаде ноћ. Време беше лепо, па зато пастири са стадима остадоше на пољу и нису узнемиравали уморне путнике. Те ноћи у пећини изврши се чудесни догађај: Дјева Марија роди Сина, Који је био не само човек, него у исто време и Бог, – родио се Богочовек, Једнородни Син Божји, једне суштине с Оцем, ваплотио се од Духа Светога и Дјеве Марије и постао човек, тј. постао је савршени човек, не престајући бити и Бог. Дјева Марија пови божанско Дете, и метну Га у јасле.
7. Поздрав пастира и обрезање Господње.
Лук. 2, 8-21.
 
Витлејемски пастири беху први који се удостојише да чују радостан глас о рођењу Спаситељеву. У сред ноћи они угледаше анђела Божја у необичној светлости и уплашише се. Али им анђео рече: „не бојте се, јер вам јављам велику радост која ће бити свему народу; данас се у граду Давидовом роди Спас, који је Христос Господ. И ето вам знака: наћи ћете дете повито где лежи у јаслима. “ Чим пастири чуше овај глас, појави се много анђела који певаху: „слава на висини (превишњему) Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља“. Кад су анђели отишли на небо, пастири се договорише: „хајдемо до Витлејема, да видимо то што се тамо догодило што нам каза Господ. “ Они пођоше у пећину, угледаше тамо у јаслима повито дете и поклонише Му се као Богу, а затим испричаше Јосифу и Марији све што су чули од анђела. Вративши се у своје село, пастири и тамо испричаше, шта су видели и чули.
У осми дан по рођењу био је извршен на детету обред обрезања, и тада су Му дали име Исус.
 
8. Поздрав мудраца.
Мат. 2, 1-12.
 
Многи незнабошци онога доба очекивали су такође, да се у Јудеји појави велики Посланик с неба. Ово очекивање било је веома распрострањено међу ученим људима (мудрацима) у Средњој Азији, где је било расељено десет колена народа Израиљскога. Бавећи се науком о звездама, мудраци су веровали, да сваки човек има своју звезду и да се по звездама може дознати судбина човекова, и зато су очекивали, да ће се неизоставно појавити велика, необична звезда, кад дође на земљу велики Посланик Божји. Господ је овим људима и послао глас о рођењу Спаситељеву на начин, који су они могли разумети. По Његовој заповести, на небу се појавила необично сјајна звезда. И мудраци су одмах закључили, да се у Јудеји јавио велики Посланик Божји, и пошли су онамо, да Му се поклоне.
Дошавши у Јерусалим, мудраци су стали распитивати: где је цар Јудејски што се родио? Јер смо видели његову звезду на истоку и дошли смо да Му се поклонимо. “ У то време цар Јудејски био је Идумејац Ирод. Кад је до њега допро глас о мудрацима, он се уплаши; уплашише се и сви становници Јерусалима. Он сабра првосвештенике и књижевнике народне и питаше их: „где ће се родити Христос“? Они му одговорише: „у Витлејему Јудејском: јер је тако пророк написао“. Тада Ирод тајно дозва мудраце, и стаде их испитивати кад се појавила звезда, мислећи да ће по времену њене појаве моћи оценити и колико је година Христу. Испитавши мудраце, он их посла у Витлејем, и рече: „идите и распитајте добро за Дете, па кад Га нађете, јавите ми да и ја идем да Му се поклоним“. Мудраци отидоше у Витлејем и тамо видеше, да се необична звезда, која их је водила, заустави над једним домом. Мудраци уђоше у тај дом, нађоше Дете и матер његову, поклонише му се до земље и дариваше Га златом, тамјаном и смирном. Затим намераваху да опет иду у Јерусалим; али у сну добише откривење од Бога, да се не враћају Ироду; и другим путем отидоше у своју земљу.
 
9. Сретење Господа Исуса Христа у храму.
Лук. 2, 23-39
 
Мојсијев закон наређивао је, да се свако мушко новорођенче донесе пред Господа у четрдесети дан по рођењу. Да изврши овај обред, мати је долазила с дететом у храм Божји и тамо је приносила на жртву Богу јагње од годину дана и младо голупче, а ако је била сирота, двоје голубова или две грлице. У четрдесети дан по рођењу Исусову, Дева Марија такођер дође у храм са својим Сином и принесе на жртву два млада голубића. У храму их је дочекао побожни старац Симеон, коме је Дух свети био објавио, да неће умрети, док не види Христа Господњега. По надахнућу од Светога Духа, Симеон је дознао да је дете Исус – Спаситељ. Он Га узе на руке и рече: „Сад отпушташ с миром слугу Свога, Господе, по речи Својој; јер видеше очи моје спасење твоје, које си уготовио пред лицем свију народа, видело, да обасја незнабошце и славу народа Твога Израиља“! Јосиф и Богородица дивљаху се речима Симеона Богопримца. Тада он приђе к Пресветој дјеви и дајући јој дете, рече: „гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити, а и теби самој пробошће нож душу“ (тј. са Њега ће се многи саблазнити и погинуће, а други ће поверовати и добиће спасење у Њега; Он ће бити предмет несугласица и распри, а Дјеви Марији биће тако тешко, као да јој је мачем срце прободено). У то време у храму је била и удовица пророчица Ана, која је имала осамдесет и четири године и која је више од шездесет година живела код храма, посветивши се посту и молитви. И она је приступила Дјеви Марији, славећи Бога, и говорила је о Христу свима, који су очекивали спасење. Учинивши све по закону, Јосиф и Марија отидоше у свој град Назарет.
 
10. Бекство свете породице у Мисир. – Смрт Витлејемске деце.
Повратак у Назарет.
Мат. 2, 13-23.
 
Кад је Јосиф дошао у Назарет, или још на путу у Назарет анђео Господњи јави му се у сну и каза му: „устани, узми Дете и Матер Његову па бежи у Мисир, и буди онамо док ти не кажем; јер ће Ирод тражити Дете да погуби. “ Јосиф изврши анђелову заповест и отиде у Мисир.
У то време Ирод је с нестрпљењем очекивао мудраце. Дознавши пак да су они отпутовали у своју земљу, врло се разгневи и нареди, те побише сву децу по Витлејему и његовој ОКОЛИНИ од две године и ниже. Ирод је рачунао да ће међу побијеном децом сигурно бити и новорођени Цар Јудејски. Заповест царева била је извршена. Његове слуге побише у Ветлејему четрнаест хиљада деце. [4]
На месец дана после убиства Витлејемске деце, Ирод умре у страшним мукама. Његово царство поделише три његова сина: Ирод Архелај поста цар Јудеје, Самарије и Идумеје, Ирод Антипа – цар Галилеје и Переје, а Ирод Филип – цар Итуреје и Трахонитидске области. Тада анђео Господњи заповеди Јосифу да се врати у земљу Израиљску, јер су изумрли који су тражили душу детињу. Јосиф с породицом врати се у Јудеју, али дознавши, да је цар те земље Архелај, човек подозрив и свиреп, побоја се да тамо остане, и по нарочитоме откривењу Божјем, отиде у Назарет.
 
11. Дете Исус у храму.
Лук. 2, 49-52 (Мар. 6, 3).
 
Живећи у Назарету, Исус растијаше и јачаше у духу, и пуњаше се премудрости, и благодат Божја беше на Њему. Из овога доба Његова живота нама је познат само један догађај, кад му је било дванаест година. Јосиф и Марија строго су вршили побожан обичај да иду у Јерусалим о празнику Пасхе. Кад је Исусу било пуних дванаест година, они и Њега поведоше. Дани празника прођоше; сви се стадоше разилазити кућама; отидоше из Јерусалима и Јосиф и Марија. Међутим, Исус остаде у граду. Јосиф и Марија то нису опазили; они су мислили да Он иде с другим богомољцима. Али отишавши дан хода стадоше Га тражити по родбини и по знанцима који су их у то доба сустизали ради преноћишта, и не нашавши Га, вратише се у град врло узнемирени. После три дана они нађоше свога Сина у храму. Он је седео међу учитељима, слушао и питао их, и сви који Га слушаху, дивљаху се Његову разуму и одговорима. Узнемирена мати приступи Му и рече: „што учини с нама тако? Ево отац Твој и ја са страхом тражисмо Те“. – „Зашто сте Ме тражили? одговори Он. Зар не знате да Мени треба у оном бити што је Оца Мога (тј. радити оно, за што Ме је Отац и послао). Овим речима Он је исказао, да је Бог Његов Отац и да Он има нарочити задатак од Бога. Али они не разумеше, што им рече. А Мати Његова чуваше све речи ове у срцу своме.
После тога Исус се врати с Јосифом и Маријом у Назарет и беше им послушан, напредујући у премудрости и у расту, и у милости код Бога и код људи. Он је радио занат тесачки.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Једни мисле да је то био Хеврон, а други – Југа, стари Карем.
  2. Рођење детета сматрало се тада као нарочити благослов Божји, који је сведочио о томе, да име оца његовога неће изумрети у Израиљу, и да неће ишчезнути међу браћом (Пон. Зак. 25, 8; Рута 10).
  3. Старо предање вели, да је Дева Марија, кад јој се Арханђео јавио, читала књигу пророка Исаије, а задржавши се на речима: „Девојка ће затруднети и родити Сина, и наденуће му име Емануило“ (с нама је Бог) помислила: „како је Блажена Дева, која ће се удостојити, да буде Мати Божја, и како бих ја желела да будем њеном последњом слушкињом. „
  4. Тако се испуни пророштво Јеремијино: „глас у Рами чу се, плач и ридање, и јаукање много. Рахила плаче за својом децом, и неће да се утеши, јер их нема. “ Овде се под Рахилом разуме свака мати Израиља. Близу Витлејема била је гробница Рахиле, жене патријарха Јакова.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *