НАСЛОВНА » БИБЛИОТЕКА, Духовно уздизање » ПОКАЈАЊЕ – ЈЕДИНИ ПУТ КА СПАСЕЊУ

ПОКАЈАЊЕ – ЈЕДИНИ ПУТ КА СПАСЕЊУ

 

ПОКАЈАЊЕ – ЈЕДИНИ ПУТ КА СПАСЕЊУ
 

 
ОСНОВНИ И ДРУГОСТЕПЕНИ ГРЕСИ
 
Добро је ако умеш да разликујеш основне грехове од другостепених. Уколико не умеш, научи. То је веома важно. Морамо да знамо због чега највише треба да осећамо скрушеност и шта да поправљамо. Ево, на пример, ако смо расејани на молитви, уколико нас у цркви напада дремеж и ако смо непажљиви, ако нас не занима чак ни читање Светог Писма то се догађа или због маловерја и недостатка љубави према Богу или због лењости и безбрижности.
Уколико у Цркви за време богослужења шетамо, разговарамо и гурамо се, ако миропомазању, крсту и плаштаници прилазимо без свештеног страха, задржавајући оне који стоје иза нас, и ако се гурамо испред оних који стоје испред нас, уколико чекајући да узмемо богојављенску водицу и водицу малог освећења на молебанима не стојимо у реду, већ се гурамо, да тако кажем, преко туђих глава, то значи да у нама нема страха Божијег и љубави према ближњима.
Уколико се много бринемо за своју спољашњост и уређење дома то значи да смо сујетни.
Уколико превише к срцу примамо неуспехе у свакодневном животу, ако тешко подносимо растанак, неутешно патимо за преминулима то говори да не верујемо у Промисао Божји и тако даље. У нама има самооправдања, нетрпљења прекора, таштине, тврдоглавости, али је још важније увидети њихову везу са самољубљем, себељубљем, уображеношћу и гордошћу и управо на ове основне грехове треба обратити сву своју пажњу.
Постоји добро средство које нас доводи до познања сопствених грехова – треба да се сетимо за шта нас окривљују људи, посебно они који живе поред нас, ближњи. Њихове оптужбе, прекори и напади су готово увек основани.
Приликом испитивања себе треба пазити да човек не падне у претерану подозривост према сваком покрету срца. Уколико кренемо тим путем можемо да изгубимо осећај за разлику измећу битног и небитног. У том случају треба оставити испитивање себе и молитвом и добрим делима измолити опроштај и просветлити душу.
Припрема за исповест се не састоји само у томе да се што је могуће детаљније присетимо, или чак запишемо своје грехове, већ пре свега у томе да искрено постанемо свесни своје кривице, да бисмо своје осећање покајања довели до скрушености срца, и ако је могуће, пролили сузе покајања.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *