ПОКАЈАЊЕ – ЈЕДИНИ ПУТ КА СПАСЕЊУ
ПЛОДОВИ ПОКАЈАЊА
Једном приликом долази код мене једно духовно чедо и каже: „Оче, да ли могу да молим Бога да ми да смрт?“ “ Шта се десило?“ питам.
„Страшно ми је тешко да живим… За све ћу морати да одговарам, за сваки корак, за сваки поглед, за сваку реч. Боље ми је да сад умрем, јер ћу до старости накупити много грехова.“
„А ти немој да их слажеш у кофер. Корак, поглед, празна реч – нису смртни грехови. Они су страшни само за оне који на њих не обраћају пажњу, који их не признају за грехове, не кају се и не поправљају се, а ти одмах моли Бога за опроштај пред крстићем који носиш око врата, као што је чинила Преп. Марија Египатска, а затим се покај пред духовним оцем и потруди се да се поправиш, па од ових грехова неће остати ни трага. Сад би за тебе страшније било да умреш него да живиш зато што си дошла до покајања, али у теби још нема плодова покајања. А да се човек не би плашио да умре треба да стекне плодове покајања.
Лако је умрети. Малодушни људи, чак, живот завршавају самоубиством. То су они који не желе да се боре с тешкоћама, али овакви су достојни сажаљења, па, чак, и презира. За такве се Света Црква не моли. Ко нам је дао право да располажемо својом судбином? Нисмо се родили по својој вољи, и не треба ни да умремо по својој вољи! Дрскост је молити Бога за смрт! То је очигледан доказ да не желимо да живимо по вољи Божијој. Је ли ти јасно?“
„Јасно ми је, оче, а шта су то плодови достојни покајања.“
„Плодови достојни покајања јесу хришћанске врлине и добра дела. У Јеванђељу се много пише о плодовима покајања. Ево, на пример, апостол и јеванђелиста Лука пише: Родите, дакле, плодове достојне покајања (Лк. 3, 8), а затим објашњава: Који има двије хаљине пека даде ономе који нема; и који има хране нека чини исто тако (Мк. 3,11).
А ево још духовних плодова: Обуците се, дакле, као изабраници Божији, свети и љубљени, у милосрђе, доброту, смиреноумље, кротост, дуготрпељивост (Кол. 3, 12-14). Основни плод покајања је љубав (Јн. 15,216).
Апостол Павле каже: Ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, бишта ми не користи (1. Кор. 13, 38).
Тако чините (т.ј. доносите достојне плодове покајања) тим прије што знате вријеме, да је већ час да устанемо од сна (Римљ. 13,11).
Плодови покајања проистичу из истинског покајања. А истинско покајање значи искрену нелицемерну скрушеност због грехова. У Светом Писму се наводе конкретни примери истинског покајања које доноси достојне плодове. Ево на пример, какав је плод покајања донео Закхеј, неправедни скупљач пореза? Раздао је половину имања и још је више вратио онима којима је узео сувише.
Преп. Марија Египатска је у младости водила порочан живот. Какав плод покајања је донела? Отишла је у пустињу и почела да живи целомудрено.
Тако и ми треба да чинимо. На пример, обузима нас гордост и таштина. Молимо Бога да нам подари смирење. А како практично да прерадимо своју греховну природу? Треба да будемо претопљени у огњу клевете, сплетки, подсмеха, разноразних понижења и увреда од стране свих људи, па чак и од најближих рођака – Господ нам шаље оно за шта Га молимо, зато што када молимо од Бога смирење то значи да молимо да нам пошаље људе који би нас смирили. И ако добродушно, без роптања, без озлојеђености и раздражљивости то примамо и ако радосно благодаримо Богу за све то, молимо се за оне који су нас увредили и не мењамо своје добро расположење према њима то значи да доносимо плодове истинског покајања.