PREMA NEBESKIM LEPOTAMA – STARA SRPSKA POEZIJA

VRAĆANJE VIDA STEFANU DEČANSKOM
ILI ČUDO SV. NIKOLE
Imaš li u pameti
što ti ranije rekoh kad se javih?
 
Rekoh ti – ne tuguj,
jer u mojoj su ruci tvoje zenice
i sve ti pokazah.
 
Što ti tada rekoh,
danas sam poslan da ispunim.
 
Gospod naš Isus Hristos,
koji slepome od rođenja dade vid,
i tvojim očima prvi daruje zrak.
 

SLUŽBA SVETOM KRALJU
STEFANU DEČANSKOM
(TROPARI SEDME PESME KANONA) GLAS PRVI
 
Noćna tvoja hođenja
i o kamen spotaknuća česta
kad nište posećivaše,
lestvica se tebi načiniše
i stepenice na nebesa
po kojima do samog Boga stiže
njegovom desnicom venčavan.
 
Oba, dakle, na tebi
venca, blaženi, stekoše se,
carstva i uz to mučeništva,
jer obojih čin sačuvao jesi
i zato careva jesi pohvala
i mučenika krasota,
a svoje obitelji zvezda mnogosvetla.
 
Širina zemlje i dužina
sa rodovima mnogih naroda
tebi je poverena od Boga
što iz zatočenja dozva te,
koju sačuvao jesi dobro u blagočašću
i u zakonima pravednim,
te si i nagradu primio.