ПИСМА

 

ПИСМА
 

 
24. ЕВАНЂЕЛСКА БРИГА О БЛИЖЊИМА
 
Ваистину се Господ роди![1]
 
Да сав свет Црквом, драги ми оче С, кроз свете божанске Тајне свете еванђелске врлине препороди. Нема сумње и дах и дух твога драгог писма су из „Вечног Еванђеља“. Најпре ме је твоја упутница збунила, писмо – развејало забуну и објаснило. По доброти својој ти си мени приписао оно што сам Вам ја убоги, својим бившим ученицима и васпитаницима, као наставник и васпитач одмуцао из Спасовог „Вечног Еванђеља“. Нека нам је свима на спасење и овога и онога света! Само – да нам је Он: Свесладчајши Господ увек у души и око душе, увек у срцу и око срца, увек у нама и с нама у свим вечностима нашим!
Овога пута, посебно хвала теби, и многим мојим ученицима, за Вашу еванђелску љубав према мени то је оно што остаје од нас из овог у оном свету и по чему нас као Христове распознају сва бића у свима световима, од Арханђела до црва. – Заиста у нашем земаљском свету ништа тако не мирише па небо као еванђелска брига о ближњима. Хвала за ту радост. Благи Господ нека све стазе твога живота заспе неувенљивим цвећем из небеских светова, и нека занавек има у милости Својој и тебе и све твоје миле и драге.
Била би то радост изузетна за мене, када би ти у лето дошао па који дан до мене, да видиш ову нашу скромну обитељ и осетиш њен живот.
 
Препоручујући се твојим светим молитвама
срдачно те поздравља твој
отац Јустин
 
 


 
 
НАПОМЕНЕ:

  1. Писмо свом бившем ученику, сада свештенику (на други дан Божића 1961.)

 
 

 
 

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *