ВАН ЦРКВЕ НЕМА СПАСЕЊА

 

ВАН ЦРКВЕ НЕМА СПАСЕЊА
 

 
Свештеномученик Онуфрије Гагаљук
Где је истинска религија?[1]
 
Сусрећемо често људе који на питање о њиховој вери одговарају: „признајемо да постоји неко Више Биће, али Га не замишљамо.“ Да ли се такво исповедање може назвати религијом? Не! Веома је распрострањен, посебно међу интелигенцијом, толстојевски пантеизам. Бог је – цео свет. Пантеизам није религија. Религија је општење човека са Богом. А општење претпоставља као неопходан услов, Бога за лично, живо Биће.
Незнабошци се моле свом богу, моле га, клањају се, приносе му жртве. То је религија. Нека незнабожац има лажну представу о Богу, ипак, он Бога доживљава као живу Личност. И ислам и јудаизам и хришћанске секте, расколи јесу религије, јер Бога признају за личност, за живог. Међутим све те религије не могу да се сматрају истинском религијом.
Милосрдни Господ прима и њихове молитве као што је примао и молитве незнабошца Корнилија, римског капетана. Али не тражи Себи Бог такве поклонике. Савршена, истинска религија је јединство човека са Богом, када човек постаје један дух са Господом. Истинска религија је – обожење човека у општењу са Богом: „Бог је постао човек да би човека учинио богом.“ Где се догађа то обожење човека? Само у Православној хришћанској Цркви, јер само овде постоје благодатне Христове тајне, кроз које се верујући човек обожује.
У Тајни Причешћа верујући православни хришћанин ступа у крвно јединство са Христом Богом. Сам Христос Богочовек захтева од Својих следбеника то обожење: „Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тијело Сина Човјечијега и не пијете крви Његове, немате живота у себи. Који једе Моје тијело и пије Моју крв има живот вјечни; и Ја ћу га васкрснути у посљедњи дан.“ (Јн. 6:53-54)
Да ли постоје тајне код незнабожаца, у исламу? Наравно да не. Да ли постоје тајне у римокатолицизму, лутеранству, англиканству, разним хришћанским сектама? Не, јер су сви они, почевши са римокатолицизмом, прекинули везу са Православном Христовом Црквом, сви се налазе у непомирљивом непријатељству са њом. А Црква Христова је једна.
Апостол говори: „Један Господ, једна вера, једно крштење.“ (Еф. 4:5) Господ је примио молитву незнабошца Конрилија, али му је Господ указао на несавршенство његове религије и послао га апостолу Петру ради сједињења са Црквом: „…он ће ти казати ријечи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.“ (Дела ап.11:14) И сада Бог указује свим људима на истинску религију – православну. На који начин? Кроз чудеса која се догађају само у Православној Цркви: у њој су мошти светих људи, чудотворне иконе, свете Тајне Причешћа, Јелеосвећења, од усрдне молитве болесни људи добијају исцељење наочиглед сведока.
У Православној Цркви се чува неповређено Христово учење. Наша несрећа је у овоме: људи, под утицајем користи, или због страха од лишавања, или због своје духовне лењости, или гордости не желе да приђу истинској, савршеној религији – православној хришћанској. Најупорнија је римокатоличка религија: свим мерама, пре свега насиљем, иде против воље Божије.
Међутим, ко самопожртвовано тражи истину, тај ће је и наћи и другима указати на њу. Ево шта је писао немачки професор И. Овербах својој једноверној браћи – протестантима: „Многи пишу и споре о Цркви, њеној природи, значају, уређењу – и то показује до ког степена сви желе да нађу Цркву. Међутим, сво философирање и богословствовање ваше ту неће помоћи, јер Црква није дело људских руку, већ Божијих. Црква постоји: она се може наћи, не уредити. Зато у том делу једини руководитељ треба да буде историја; она ће са непроменљивом очигледношћу показати до ког степена је папизам изопачио Цркву и како се чистота православног учења сачувала у Источној Цркви.“
Ми, православни, чувамо највећу ризницу – истинску религију. Наш дуг је да се трудимо да будемо истински ученици Христове армије и приводимо светлости Православља све оне који су ван Православне Цркве.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Узето из: Јерођакон Софроније (Макрицки). Свештеномученик Онуфрије (Гагаљук). Москва, 2003, стр. 120-122.

3 коментар(а)

  1. A šta cemo sa nepravoslavnim koji daju zivote svoje za Hrista sirom sveta? „Nagradiće“ ih Bog paklom?
    Jel to slika pravednog Boga, koji drži svoju reč?

  2. не сумњам да је све овде написано исправно и истинито. али имам једну недоумицу. према овом тексту врло мало људи ће се спасити (то и пише у једном делу). питање је зашто би се ми који ово учење прихватамо и поштујемо молили за покојнике за које знамо да нису живели по овим правилима тј који су за живота били у јереси на овај или онај начин, у мањој или већој мери? јасно је да они немају никакве шансе да се спасу па ми изгледа бесмислено молити се за њих. овде мислим само на православце тј крштене

    • Небојша

      Петре, у јереси се налазе они који нису крштени у православној цркви. Наши преци, иако можда нису живели црквеним животом имају и те како користи и од наших молитава, а посебно од молитава цркве за њих: парастоси, помињање на проскомидији. Изузетак су самоубице, и по мени, они који су отворено хулили на Бога, као многи срби комунисти.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.