НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Богословље светоотачког подвига и искуства » ВАН ЦРКВЕ НЕМА СПАСЕЊА

ВАН ЦРКВЕ НЕМА СПАСЕЊА

 

ВАН ЦРКВЕ НЕМА СПАСЕЊА
 

 
Свештеномученик Данил Сисојев
Уместо предговора
 
„…Неопходно је проповедати да је Христос јединствени пут ка Оцу. Непотребни су разговори типа „па можда је ван Цркве могуће спасење“. Они су потпуно неумесни. Црква није организација, то није просто скуп људи који су примили Христово учење, Црква је Тело Христа Спаситеља. У то верујемо, о томе је говорио апостол Павле: „Њега постави изнад свега за главу Цркви, Која је тијело његово, пуноћа Онога који све испуњава у свему.“ (Еф. 1:22-23) На тај начин, ако је човек ван Цркве, он је и ван спасења, зато што Црква, понављам, није просто скуп људи, није људско дело, већ дело Богочовека, Христа Спаситеља. Христос је рекао: „нико не долази Оцу осим кроз Мене.“ (Јн.14:6) То је веома важно запамтити, и не предавати се размишљањима типа „а по чему је крив човек који никада није чуо за Христа, па зар ће и он погинути?“
Ствар је у следећем. Ако је могуће спасти се мимо Христа, онда је Христос узалуд умро. Ово су речи из Библије. Разумете? Ово је јако озбиљно. Ако би Христос могао да спаси човека на други начин, Крст не би био потребан. Крст је раскрсница на којој стаје хришћанин. Или је једино у Христу могуће спасење, или је Христос једна потпуно непотребна и несхватљива манифестација, никоме разумљива. Штавише, онда се сумња и у Самог Христа, јер је Христос директно и недвосмислено рекао: „Ја сам Пут, Истина и Живот.“ (Јн.14:6) Он је рекао: „Сви који год дођоше прије мене лопови су и разбојници.“ (Јн. 10:8)
Овде је потребно одрећи се жеље да се ослања на (људску) праведност, неопходно је памтити да ће (такав) човек бити осуђен, не због тога што није сазнао за Христа, већ за своја дела. Бог га неће питати: „зашто ниси сазнао за Христа?“, он ће одговарати због тога што није имао љубави према Истини, како говори апостол Павле (2 Сол. 2:10). То је библијски одговор на ово питање.
Узрок погибије људи је у томе што нису заволели Истину. Човек који је заволео Истину свом душом својом, обавезно ће је наћи! Сетите се Житија преподобног Антонија Римљанина, кога је Бог довео на камену из Италије у Новгород, јер је Италија отпала од Православља у римокатолицизам. Штавише, ко пажљиво чита историју Цркве зна за мноштво примера када су људи долазили из далеких земаља да би пришли Христу. Почевши од евнуха из Дела апостолских. Он је дошао из Етиопије да би сазнао за Христа Спаситеља.
Како говори Свето Писмо: „Премудрост“, тј. Христос, „Сама по свим путевима тражи оне који Њу траже.“ А они који је не траже, они је и не налазе. Ко је крив што су погинули? Само они. Нису тражили Истину, нису је ни нашли. То је узрок погибије људи. И приче да ће их можда, неким другим, нама непознатим путевима Господ спасти, потпуно су неумесне. Шта значи „неким другим путевима“? Какав други истински пут постоји поред Христа? Ви знате за други начин спасења поред Искупљења? Нема га.
Дванаеста анатема у Недељу Православља говори: „Онима који не примају благодат искупљења проповедану Јеванђељем, као једино средство нашег оправдања пред Богом – анатема!“ Једино средство нашег оправдања!

 
 
Одломак из предавања

„Методе супротстављања деловању секти“

2 коментар(а)

  1. не сумњам да је све овде написано исправно и истинито. али имам једну недоумицу. према овом тексту врло мало људи ће се спасити (то и пише у једном делу). питање је зашто би се ми који ово учење прихватамо и поштујемо молили за покојнике за које знамо да нису живели по овим правилима тј који су за живота били у јереси на овај или онај начин, у мањој или већој мери? јасно је да они немају никакве шансе да се спасу па ми изгледа бесмислено молити се за њих. овде мислим само на православце тј крштене

    • Небојша

      Петре, у јереси се налазе они који нису крштени у православној цркви. Наши преци, иако можда нису живели црквеним животом имају и те како користи и од наших молитава, а посебно од молитава цркве за њих: парастоси, помињање на проскомидији. Изузетак су самоубице, и по мени, они који су отворено хулили на Бога, као многи срби комунисти.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *