NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Pravoslavni brak i porodica » JEDNOM ZA CEO ŽIVOT – RAZGOVORI SA SREDNJOŠKOLCIMA O BRAKU, PORODICI I DECI

JEDNOM ZA CEO ŽIVOT – RAZGOVORI SA SREDNJOŠKOLCIMA O BRAKU, PORODICI I DECI

 

JEDNOM ZA CEO ŽIVOT
Razgovori sa srednjoškolcima o braku, porodici i deci
 

 
Beseda 9
Ko je glava porodice?
 
Danas ću pokušati da izložim pogled na porodicu, koji je kod nas u Rusiji postojao u toku dugog niza vekova, pogled Pravoslavne Crkve na odnose između muža i žene. Ali počeću malo poizdalje, od zablude koja se duboko ukorenila u umovima ljudi. Većina ljudi dalekih od Crkve smatra da navodno Crkva tvrdi da je žena niže biće od muškarca, da je ona biće niže vrste. Ovakav utisak mogu da steknu oni koji su nešto načuli o crkvenim običajima, ali ne razumeju suštinu pojave. S jedne strane može se učiniti da je stvarno tako. Vidite, žena ne može da primi sveštenički čin, ženama je zabranjen ulazak u oltar, a za vreme Venčanja čitac čita „strašne“ reči iz Poslanice apostola Pavla: „Žena da se boji svojega muža“ (Ef. 5, 33). Stvarno je hrišćanstvo nekakva religija muškaraca-porobljivača ženskog pola.
Pokušaću da izložim pravilno pravoslavno učenje o prirodi muškog i ženskog pola. U stvari, samo je hrišćanstvo ukinulo prezriv odnos prema ženi koji je vladao u celom svetu. Upravo hrišćanstvo je izjavilo da je žena isti takav čovek kao i muškarac i da je ljudska priroda jedinstvena za muškarce i za žene, jer kako kaže apostol Pavle: „Nema muškog pola ni ženskog, jer ste svi vi jedno u Hristu Isusu.“ (Gal. 3, 28). Ali, istovremeno Crkva ne ćuti o razlikama koje postoje između muškarca i žene. Hajde da analiziramo ove razlike, a zatim da istaknemo i ono u čemu su muškarac i žena potpuno jedinstveni.
Čovek se po učenju Crkve sastoji od duha, duše i tela. Počećemo da analiziramo čoveka po redu.
 
Telo. U to da se muškarac po svojoj telesnoj (fiziološkoj) građi razlikuje od žene niko ne sumnja. Postoji čitava oblast medicine – ginekologija, koja se bavi isključivo ženskim bolestima. Muškarci od ovih bolesti prosto ne pate. Već smo razmatrali telesne razlike kad smo govorili o grehovima protiv porodice. Podsetiću na to da je ženski organizam mnogo složeniji od muškog. Naveo bih sledeće poređenje: muški organizam je kao pisaća mašina, a ženski organizam je kao kompjuter s printerom. Mašina ne zavisi od struje, ona se može popravljati uz pomoć šrafcigera i čekića. Ali, mogućnosti kompjutera su mnogo veće iako je mnogo nežniji.
Istaći ću vrlo važnu stranu: sve razlike u telu između muškarca i žene su vezane za rađanje dece. Sve osobenosti ženskog organizma su one koje su joj Bogom date radi rađanja dece. I osobenosti muškog tela su takođe vezane za porodicu. Kad je žena trudna ili doji ona postaje nezaštićena. Zaštitu treba da obezbedi muž kojem je Gospod radi toga dao fizičku snagu.
Bezumno je govoriti da je žena u pogledu telesne građe na nižem nivou od muškarca. Oni su (muškarac i žena) različiti, ali niko nije na višem ili nižem niovu od drugog. Čak su i dve ruke jednog čoveka različite. Leva ruka ne može mnogo toga što može da uradi desna i obrnuto. Ako je u pitanju takmičenje u teškoj atletici, naravno da je žena slabija. A ako se takmiče u sposobnosti da nošenja i rađanja dece muškarac je prosto nemoćan.
Duša. U čovekovoj duši sveti oci ponekad izdvajaju sledeće sile: razum, volja i osećanja.
 

  Muž Žena
um
volja
osećanja

 
Draga deco, odgovorite mi ko je pametniji: muškarci ili žene? Prvo odgovaraju devojke, onda mladići… Da, mišljenja su se podelila. U stvari, pitanje koje sam postavio je formulisano potpuno pogrešno. Ne može se govoriti ko je pametniji i ko je gluplji. Radi se o tome što su razum muškarca i žene prosto različiti. Kod muškaraca je razum više razumski, sklon strogoj logici. Ženski razum je intuitivniji. Zapamtimo, žena nije gluplja od muškarca, ali je ženska logika drugačija. Često žena svojom ženskom intuicijom može mnogo brže da se snađe u zamršenoj situaciji, posebno u klupku ljudskih odnosa.
Sledeće pitanje: ko ima više volje? Već vam je jasno da je pitanje opet nekorektno.
Kad se govori o tome da muškarci imaju karakter s jačom voljom, ovo u stvari ne znači da muškarci imaju volju, a žene je nemaju. Volja je takođe različita. Kod muškaraca je kruta, jarko izražena, a kod žena je mekša i zbog toga je neprimetna. To se naročito vidi u vaspitavanju dece. Otac će pre postići da dete ispuni njegovu volju direktnom prinudom, a majka nežnošću, zaobilazeći oštre ćoškove u detetovom karakteru.
Kad sam jednom ovo pitanje (ko ima jaču volju?) postavio u slušaonici u kojoj je bilo nekoliko oženjenih muškaraca oni su u jedan glas rekli: „Naravno, žena!“ Oni su na svojoj koži već iskusili uticaj ženske volje. Žena može da ima veoma jaku volju, ali se ona blago ispoljava. Ako žena želi da postigne svoje, ona neće vikati na svog muža: „Ah, ti lengove, opet ležiš na kauču! Ustaj, lenjivče, da radiš!“ Ne, naravno da neće. Nežno će prići mužu i nežnim glasom reći: „Mili, prošle godine si napravio tako zgodnu i lepu poličicu. Napravi mi još tri takve. Ti si moj vrhunski majstor!“ Muževljevo srce će se naročito rastopiti od poslednje rečenice i on će odmah krenuti da ispuni molbu svoje voljene žene.
Ispoljavanje osećanja je takođe različito. Muškarac slabo ispoljava svoja osećanja, sve svoje utiske poredi s argumentima razuma. A žena je naprotiv, sklonija burnom ispoljavanju svojih emocija. Teško da ćemo na sahrani videti muškarce koji ridaju i čupaju sebi kosu. Ali istovremeno su žene zahvaljujući svojoj emocionalnosti osetljivije na tuđu bol. Ženi je svojstvenije da prigrli dete i da se razneži.
Može se navesti sledeća slika, koja ilustruje razliku u osećanjima između muškarca i žene. Na primer, ima različitih vaga. Postoji vaga uz pomoć koje se u zadrugama mere vozila. Na vozilo se natovari krompir (jedno pet tona) i ono se vozi u prostoriju za merenje da bi se utvrdila težina. A ima vaga uz pomoću koje juvelir precizno do miligrama može da izmeri proizvode od dragocenih metala. Ako na ovu malu vagu stane isti onaj kamion od pet tona, od male vage neće ostati ništa. Isto se često dešava sa ženom koja dospeva u ekstremnu situaciju. Može se desiti da njena psiha ne izdrži.
Evo jednog slučaja iz života. Roditelji su ostavili dete od godinu dana na dve minute. Ono pada u vodu u bazen i počinje da se davi. Već u sledećem trenutku otac u užasu nalazi dete koje pluta licem okrenuto na dole na površini vode, juri s njim kući da bi mu dao veštačko disanje. Kad ugleda muža koji nosi pomodrelog sina koji je već prestao da diše, majka prosto pobeže u šoku u drugu sobu s rečima: „Ne mogu to da gledam, on je već potpuno plav.“ Dete je spaseno, ali ćemo iz ove priče zapamtiti sledeće. Nije majka otišla zbog toga što nije volela sina i nije htela da mu pomogne, već prosto to nije mogla da učini. Ona je lako mogla da uhvati svaki pokret u raspoloženju deteta, što otac nije mogao zbog njemu svojstvene grubosti osećanja, ali njenu snagu premašuje da gleda dete kako umire. Zato manja osećajnost i mirnoća koji su svojstveni muškarcu omogućavaju da se adekvatno ponaša u vanrednim okolnostima.
Da rezimiramo ono što je rečeno:
 

  Muž Žena
um logika intuicija
volja čvrstina mekoća
osećanja mirnoća osećajnost

 
Svemu što je rečeno o duševnim snagama muškaraca i žena treba dodati sledeće. Razlike u duševnoj snazi potiču od raznih uloga koje muškarac i žena treba da imaju u porodici. Žena je kao majka i supruga osetljivi barometar, koji treba da uhvati duševno stanje svakog člana porodice da bi svojom nežnošću i pažnjom pomogla mužu da pravilno usmeri decu prilikom njihovog vaspitavanja. Žena stvara unutrašnju atmosferu u porodici. Njoj je Bog za to dao sve potrebne moći: posebnu intuiciju, mekoću karaktera i osećajnost. Muškarac je kao otac i muž glava porodice koji treba da ume da donosi odluke i da snosi odgovornost za celu porodicu. Muž je spoljašnja zaštita za celu porodicu, njemu je Bog za to dao sve što mu je potrebno: logičan um, čvrstinu volje, sposobnost da se ne prepušta slučajnim emocijama.
Osobenosti duševnih snaga u kontekstu porodice postaju vrline. Na primer, različita osećajnost muškarca i žene je prosto neophodna. Oni se dopunjuju u porodici, bilo bi im teško jednom bez drugog. Vaspitavajući decu bez žene otac bi mogao prosto da ne primećuje mnogo onoga što se dešava s decom. A majka bi vaspitavajući decu bez muža činila mnoštvo grešaka zbog spoljašnjih okolnosti koje je pritiskaju. Odnosno van porodice specifičnosti svakog pola postaju ili poroci ili se doživljavaju kao nedostaci.
Fizička snaga muškarca koja nije usmerena na zaštitu porodice pretvara se u huliganstvo. Ženska emocionalnost i osećajnost bez porodice ženu ponekad uvlače u strašne grehove. Mekoća ženskog karaktera za neudatu ženu u naše surovo vreme postaje kazna koje žena želi da se izbavi kao prokletstva. I tako dalje.
Međutim, opasno je odricati se uloge koja je Bogom predodređena. Na primer, žena želi da bude nezavisna i hrabra, ali zbog toga treba da unakazi svoju prirodu. A kad ova hrabra žena stupi u brak ona više ne može da ispuni svoju ulogu u porodici. Isto se događa i s muškarcima kao gube svoju muževnost.
Ovde treba malo zastati. Da me žene ne bi optužile za to da želim da ih ponizim i potčinim muškarcima objasniću šta za mene znači rečenica: „Muž je glava porodice“.
Treba jasno razdvojiti dva pojma – „glava“ i „despot“. Po čemu se oni razlikuju? Ukratko se može reći ovako: glava odgovara za sve što se dešava i kriv je za sve. A despot – naprotiv – ni za šta ne odgovara i za njega su krivi svi unaokolo.
Ko je kriv ako se čovek okliznuo: glava ili noga? Jasno je da je glava. Ona ima oči koje treba da gledaju pred noge na putu, ona ima pamet koja treba da bira bezbedniji put. Ona ima uši koje je slušaju, koje treba da biraju bezbedniji put. Ona ima uši koje slušaju da li prolazi automobil. Evo, muž treba da bude takva glava i da odgovara za sve.
Mala ilustracija da bi se shvatilo po čemu se glava razlikuje od despota. Muž i žena se spremaju na dalek put. Žena se dugo lickala ispred ogledala, birajući odeću, zakasnili su na autobus, znači i na voz. Ko je kriv? Uobičajeni odgovor: žena. Nije istina! Kriv je muž! Gledajte sami: pa on je znao da žena voli dugo da se sprema birajući odeću. Njemu je od Boga dat jasan um, sposobnost da trezveno rasuđuje i da na sve računa. Zašto nije iskoristio svoje sposobnosti i nije se dosetio da odredi vreme za izlazak iz kuće za pola sata ranije? Zašto nije proračunao sve moguće propuste? Muškarcu je data čvrsta volja. Zašto je nije iskoristio da bi na vreme odvojio ženu od ogledala? Muškarcu su data gruba osećanja. Zašto se prepustio osećanjima, bio dirnut i divio se svojoj ženi-lepotici koja se lickala ispred ogledala? Kriv je samo on!
Ako je muž prva glava porodice, on neće prekorevati ženu za kašnjenje, već će za sve kriviti sebe. A despot će histerično vikati na ženu koja je ispred ogledala doterivala pola sata duže i uopšte je kriva za sve njegove neuspehe.
Zato, kad Crkva kaže da je muđ glava porodice, to nije toliko strašno podsećanje žene na njeno ropstvo koliko upozorenje muškarcu kakav on treba da bude da bi ga žena smatrala glavom. Ovakvih muževa danas skoro da nema, zato žene i ne mogu da se nalaze u poslušanju koje je ranije kod žena postojalo. A stvarno je užasno potčinjavati se samovoljnom despotu.
Želeo bih da kažem svim ženama: „Radujte se što je muž – glava porodice! Sad vi ni za šta niste krive. Za sve su krivi muškarci!“ I želeo bih da viknem da čuju svi muškarci: „Ridajte što ste krivi za sve! Vi ste glava porodice i ma šta da se desi vi ćete morati da odgovarate.“
Žena abortira. Ona čini užasno surov postupak. Pritom gubi svoju ženstvenost: njena duša grubi i gubi osećajnost, ona intuitivno shvata da je ovaj postupak užasan, ali ovu misao potiskuje hladnom računicom. Ali ko je za to kriv? Nije ona kriva! Kriv je otac deteta (dobro je još ako nije muž, već samo ljubavnik). Kriv je zato što je izgubio svoju muževnost. On je stupio u vezu sa ženom, ali nije želeo da snosi odgovornost za ovu vezu. Zar je to muškarac? Žena s detetom postaje nejaka, a on nije hteo da je zaštiti. Zar je to muškarac?
Za mnoge abortuse, u 90% slučajeva krivi su muškarci. Oni su izgubili svoju muževnost zbog toga što naizgled ne guraju ženu u abortus, ali odbijaju da donesu odluku o nužnosti rođenja deteta, što treba da učini pravi muškarac. Žena ne može da izdrži ovo opterećenje – donošenje odluke – i čini nepopravljivi postupak – ubistvo sopstvenog deteta. Žene su prinuđene da gube svoju ženstvenost čineći grub, vrlo surov i potpuno neženstven postupak, unakažavajući samim tim svoju žensku prirodu. Međutim, ako žena ide na abortus uprkos volji muža, naravno da je za to ona kriva.
Međutim, vratimo se analiziranju čoveka. U telu su razlike očigledne, vrlo je teško izgubiti ih ili savladati. U duševnim snagama razlike su takođe značajne, iako muškarci već mogu da izgube svoju muževnost i da postanu feminizirani, a žene mogu da izgube svoju ženstvenost poprimajući muška svojstva koja im nisu svojstvena.
A da li se kod muškarca i žene razlikuje ljudski duh?
Duh je onaj deo ljudske prirode, koja je u stanju da teži ka Bogu. Bliskost Bogu ne određuje stanje duše, već stanje duha. Vaspitan čovek može da se nalazi dalje od Boga nego nevaspitan, ali čist srcem. Stanje duha određuje čovekovo spasenje: kuda čovek ide. Ljudski duh se ili udaljuje od Boga gubeći ono što su u dali Bog, roditelji, učitelji, ili se naprotiv približava Bogu, savladavajući poroke koje je stekao za vreme vaspitanja. Dakle, duhovne snage čoveka, ustrojstvo duha se kod muškaraca i žena ni po čemu ne razlikuju. Ovde nema razlika! I muškarcu i ženi je podjednako pristupačno spasenje. Iako je broj svetaca muškog pola koji je Crkva proslavila veći nego svetih žena, broj svetaca, koji su proslavljeni kod Samog Boga, mi ne znamo. Aritmetika u ovom slučaju nije pokazatelj. Crkva kao najveću od svih svetih, uzvišeniju čak i od anđeoskih sila poštuje Majku Božiju. Ona je po Svojoj svetosti iznad svih svetih muškaraca.
U žitiju prepodobnog Makarija Egipatskog postoji sledeći momenat. Posle dugih i zaista velikih podviga posta i noćnih bdenija u molitvi odjednom je počeo da razmišlja da možda niko na zemlji po podvizima nije veći od njega. Gospod, da bi smirio i urazumio podvižnika objavljuje mu o tome da u obližnjem gradu žive dve žene koje su Mu ugodile više nego Makarije. Prepodobni se uputio da vidi ove žene da bi saznao kakav to podvig nose, koji prevazilazi sve njegove napore. Kad je Makarije našao ove žene i počeo da ih moli da mu ispričaju o svojim podvizima, čuo je odgovor da one ne znaju ni za kakve svoje podvige. One su bile jetrve, a pošto nisu imale dece htele su da se se podvizavaju kao monahinje otišavši u neki ženski manastir, ali ih muževi nisu pustili, zato ni o kakvim podvizima nije moglo biti govora. Jedino što znaju da imaju, to je da se za sve vreme zajedničkog života nijednom nisu posvađale. Prepodobni je otišao od njih postavši svestan da je za Boga nezlobivost srca mnogo iznad telesnih podviga.
Zapamtimo ovu priču. Ženski podvig je po pravilu neprimetan i mnoge žene koje su ugodile Bogu svojim životom Crkva nije proslavila, već su proslavljene samo kod Boga. Ispostavlja se da to ako se dve domaćice ne svađaju pored jednog šporeta nije manji podvig od mnogih postova i bdenja otšelničkog života.
Dakle, u duhovnom delu ljudske prirode nema razlika između muškarca i žene! Spasenje je podjednako dostupno, kako muškarcu, tako i ženi. Ovde vlada potpuna ravnopravnost. Hrišćanstvo govori upravo o ovakvoj jednakosti u duhu, ali razlike u dušu i telu ostaju.
Veoma bih želeo da svi: i muškrci i žene poštuju svoj pol i da teže ka tome da postanu pravi muškarci i prave žene i da muškarci budu muževni, a žene ženstvene.
Porodica je živ organizam. A u svakom organizmu postoje različiti organi koji ispunjavaju različite zadatke. Na primer, uzmimo drvo, recimo, jabuku. Drvo ima korenje, koje ga drži čvrsto na zemlji i hrani ga. Jabuka ima i grane, na njima raste lišće, pojavljuju se cvetovi, i na kraju, sazrevaju plodovi – jabuke. Ko je važniji: korenje ili grane? Glupo pitanje, sve je važno! Ali šta će biti, ako korenje počne da štrči iz zemlje da bi na njemu rasle javuke, a grane se poviju prema zemlji kako bi se same hranile iz zemlje? Kakvo nakazno drvo će to biti? Ovo će biti slika savremene porodice u kojoj su muškarci ženstveni, a žene muževne. Vrlo nakazna slika.
Prava porodica se može prikazati otprilike na sledeći način. Otac je spoljašnji krug, on odgovara za sve veze porodice sa spoljašnjim svetom. Na primer, porodica se seli u novi stan. Žena može mirno da pakuje stvari, znajući da će muž naći vozilo i dogovoriti se s nosačima. To je njegova dužnost. U svim komplikovanim situacijama muž ide da se raspravi. Majka je krug koji skoro u potpunosti obuhvata decu, ona je sva u porodici i u deci. Žena je čuvarka domaćeg ognjišta. Od nje zavisi atmosfera u porodici. Kakve zavese da se okače u kuhinji, kakvi karneri da se naprave na njima, šta da se spremi za ručak, koju odeću deci treba hitno kupiti – bolje je da sve to rešava žena.
Ne treba praviti grane od korenja, a korenje od grana. Da, danas je teško vreme. Jednom sam razgovarao s devojkama o porodici i dotakli smo se teme gde žele da idu na školovanje. Sve su bez izuzetka želele da steknu prestižnu struku i da tek onda stupe u brak da bi u slučaju da se rastanu s mužem mogle da prehrane sebe i dete. Pokušavao sam da im objasnim da tu nešto nije u redu, da je njihov zadatak da se pripreme da budu dostojne žene i majke. Međutim, to je bilo beskorisno. Muškarci su na njihove oči bili previše nepouzdani da bi mogle da s oslone na njih.
Stvara se zatvoreni krug. Žene postaju odlučne i prodorne, da ne bi zavisile od muškaraca. A kad muškarci vide previše samostalne žene, oni podsvesno potpuno gube svaku odgovornost: „Mogu da se ne brinem za nju, ona je snalažljiva, neće propasti.“ Jedna parohijanka je dugo posle razgovora o tome ko je glava u porodici dugo jadikovala: „Celog života sam se spremala za aktivan život, da bih u svemu bila prva, da bih sve postizala. Muž nije podržavao nijednu moju aktivnost. U bašti, u povrtnjaku – svuda sam kopala sama. Uvek sam ga prekorevala za neodgovornost, za to da se ne sekira i da se ni za šta ne brine. A sad shvatam da sam sama kriva, jer ni u čemu mu nisam popuštala, uvek sam insistirala na svome, u svim sitnicama sam pokušavala da ostvarim priznanje toga da sam u pravu.“ Žena svojim rukama može da ubije muževnost u muškarcu ako ne želi da bude ženstvena.
U porodicama vrlo retko ima situacija kad je za neslogu kriva samo jedna strana. Skoro uvek su kriva oba supružnika. Muž je prevario, otišao je iz porodice, naizgled, sve je jednostavno, on je loš i kriv je za sve. Međutim, sve je mnogo komplikovanije. Počinješ da razgovaraš s mužem i ispostavlja se da je i on u mnogome u pravu i da je i sam delimično žrtva ženinog ponašanja. Na primer, žena veoma poštuje svoje roditelje što samo po sebi nije loše. Ali ako je za nju reč roditelja važnija od reči muža porodica se raspada. Ako prilikom rešavanja važnih pitanja mišljenje roditelja odnosi prevagu nad svim argumentima muža to već nije normalno. Jer u Bibliji Gospod kaže: „i ostaviće čovek oca i majku i prilepiće se za ženu svoju, i biće dvoje jedno telo“. Zapazite: „ostaviće oca i majku“. A ako uz to bračni par živi u stanu koji su poklonili ženini roditelji, stvar je veoma loša. Nekoliko konflikata sa ženom kad ona zauzima poziciju roditelja, nekoliko prekora da ti (muž) živiš na račun mojih roditelja i dužan si da im budeš zahvalan za to. U ovakvoj porodici glava više nije muž, već ženini roditelji. U dobroj porodici od trenutka kad su se supružnici potpisali u opštini za ženu je muževljevo mišljenje zakon, a za muža su interesi žene i dece iznad svega.
Mirno se može tvrditi da žena u svoj svojoj lepoti procveta tek onda kad je pored nje pouzdan muž s kojim se oseća potpuno sigurno. Inače njena duša počinje da se „skamenjuje“. I muškarac se sa svoje strane preobražava ako se pored njega nalazi krotka i brižna žena. Supružnici koji pravilno ispunjavaju svoju ulogu u porodici mogu realno da promene ili isprave drugog. Muškarac, koji je muževan čini suprugu ženstvenom. A žena koja je ženstvena, može da učini muškarca glavom svoje porodice.
Muškarac i žena imaju različite darove. Na primer, umetnik ima poseban talenat – tananu osetljivost vida, muzičar ima svoj talenat – tanani sluh. Svako treba da iskoristi svoj dar. Biće smešno ako muzičar počne da zavidi slikaru i lati se kičice. Bolje je da svako razvija svoj talenat, koji mu je Bog dao.
Danas se vrlo često diskutuje na temu ravnopravnosti između muškaraca i žena, aktivno deluju feminističke organizacije koje se bore za prava žena. Ali ne treba zaboraviti da razlike između polova proističu iz organizacije porodice i udarac po ovim razlikama biće udarac po porodici. A sve ove organizacije podržava Zapad da bi konačno uništio rusku porodicu i oslabio našu domovinu. Udarac je zaista lukav i precizan.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *