НАСЛОВНА » Ава Јустин, БИБЛИОТЕКА » ЖИТИЈА СВЕТИХ ЗА ОКТОБАР

ЖИТИЈА СВЕТИХ ЗА ОКТОБАР

 

ЖИТИЈА СВЕТИХ
 
11. ОКТОБАР
 
ЖИТИЈЕ СВЕТОГ АПОСТОЛА
ФИЛИПА,
једног од Седам Ђакона
 
СВЕТИ апостол Филип беше родом из Кесарије Палестинске. Жењен био, и у браку родио четири кћери, све четири обдарене од Бога даром прорицања, и све четири заветоване девице Христа ради. Када апостоли свети бираху ђаконе, тада и Филип би изабран, поред Стефана и осталих. И служаше Филип с великом приљежношћу убогим и удовицама. Када наста гоњење хришћана у Јерусалиму, апостол Филип склони се у Самарију, и тамо проповедаше Еванђеље и сведочаше га чудесима многим, изгоњењем демона, исцељивањем болесних и др. Видећи чудеса светог апостола крсти се и чувени Симон Волх. Крсти свети Филип и евнуха царице Кандакије. Потом га ангел Божји тренутно и невидљиво пренео у Азот,[1] где учаше и проповедаше, и многе ка Христу обраћаше. Би постављен за епископа у Тралији.[2] Обрати и тамо многе ка Христу, и сатвори велика чудеса. Сконча мирно у дубокој старости и пресели се у радост Господа свога.
 
ЖИТИЈЕ ПРЕПОДОБНОГ ОЦА НАШЕГ
ТЕОФАНА ПИСАНОГА, ИСПОВЕДНИКА,
епископа Никејског и писца канона
 
ПРЕПОДОБНИ Теофан рођен од благочестивих родитеља који живљаху у Палестини, и бејаху веома гостољубиви. Теофан имађаше и брата Теодора, који после свога страдања за свете иконе би назван Начертани.[3] Њихови родитељи, као љубитељи мудрости и учености, дадоше своје синове, Теофана и Теодора, те изучише сву унутрашњу и свету мудрост хришћанску, и сву спољашњу мудрост јелинску, и постадоше искусни мудраци, изврсни философи. Схвативши таштину и непостојаност овога света, јер пролази обличје његово (1 Кор. 7, 31), браћа оставише све, отидоше у лавру светог Саве Освећеног, и тамо се посветише монашком животу, ревносно се подвизавајући у посту, у молитвама и у свима врлинама. И Теофан би удостојен презвитерског чина због свог светог и врлинског живота.
У то време отпоче безбожно иконоборство, безбожно гоњење светих икона,[4] које смути сву Цркву Божију, и многи хришћани беху гоњени и мучени због побожног поштовања светих икона. Тада ови премудри учитељи и заштитници Православља бише од стране Јерусалимског патријарха послани к цару Лаву Јерменину, као јагањци вуку, да му образложе и одбране иконопоштовање и изобличе његову непобожност. Стигавши у Цариград, они изађоше пред богопротивног цара, и неустрашиво га изобличише због његовог зловерја, називајући га христомрзитељем и богоборцем. Због тога ова света браћа философи много пострадаше, и то не само од овог цара, него и од других царева после њега: Михаила Балбе и Теофила.[5] Они претрпеше разноврсна мучења, ране и тамнице, глад и жеђ, гоњења и унакажавања лица, заточења и безброј других напасти. Више од двадесет година, и то почевши од године 871 па све до 842, они беху гоњени и мучени од стране иконобораца. И у тим невољама свети Теодор се престави,[6] а Теофан доживе до зацарења мира у Цркви. Јер Михаил,[7] син византијског цара Теофила, примивши престо заједно са својом мајком Теодором, васпостави поштовање светих икона, унесе их у цркве Божије, и поврати из заточења све свете мужеве који су страдали за иконопоштовање, и свима указа велике почасти. Тада и свети Теофан би враћен из заточења, и од патријарха Методија,[8] који уништи иконоборску јерес, рукоположен и постављен за митрополита Никејског.
Свети Теофан састави торжествени канон о поштовању светих икона, и остави за собом Цркви Христовој и многе друге каноне и корисне списе.[9] Из овог земаљског живота он пређе ка Господу[10] и, после многомучних подвига, сада блаженствује у небеским дворима.
 
СПОМЕН СВЕТИХ МУЧЕНИЦА
ЗИНАИДЕ и ФИЛОНИЛЕ
 
СВЕТЕ мученице Зинаида и Филонила, рођене сестре, беху из Тарса Киликијског, сроднице светог апостола Павла. Као девојке оставише своју мајку, одрекоше се своје имовине и целога света, и на изглед бављаху се лекарском вештином, a y самој ствари обављаху апостолски посао: проповедаху Христа Господа. Дошавши у град Деметриаду,[11] оне се тамо у околини повукоше у неку пештеру и провођаху живот у посту и молитви; исцељиваху сваку болест и сваки недуг, а чињаху и друга разна чудеса. Тако сијајући врлинама, еванђелском мудрошћу и чудесима, оне многе незнабошце обратише у веру Христову. Но неки нечестиви идолопоклоници нападоше их једном ноћу и камењем побише. Тако се ове блажене мученице преселише ка Господу.
 
СПОМЕН СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ
НЕКТАРИЈА,
патријарха Цариградског
 
НЕКТАРИЈЕ би као световњак и високи царски чиновник једногласно изабран за патријарха после светог Григорија Богослова, од стране Светих Отаца Другог Васељенског Сабора 381 године. Одликовао се дубоким разумом, тактом и ревношћу за цркву. Упокојио се мирно 397 године.
 
СПОМЕН СВЕТИХ ОТАЦА
СЕДМОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА
 
ОВАЈ Сабор одржан је 787 године у Никеји за време царовања благочестиве Ирине и сина јој Константина, и за време патријарха Тарасија.[12] Сабор овај утврдио је каначно иконопоштовање образложивши то Светим Писмом, сведочанством светих Отаца и веродостојним примерима чудеса, пројављених од светих икона. Између других наведених примера чудеса навео је епископ Кипарски Константин и овај пример: чобанин неки из града Констанце истерав једнога дана стадо на пашу виде икону Пресвете Богородице, сву украшену цвећем од правоверних. „На што толику част одавати стени?“ рече чобанин (свакако васпитан у иконоборству), па удари својим гвозденим штапом no икони и поквари десно око на лику Богоматере. Но тек што се кренуо од тога места, спотакне се и оним истим штапом избије себи десно око. Вративши се ћорав у град он је плачући викао и говорио, да га је постигла казна од Богородице.
Овај Сабор решио је још, да се у антиминс неизоставно стављају свете мошти мученичке. Учествовало је на Сабору 367 Отаца. Њиховим молитвама нека и нас Господ помилује и спасе.
 
СПОМЕН ЧУДА
ИКОНЕ ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА
 
У ГРАДУ Бериту[13] близу јеврејске синагоге живљаше један хришћанин и имађаше икону Господа нашег Исуса Христа. После неког времена овај хришћанин купи себи другу кућу и пресели се у њу преневши све ствари осим иконе Господа Христа, која остаде у првој кући. Но то би по промислу Божјем. У ту кућу, у којој беше икона Господа Христа, усели се неки Јеврејин и живљаше у њој не примећујући свету икону.
После извесног времена он позва код себе на ручак пријатеља свог, такође Јеврејина. За време ручка овај гост, погледавши на зид, виде икону где виси и рече домаћину: Како ти, Јеврејин, држиш икону У своме дому? – Домаћин се поче клети, говорећи да је до овога часа није приметио. Но гост отишавши оптужи у синагоги свога пријатеља, говорећи: Овај човек, иако Јеврејин, има у дому свом икону Исуса Назарећанина. To силно разгњеви све присутне у синагоги, али не предузеше ништа тога дана, пошто се већ спуштало вече. Сутрадан пак сабра се јеврејски живаљ, свештеници и старци, па кренуше ка кући где беше икона Господња. Улетевши у кућу, они нађоше икону, изнесоше је из куће и поставише усред зборишта свог, и рекоше: Као што се оци наши наругаше Њему, хајде да то исто учинимо и ми овој икони! – И стадоше пљувати на икону и ударити по лику Господа Христа, изображеном на икони. А затим рекоше: Чули смо да су оци наши приковали Њега на дрвету; учинимо то исто и ми са овом иконом! – И узевши клинце, укуцаше икону на дрвету, и то на оним местима где беху изображене руке и ноге; па натакнувши на трску сунђер са оцтом, прислонише га на уста Господу. После тога донеше копље, и наредише једноме да њиме прободе ребра на икони Господњој. И чим овај зари копље у икону, одмах потече из ње крв и вода.[14] Од тако необичног чуда велики страх спопаде све присутне Јевреје.
Напунивши један суд том крвљу и водом, они решише да доведу слепе, хроме и бесомучне, и да их помажу том крвљу. И говораху: Ако се од тога исцеле, онда ћемо сви поверовати у Распетога. – И донесоше једног хромог од рођења; и чим га помазаше, он тог часа скочи, и сав постаде здрав. Затим доведоше слепе и мноштво бесомучних, и сви се ослободише од својих недуга после помазања овом крвљу.
Ово се брзо пронесе по целом граду, и сви хитаху ка том неизрецивом чуду, носећи своје болеснике, раслабљенике, губавце, сухе и богаље, и сви добијаху исцељење. Тада сви Јевреји, који живљаху у том граду, повероваше у Господа нашег Исуса Христа. И павши пред иконом Господњом ови они вапијаху, говорећи са сузама: Слава Теби Христе, Сине Божји, који таква чудеса твориш! Слава Теби, Христе, кога оци наши распеше, но у кога ми сада верујемо; прими нас који припадамо к Теби, Владико!
После тога сви Јевреји житељи тога града: мужеви, жене и деца, одоше к епископу и усрдно га мољаху да их удостоји светог крштења. Они му показаше и икону Господњу, из које истече крв и вода, и испричаше му о свима поругама које они приредише тој светој икони. Епископ, видевши да се они истински кају, прими их с радошћу, и пошто их у току доста дана научи светој вери он их крсти све са женама и децом, а синагогу њихову претвори у цркву Господа нашег Исуса Христа. И би велика радост код свих житеља града тог, не само што се исцелише толики болесници него и што се неверни Јевреји крстише и примише свету веру, због чуда које би од иконе Господње.
Због тога сваки је дужан да се с вером и љубављу побожно клања светим иконама, а нарочито икони – у част и славу лика Ипостаси Божије, која је узела на себе обличје човека: Господа нашег Исуса Христа, коме са Богом Оцем и Светим Духом нека од свих нас буде указивано дужно поклоњење кроза све векове. Амин.[15]
 
СПОМЕН СВЕТИХ ОТАЦА НАШИХ
АРСАКИЈА и СИСИНИЈА,
патријараха Цариградских
 
СВЕТИ Арсакије, брат св. патријарха Нектарија, патријарховао после светог Златоуста нешто више од године дана (404-5 г.); а свети Сисиније од 426. до 427. године, после светог патријарха Акакија (405-426 г.), који се слави 8. јануара.
 
СПОМЕН ПРЕПОДОБНОГ OЦA НАШЕГ
ТЕОФАНА,
испосника Печерског
 
ПОДВИЗАВАО се у Кијево-Печерском манастиру у дванаестом веку. Свете мошти његове почивају у Антонијевој пештери.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Азот – древни познати град Филистимски, на источној обали Средоземног Мора, недалеко од Газе. Сада ту – малено насеље Ездуд.
  2. Тралија – лидијски град на северозападу Мале Азије.
  3. Спомен преподобномученика Теодора, брата светог Теофана, Црква празнује 27 децембра. Ова два света брата називају се „Начертани“, јер су, после жестоких мучења којима су били подвргнути као заштитници молитвеног поштовања светих икона, на лицима њиховим, по наређењу цара Теофила иконоборца, биле нацртане неке подругљиве речи помоћу усијаних игала, и то све до самих обрва.
  4. Иконоборачка јерес и гоњења поштовалаца светих икона појавили су се у Византији у првој половини VIII века и трајали скоро до половине IX века.
  5. Михаил II Балба – царовао од 820 до 829; Теофил царовао од 829-842.
  6. Око 840 године.
  7. По ступању на царски престо (842 год) Михаила III у прво време управљала је његова мајка, св. Теодора до 855 год. После ње Михаил је царовао до 867 године. Васпостављање иконопоштовања извршено је на Цариградском сабору 842 год. И тада установљена „Недеља Православља“.
  8. Свети Методије I – патријарх Цариградски од 842 до 846 године.
  9. Написао многа дела у заштиту Православља; а нарочито познат као писац канона, чији број достиже до 148. Најбољи су му канони: у Недељу Православља, сви канони апостолима, канони о усопшима. Осим тога св. Теофан написао и стихире на неке дане.
  10. Око 850. године.
  11. Деметриада – град Киликијски, на северу од Тарса.
  12. Свети Тарасије патријарховао у Цариграду од 784 до 806 године. Спомен његов празнује се 25 фебруара.
  13. Берит или Вирит – врло стари приморски град. Данас – Бејрут, главни град Ливана и важан трговачки центар.
  14. Ово чудо догодило се око 765 године.
  15. Ово чудо забележио и у ризници Православне Цркве Христове за све нас оставио „тринаести апостол“ – свети Атанасије Велики, ваистину у свему Велики.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *