NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Duhovno uzdizanje » PUT PODVIŽNIKA

PUT PODVIŽNIKA

 

PUT PODVIŽNIKA
 

GLAVA DVADESETŠESTA
O bescenom biseru
 
Lišen svakoga znanja, nemajući nijedne dobre misli niti dela, bez sećanja na prošlost i bez želja za budućnost, nepotreban kao pohabana krpa, bezosećajan kao kamen na putu, izgrižen kao crvotočna pečurka u šumi, smrtan kao riba na suvom i tužan do suza zbog ovakvog svog bednog stanja, tako treba da stojiš pred Svevišnjim u molitvi, pred Sudijom i Tvorcem tvojim, Spasiteljem i Gospodom tvojim, Duhom Istine i Životodavcem; i kao Bludni Sin da izmucaš iz dubine sopstvene nemoći: Oče, sagriješih nebu i Tebi i više nisam dostojan nazvati se sinom Tvojim (Lk. 15:21). Gospode Isuse Hriste, Sine Božji, pomiluj me grešnog.
Svoju nemoć znaš i sada ležiš kao zrno prašine pred Svevišnjim, a iz tvoje bede raste ljubav prema bližnjima kao prema stvorenjima Božjim, koja u sebi nose svetlost Njegovu. Znaš da ih On, Nedokučivi, vidi i gleda, i to je dovoljan razlog da i ti sve svoje daješ za njih.
Čudesna stvar se dogodila: što si dublje zalazio u sopstveno srce, sve si više izlazio iz sebe. Spoljni uslovi tvoga života ostali su isti: i dalje obavljaš kućne poslove i staraš se o deci, ideš na posao, primaš platu i plaćaš porez. Činiš sve što pripada tvom spoljašnjem životu budući da si deo društva u kome živiš, i koje ne možeš da ostaviš. Ali ti si u sebi čvrsto rešio da daš jedno, kako bi primio drugo.
… A ako Tebe imam, šta još da tražim? Ništa, odgovara Sv. Jovan Lestvičnik, samo da se molim bez prestanka i da u tišini budem uz Tebe. Neko robuje bogatstvu, neko počastima, a neko sticanju novca. Moja jedina želja je da budem uz Gospoda.
Molitva je, zajedno sa samoodricanjem koje ide uz nju, postala tvoja stvarnost. Od sada pa nadalje, jedino što za tebe ima stvarnu vrednost jeste da po volji Božjoj svagda živiš (1Moj.6:9), a u to su uključeni svi događaji zemaljski, kao i nebeski. Za onoga koji u sebi nosi Hrista nema smrti, niti bolesti, niti zemaljskih prohteva; on je već zakoračio u večni život, a taj život obuhvata sve.
Noću i danju nebesko seme klija u tvome srcu i raste, a da ti i ne znaš. Zemlja tvoga srca sama od sebe donese najpre travu, potom klas, pa onda ispuni pšenicu u klasu (Mk. 4:27,8).
Svetitelji nam govore o nezalaznoj svetlosti. Ova svetlost nije od očiju, već od srca koje nikada ne prestaje da hodi u čistoti i celomudrenosti. Ova svetlost ostavlja iza sebe tamu i neprestano teži punoti dana. Njena trajna osobina je neprestano obnavljanje čistote. To je svetlost večnosti, svetlost neugasiva, koja prosijava kroz koprenu vremena i tvari. No svetitelji nikada ne kažu da je ta svetlost njima data, već da se daje onima koji su očistili svoja srca iz ljubavi prema Gospodu, na uzanom putu kojim su slobodnom voljom pošli.
Taj uzani put nema kraja: njegova je osobina – večnost. Tamo je svaki tren novi početak – sadašnjost sadrži budućnost: dan Suda; sadašnjost uključuje i prošlost: stvaranje sveta; jer je Hristos bezvremeno prisutan svugde, i u adu i na nebu. Dolaskom Jedinoga, nestaje svaka množina u vremenu i u prostoru. Sve se događa istovremeno, sada i ovde i svugde, u dubini srca. U srcu ćeš, dakle, pronaći ono što si tražio: dubinu, visinu i širinu Krsta: Spasitelja i Spasenje.
Stoga, ako želiš da dušu svoju spaseš i zadobiješ život večni, iz trenutka u trenutak se podiži iz svoje učmalosti i govori: pomozi mi, Gospode, da postavim dobar početak, u ime Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin.
 

   

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *