ПОКАЈАЊЕ – ЈЕДИНИ ПУТ КА СПАСЕЊУ

 

ПОКАЈАЊЕ – ЈЕДИНИ ПУТ КА СПАСЕЊУ
 

 
ПРИПРЕМА ЗА ИСПОВЕСТ
 
Кад почнеш да се припремаш за исповест пре свега испитај своју савест, завири у своје срце. Погледај у којој мери је оно испрљано гресима. Уз Божију помоћ, присети се свих грехова које си учинио после последње исповести, а онај ко се спрема да прими монашки постриг присећа се својих грехова од седмогодишњег узраста.
Провери себе: да нема у теби недостатка вере, наде и љубави; да нема самоуверености, окорелости, раздражљивости, стомакоугађања, малодушности, роптања, унинија и других грехова.
Уколико овај моменат покајања оствариш с дужном пажњом у теби ће се неизбежно појавити и скрушеност срца, а ако нема скрушености то говори о окамењеној безосећајности, о мртвачкој хладноћи, значи, душа је у опасности.
У том случају треба читати и сећати се Житија Светих и њихових поука. Они су себе сматрали првим грешницима и с искреним убеђењем вапили Господу: „Никто же согреши на земли от вјека, јако же согрјешил аз, окајаниј и блудниј.“ („Нико на земљи од памтивека није згрешио као ја, бедни и блудни.“) Уколико се будеш равнао по њима и на њих се угледао, сигурно ће се појавити скрушеност и ти ћеш заплакати над собом.
Искрено покајање је почетни степен светости, а хладнокрвност и равнодушност представљају удаљавање од светости, умирање ван Бога. Када благодат дотиче срце и обасјава га са свом светлошћу показује се хаос у души и тада искрено сазнајемо своје грехове, чиреве и ране душевне. Људи који не теже ка благодати погружени су у греховни мрак и не виде ништа у свом срцу, а ако нешто и виде, не ужасавају се, зато што се не пореде са Светима, већ са себи сличнима.
Провери себе и по заповестима Божјим: да не нарушаваш можда неку од њих, а такође и по неким молитвама (на пример, 3. вечерња и 4. пред Причешће).

Коментарисање није више омогућено.