ПИСМА

 

ПИСМА
 

 
19. ПОД ОКРИЉЕМ СВЕТОГ КРАСНИКА ДЕВИЧКОГ
 
Многопоштована и драга Мати и миле сестре,[1]
 
Господу хвала, ево нас под чудесним окриљем Светог Красника Девичког. Допутовали смо у понедељак по подне у пола три. У Краљеву смо уживали еванђелски срдачно гостопримство код орат Милисава и сестра Љубице. Лечили су ме са свесрдном бригом. Хвала Богу, осетио сам бољитак. Тако смо кренули. Овде смо увече имали бденије, онако по нашки. Замишљали смо и Вас тамо у нашим скромним Ћелијама. Овдашња нова црква, када служим у њој, просто ме обнавља. А да не говорим о валовитим таласима благодати који даноноћно навиру из светих моштију дивног Чудотворца и заливају наша грешна срца. О, тако је блаженство за душу – бити под опипљивом молитвеном заштитом светог Краснодушннка.
И овде живот манастирски у пуном полетном јеку. Све се гради и изграђује, и споља и изнутра. Сваки молитвени уздах, и гле, сунчани зрак небеске благодати већ је прошао твоју душу. А шта да кажем о даноноћном труду овдашњих сестара, наистину небочежњивих? Праве су подвижнице. Измећу њих и неба тако је кратко растојање.
А ја? без подвига, али се свим бићем радујем подвизима ових светих сестара. Усто, борим сс са назебом, који ме као упоран непријатељ полако напушта. Лечим се опробаним средством: куваним црним вином. Ако Бог да, вечерас ћу употребити исти лек последњи пут.
Иначе, са радошћу служили Синоћ смо имали бденије. Данас смо отслужили свету Литургију …
(…) Мати Игуманија је духовно врло чила и свежа; само јој је телесно здравље ровито. Али Господ чини Своје преко Свог Човекољубивог Чудотворца, који своју ктиторку води кроз еванђелски труд ка Своме Небеском Царству.
Ако Бог да, ми ћемо крајем идуће седмице кренути ка Београду. А дотле? Нека се хорови Ваших светих молитава роје ка Чудесном Господу да нас Он увек има у милости Својој.
Од свију Вам поздравље и жеље за спасење свих Вас н нас: на првом месту од м. Игуманије, свих њених у Христу сестара, и од мене
 
многогрешног и недостојног Вашег оца
архим. Јустина.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Писмо игуманији Сари и Ћелијским сестрама, упућено из манастира Девича (на дан Свете великомученице Ефимије, 1955. године).

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *