NASLOVNA » Ava Justin, BIBLIOTEKA » ŽITIJA SVETIH ZA OKTOBAR

ŽITIJA SVETIH ZA OKTOBAR

 

ŽITIJA SVETIH
 
23. OKTOBAR
 
ŽITIJE I STRADANJE SVETOG APOSTOLA
JAKOVA,
brata Gospodnjeg po telu
 
SVETI Jakov beše sin pravednog Josifa, obručnika Prečiste Djeve.[1] Od mladosti svoje on zavole strog život: nikada nije jeo masti ni zejtina, niti upotrebljavao razna jela; živeo je samo o hlebu i vodi; takođe nikada nije pio ni vina ni drugo kakvo piće; u kupatilo nije odlazio; jednom rečju: odbacivao je sve što telu pričinjava zadovoljstvo; stalno je na telu svom nosio oštru vlasenicu; sve je noći provodio u molitvi, vrlo malo odmarajući sebe snom; od čestog metanisanja njemu se koža na kolenima stvrdnu kao u kamile; do kraja života svog bio je devstvenik.
O tome pak zašto se apostol Jakov naziva bratom Gospodnjim, bratom Božjim, postoji ovakvo predanje. Kada otac njegov Josif deljaše deci svoju zemlju od svoje prve žene, on htede da jedan deo dodeli i Gospodu Isusu, sinu Presvete Djeve Marije, koji tada još beše malo dete, ali se svi sinovi Josifovi usprotiviše tome, jedini Ga Jakov uze na svoj deo kao sunaslednika. Zbog toga se i stade nazivati bratom Gospodnjim. A postoji još jedan razlog tome. Kada se Gospod Isus Hristos ovaploti, i Prečista Djeva Bogorodica bežaše s Njim u Egipat, tada i Jakov bežaše zajedno s njima, kao saputnik Prečistoj Bogorodici i svetome Josifu, ocu svome.
Kada Božanski Mladenac Isus Hristos stiže u zreo uzrast i stade učiti ljude o Carstvu Božjem, pokazujući sebe kao istinitog Mesiju, sveti Jakov poverova u Njega. I slušajući Božansko učenje Njegovo, on se još silnije zapali ljubavlju k Bogu i stade provoditi još strožiji i pobožniji život. I Gospod naročito zavole svetoga Jakova. To se vidi iz toga što se Gospod Hristos posle dobrovoljnog stradanja Svog i vaskrsenja javio ljubljenom bratu Svom Jakovu odvojeno od drugih apostola. To spominje apostol Pavle, govoreći: Potom se javi Jakovu, pa onda svima apostolima (1 Kor. 15, 7).
Videći pravedno i bogougodno življenje Jakovljevo, svi nazivahu svetog Jakova pravednim, i on bi uvršten u Sedamdesetoricu apostola. Od samoga Gospoda Hrista on bi postavljen za episkopa i naučen sveštenoradnji; i njemu prvom episkopu i pastiru bi poverena novoprosvećena crkva Jerusalimska.[2] Rukovođen Svetim Duhom, sveti Jakov prvi sastavi i napisa svetu Liturgiju, koju kasnije skratiše zbog nemoći ljudskih, najpre sveti Vasilije Veliki, pa zatim sveti Jovan Zlatoust. Pasući u Jerusalimu stado Hristovo, sveti Jakov svojim učenjem obrati k Bogu mnoge Jevreje i Jeline i nastavi ih na pravi put. A napisa on svima dvanaest kolena Izrailjevim Sabornu poslanicu, ispunjenu bogonadahnutog i dušekorisnog učenja, kojom se ponooi sva Crkva Hristova poučavajući se veri i dobrim delima.[3] Zbog vrlinskog života sveti Jakov uživaše veliko poštovanje kod svih, ne samo kod vernih, nego i kod nevernih: jer i sami prvosveštenici Jevrejski, koji su samo jednom u godini ulazili u Svetinju nad Svetinjama,[4] ne branjahu svetome Jakovu da često ulazi tamo i moli se. Videći njegov čist i besprekoran život, oni mu zbog toga čak i ime promeniše, i prozvaše, ga Obli ili Ofli,[5] što znači: „ograda, utvrđenje ljudima“, ili: „pravedniji od „svih“. Sveti Jakov ulažaše u Svetinju nad Svetinjama ne samo danju nego i noću, i padajući ničice na zemlju, sa suzama prinošaše Gospodu molitve za sav svet. I sav narod ljubljaše Jakova zbog svetosti njegove; a mnogi od starešina jevrejskih verovaše učenju njegovom, i svi ga s nasladom slušahu. I mnogo naroda sticaše se k njemu: jedni, da slušaju njegove pouke; drugi, da se dotaknu skuta od haljine njegove.
U to vreme prvosveštenikom jevrejskim postade Ananije.[6] Videći da sav narod pažljivo sluša učenje Jakovljevo, i mnogi se obraćahu ka Hristu, Ananija i s njim književnici i fariseji stadoše se iz zavisti gnjeviti na svetitelja i kovati planove kako da ga ubiju. I dogovoriše se oni da mole svetog Jakova da ovojim poučenjem odvrati ljude od Hrista; ne pristane li da to uradi, onda da bude ubijen.
Međutim približavao se praznik Pasha, i mnoštvo naroda se sa svih strana sticaše u Jerusalim na praznik. Carski namesnik Fist,[7] koji izbavi apostola Pavla iz ruku Jevreja i posla u Rim, već beše umro, a njegov zamenik još ne beše poslat iz Rima. Koristeći se time, književnici i fariseji okružiše u hramu svetoga Jakova, i govorahu: Molimo te, pravedniče, da u dan praznika Pashe, na koji se odasvud sleglo mnoštvo naroda, izgovoriš narodu pouku, odvraćajući ih od Isusa, kojim se mnogi prelastiše smatrajući Ga za Sina Božijeg. Ubedi ih da se ostave te zablude: jer te svi mi poštujemo, i sa celim narodom slušamo; svi smo mi tvrdo ubeđeni da ti istinu govoriš i zastupaš, i ne gledaš ko je ko; stoga usavetuj narod da se ne prelašćuje Isusom Raspetim. Molimo te, stani na visokom krovu hrama, da bi te svi mogli videti i čuti, jer, kao što vidiš, na praznik se sabralo mnogo ljudi, kako iz Jevreja tako i iz drugih naroda.
Rekavši to oni uzvedoše svetoga Jakova na krov hrama, i gromko povikaše k njemu: O, pravedniče! svi smo dužni da ti verujemo. Evo, ovi ljudi su u zabludi idući za Isusom Raspetim. Zatim nam reci iskreno, što ti sam misliš o Isusu. – Na ovo Svetitelj odgovori gromkim glasom: Što me pitate o Sinu Čovečijem, koji dobrovoljno postrada, bi raspet i pogreben, i u treći dan vaskrse iz mrtvih? On sada sedi na nebesima s desne strane Višnjega; i opet će doći na oblacima nebeskim da sudi živima i mrtvima.
Slušajući od Jakova takvo svedočanstvo o Isusu Hristu, narod se veoma obradova, i svi jednoglasno uskliknuše: Slava Bogu! Osana Sinu Davidovu!
Tada fariseji i književnici rekoše: Rđavo uradismo što dozvolismo Jakovu da govori o Isusu, jer se narod još većma pomete. – I razjarivši se od zlobe, oni rinuše svetoga Jakova sa krova na ustrašenje svima, eda narod od straha ne bi verovao rečima svetiteljevim. I pri tome silno vikahu: O, o! i pravednik se prelasti! – Pavši sa krova, sveti Jakov se silno povredi; no još živ, on se podiže na kolena, i pruživši ruke svoje k nebu, moljaše se govoreći: Gospode, oprosti im ovaj greh, jer ne znaju šta čine. – A fariseji stadoše bacati kamenje na njega i nanošahu mu rane. Međutim jedan čovek iz roda Rihavova uzviknu: Prestanite! šta radite? pravednik se moli za vas, a vi ga kamenjem zasipate?
Utom jedan čovek sa pirajkom u rukama polete na svetitelja i tako ga silno udari po glavi, da mu sav mozak prosu na zemlju I u tim mukama sveti Jakov predade duh svoj Gospodu.
Sveto telo njegovo bi pogrebeno u blizini hrama, pri čemu verni gorko oplakivahu pravednika.
Sveti Jakov episkopstvovao trideset godina u Jerusalim skoj crkvi, a beše mu 66 godina kada postrada za Hrista Gospoda, kome sa Ocem i Svetim Duhom čast i slava kroza sve vekove. Amin.
 
SPOMEN SVETOG OCA NAŠEG
IGNJATIJA,
patrijarha Carigradskog
 
SBETI Ignjatije beše sin cara Mihaila Rangave[8] i carice Prokopije. On, kao iguman, dođe za patrijarha posle svetog Metodija 837. godine. Patrijarhovao 11 godina i 5 meseci, pa bi 858. godine zbačen sa prestola i poslan u izgnanstvo. Na njegovo mesto posle godinu dana sabor izabra Fotija,[9] prvog sekretara carevog. No kada dođe na presto car Vasilije Makedonac, on opet povrati Ignjatija na patrijaršestvo. I upravlja Crkvom sveti Ignjatije sa velikom revnošću i mudrošću. Sazida manastir svetog Arhangela, u kome se i upokoji u Gospodu u 89. godini života na zemlji, 887. godine. Posle njega za patrijarha dođe opet Sv. Fotije, po želji i samog Sv. Ignjatija.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
NIKIFORA
 
SVETI Nikifor osnovao manastir u Carigradu; podvizavao se i upokojio se polovinom petog stoleća.
 
SPOMEN SVETOG I BLAŽENOG
JAKOVA,
Borovickog čudotvorca
 
ZA Svetog Jakova zna se samo onoliko koliko je on otkrio posle svoje smrti u viziji ljudima iz mesta Borovica. Njegovo telo doplovilo je jednoga dana na santi leda po reci Msti[10] pred Borovic 1540. godine, i tu se zaustavilo. Od tamošnjih žitelja česno sahranjeno, pa onda preneseno u novu crkvu Silaska Svetog i Životvornog Duha 23. oktobra 1545. godine. Od svetih moštiju blaženoga Jakova pojavila su se mnoga čudesa.[11]
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
PETRONIJA
 
U MIRU se upokojio u Gospodu svome.
 
SPOMEN SVETA
DVA DETETA
 
PRIMORANI da trče po žeravici, ova dva deteta postradaše za svoju veru u Hrista.
 
SPOMEN PREPODOBNOG OCA NAŠEG
MAKARIJA RIMLJANINA („ROMEJA“)
 
NASILNO oženjen od svojih roditelja, on pobeže iz bračne sobe i našav jednu pećinu tajno se u njoj podvizavaše sa zverovima. Bio otkriven od strane tri putnika monaha. Prestavio se u miru.
 


 
NAPOMENE:

  1. Spomen svetog pravednog Josifa, obručnika Presvete Djeve Marije praznuje se 26. decembra. Saglasno jasnim svedočanstvima Svetoga Pisma: Mt. 13, 55; Mk. 6, 3; Gal. 1, 17, – Crkva jasno razlikuje svetog Jakova, brata Gospodnjeg po telu, od pripadajućih liku Dvanaestorice apostola: Jakova Zavedejeva, čiji se spomen praznuje 30. aprila, i Jakova Alfejeva, čiji se spomen praznuje 9. oktobra. Jakov se naziva bratom Gospodnjim po telu, kao sin pravednog Josifa od prve žene. On je bio rođeni brat apostola Jude iz lika Dvanaestorice (vidi: Jud. 1, 1), i Josije iz lika Sedamdesetorice, koji je takođe poznat i pod imenom Jakova „Malog“ ili „manjeg“ (Mk. 15, 40).
  2. Po rečima drevnih pisaca: Klimenta Aleksandrijskog, Jevsevija Kesarijskog i drugih, po Vaznesenju Spasovom, sveti apostoli nisu se raspravljali među sobom o časti, nego su svetog Jakova izabrali za episkopa i prvaka Jerusalimske Crkve – majke hrišćanskih crkava, kada mu je bilo 34 godine. To cy oni učinili, jer ga je sam Gospod Hristos unapred bio izabrao za to i odredio.
  3. Saborna poslanica napisana svetim Jakovom oko 59. god. Posle Hrista. Puna hristomudrih pouka.
  4. Svetinja nad Svetinjama – najsvetiji deo Jerusalimskog hrama;u njega ulazio samo prvosveštenik, i to jednom u godini, u dan očišćenja. Ho y ovo vreme u hramu već nije bilo Kovčega zaveta sa njegovim svetinjama: ozelenelim žezlom Aronovim, zlatnim sasudom sa Manom, tablicama zakona. Tu se nalazio samo jedan kamen od prvog hrama Solomonovog, i zavesa koja je odvajala Svetinju nad Svetinjama od Svetilišta, koja se u trenutku krsne smrti Spasove razdrla na dvoje, od vrha do dna.
  5. Grčki: (ovH1a8 = zaštita, bedem naroda.
  6. Ananija – sin Nevedeja, dobio prvosvešteničko dostojanstvo od Iroda Agripe II; uporan neprijatelj hrišćana; uopšte, čovek drzak, surov, nepravičan; sadukej. Vinovnik pogibije svetog apostola Jakova, Ananija je kasnije klevetnički osudio i svetog apostola Pavla i želeo da ga pogubi (D. A. 23, 2-24, 23). Kraj Ananije: car Agripa ga liši prvosvešteništva; a zatim bi ubijen za vreme ustanka Jevreja protiv Rimljana.
  7. Fist – rimski carski namesnik u Judeji, upravljao tri godine, i skončao oko 62. godine posle Hrista. Trudio se da zavede red u Palestini, služeći se strogošću i pravosuđem.
  8. Mihailo Rangava carovao od 811. do 813. godine.
  9. Spomen Svetog Fotija praznuje se 6. februara.
  10. Msta – reka, ističe iz jezera Mstina, u Tverskoj guberniji; utiče u jezero Iljmenj, u Novgorodskoj guberniji.
  11. Postoji podatak da se blaženi podvizavao kao jurodivi Hrista radi.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *