ПОКАЈАЊЕ – ЈЕДИНИ ПУТ КА СПАСЕЊУ

 

ПОКАЈАЊЕ – ЈЕДИНИ ПУТ КА СПАСЕЊУ
 

 
ДОБРА НАМЕРА
 
Да покајање не би било формално, спољашње, јалово, човек треба да се моли за непријатеље, да свима и увек чини само добро, чак и ако је то на његову штету; да даје милостињу кад је ( то могуће. Добро је ако човек даје милостињу од сувишка, а још је боље и узвишеније да да кад је у оскудици.
Господ не гледа толико на дела људи колико на њихове намере. Постоји следећа народна прича. Кад је Исус Христос био дечак правио је птичице и почео да их боји. Једна птичица помисли:
Јаој, жута боја…, нећу жуту, хоћу црвену! Видиш? То је својевоља! А Господ јој ништа није дао због тврдоглавости, никакву боју, па је остала сивкаста. И у току неколико генерација ове птичице су биле сивкасте. А кад је Господ Исус Христос разапет, иста оваква птичица је слетела на Крст и размишљала: моји прародитељи су били тврдоглави, и ја сам тврдоглава, и сви смо увредили Господа, а Он сада за нас страда. помоћи ћу Му! Извадићу клинове и Он ће нам опростити. И почела је да кљуца..: кљуц-кљуц, кљуц-кљуц, кљуц-кљуц, кљуца… Али, шта може да учини!
Зар је могла да извади клин? Ова птичица је веома мала, мања је од врапца. Али, кљуцала је тако, кљуцала клин и затим се сетила своје дечице, да су гладна, да желе да једу и брже је полетела код њих. Долетела је, а они сви у исти глас повикаше: “Мамице, мамице, како си лепа!” “О чему се ради?” упита. “Црвене су ти груди.” “А! То је крв Господња.” “И ми желимо да будемо исти такви!”
Она приви на груди свако птиче, и тако су све генерације добиле црвене груди. Од тада се ова птичица зове малиновка.
Видиш, Господ прима добре намере и због њих опрашта грехове. Својевоља је, – ух, јако велики грех! За монахе је то најтежи грех. То значи да нема послушања, нарушава се монашки завет, и верници треба да се повинују Господу, чак и птице и животиње се повинују Богу.
Господ је опростио птичици због њене добре намере. Она није извадила клинове, али је то веома желела и Господ је њену намеру примио као само дело.
Тако и ми, пријатељу мој Д., треба да тежимо ка добру, ка добрим жељама, намерама, делима, речима, помислима и да сва наша осећања буду усмерена на угађање Богу и ближњима. Ако се будеш вежбао у незлобивости и приморавао себе на свако добро Господ и Мати Божија са свим Свецима похитаће ти у помоћ у овој доброј намери. ‘
Мир ти и Божији благослов!

Comments are closed.