ВАН ЦРКВЕ НЕМА СПАСЕЊА
IV Говорити да ће иноверни, јеретици и расколници погинути представља неопростиву дрскост, пошто то може да одлучи само Бог.
На овакву и сличне примедбе често можемо да наиђемо. Њом модернисти желе да приморају противнике да заћуте, представљајући их као дрске и горде судије.
Међутим, понављајући често истину изражену у Светом Писму и Предању да је спасење само у Христу и Телу Његовом – Православној Цркви, православни хришћани уопште тиме не „престижу Суд Божији“ већ говоре о том Суду оно што је о њему већ открио Бог: „Ко у мени не остане, избациће се напоље као лоза, и осушиће се, и скупиће је, и у огањ бацити, и спалити.“ (Јн. 15:6) „Ко вјерује у Сина, има живот вјечни; а ако је непослушан Сину, неће видјети живота, него гњев Божији остаје на њему.“ (Јн. 3:36) „Сваки који одриче Сина, ни Оца нема; а који признаје Сина, има и Оца… Који вјерује у Сина Божијега има свједочанство у себи; који не вјерује Богу начинио га је лажом, јер није вјеровао свједочанству којим је Бог посвједочио о Сину својему… Онај који има Сина има живот; ко нема Сина Божијега нема живота.“ (1 Јн. 2:23; 5:10,12)
Не „усуђујемо“ се ми, већ је Христос тако рекао, а Он је Истина и у Њему нема никакве лажи. Вера Цркве у последњи Суд се уопште не ограничава само тврдњом да ће таквог суда и бити, већ у себе укључује и основне критеријуме по којима ће се он догодити – најважнији од њих је свесно прихватање Христа.
A šta cemo sa nepravoslavnim koji daju zivote svoje za Hrista sirom sveta? „Nagradiće“ ih Bog paklom?
Jel to slika pravednog Boga, koji drži svoju reč?
не сумњам да је све овде написано исправно и истинито. али имам једну недоумицу. према овом тексту врло мало људи ће се спасити (то и пише у једном делу). питање је зашто би се ми који ово учење прихватамо и поштујемо молили за покојнике за које знамо да нису живели по овим правилима тј који су за живота били у јереси на овај или онај начин, у мањој или већој мери? јасно је да они немају никакве шансе да се спасу па ми изгледа бесмислено молити се за њих. овде мислим само на православце тј крштене
Петре, у јереси се налазе они који нису крштени у православној цркви. Наши преци, иако можда нису живели црквеним животом имају и те како користи и од наших молитава, а посебно од молитава цркве за њих: парастоси, помињање на проскомидији. Изузетак су самоубице, и по мени, они који су отворено хулили на Бога, као многи срби комунисти.