ПИСМА

 

ПИСМА
 

 
18. ХЕРУВИМСКА БУДНОСТ И ВИДОВИДОСТ
 
Многопоштована и драга у Христу Мати и миле сестре,[1]
 
Од Господа Вам свима благодат, милост и спасење! А кроза све то и молитвено сећање на мене, недостојног и многогрешног. Молим Вас свим срцем, нека и ја будем увек други по реду у Вашим светим молитвама. А ако ме заборавите као другог, онда неизоставно нека будем бар последњи. Главно: не изостављајте ме ни у једној од Ваших дивних молитава. Кроз Ваша чиста срца и моје ће име на крилима Ваших светих молитава лако узлетати у свете небеске светове, да и мене Сладчајши Господ опере Својом божанском светлошћу. У овом земаљском свету многе ствари прикивају наша срца за земљу и оно што је пролазно и смртно. Али да нас земља и њене пролазне сласти не би умртвиле кроз саблажњива искушења, неопходно је да стално будимо себе из духовне обамрлости. Како? Пре свега молитвом. Јер искрена и свесрдна молитва има свепобедну васкрситељску силу, којом васкрсава наше обамрле душе из свих духовних смрти. Станеш ли свим бићем на молитву, одмах ћеш осетити како ти душа муњевитом брзином узлеће са земље на небо, мећу хорове светих Анђела и Арханђела и безбројних Божјих Светитеља. И сваки од нас онда свим срцем осети ону истиниту реч светог апостола Павла: да је наше“ живљење на небесима, у Христу Исусу – чудесном Господу и Спаситељу нашем. А када нашу молитву појачамо постом, кротошћу, смиреношћу, трпљењем, љубављу, благошћу, послушношћу,- о! онда она ваистину постаје свемоћна и свепобедна у свима биткама нашим са свима искушењима овога света. Толико свемоћна и свепобедна, да у њеном пламену и огњу сагоревају сви злодуси који нас кроз искушења нападају са ма које стране. Само да помоћу Божјом стојимо чврсто и неуморно во предстојании и молитвје:
Онда ће нам спасење бити осигурано благодаћу Божјом по неизмерној милости Божјој, а не по неким нашим заслугама, јер смо као људско биће увек слаби и немоћни и падљиви.
Што сам просторно удаљенији од наше дивне свете обитељи, коју чудотворно крили и чува Пресвети Архистратиг Небеских Сила, је све јаче осећам да је она – чудесно и свето острво наше бесмртности. У њој – душа нам је тако моћно заштићена од свих духовних смрти, које са свих страна нагрћу на свете слушкиње и слуге Божије. А у свету – тако се лако постаје плен разноврсних духовних смрти, које нам свој отров увек нуде у чаши пуној меда. Зато је нама, када смо приморани да по који дан проведемо у свету, ван свете манастирске порте, неопходно потребно да будемо будни и видовити као херувими, да нас сан греховни не повуче и не одвуче у смрт духовну. Стражити над собом и око себе непрекидно.м умном молитвом – то је једини начин да се монах очува од саблазни овога света који у злу лежи. Зато се нарочито молите: да свеблаги Господ умножи у свима на.ма пре свега – умну молитву, да она никада не престаје у нашем срцу, ни дању ни ноћу, ни у сну ни на јави. Само тако очистићемо и душу н тело, и савест и вољу, од сваке нечистоте, и ослободити их од сваке слабости и немоћи, које нас вуку у смрт и пакао.
Сва непролазна блага жели свима од Господа,
препоручујући се Вашим светим молитвама уз усрдне поздраве –
Ваш недостојни отац Јустин
 
 


 
 
НАПОМЕНЕ:

  1. Писмо игуманији Сари и сестрама манастира Ћелије (на Светог Никиту Халкидонског, 1953. године, у Лесковцу)

 
 

 
 

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *