20 писама јеховином сведоку

ПИСМО БР. 7
АПСУРДИ ЈЕДНЕ ЗАБЛУДЕ
Свети Дух

Драги мој,

да бисмо одмах прешли на проблем, скренуо бих вам пажњу на једну наизглед сувишну и баналну ствар, али у овом случају јако битну: бесмислено није исто што и натприродно, тако да и вера није вера у апсурд и бесмислицу, већ у нешто што надилази наше искуство и наш разум. Кроз поједине доказе наићи ћемо на бркање управо ових појмова у литератури Јеховиних сведока.
Говорећи о Духу,[1] Јеховини сведоци кажу: „Упоређивања библијских стихова која се односе на Свети Дух показују да се за њега каже да може људе „испунити“ и да они њиме могу бити „крштени“ као и „помазани“ (Лк. 1:41, Мат. 3:11; Дела 10:38). Ниједна од ових изјава не би била прикладна ако би Свети Дух био особа“. По вама, дакле, човек не може бити испуњен или крштен личношћу, па одатле закључујете да Свети Дух није личност[2]. Размотримо пасус који следи у истом тексту: „Исус је Свети дух означио као „помоћника“ (грчки: параклето) и рекао је да ће овај помоћник „да поучава“, „сведочи“, „говори“ и „чује“ (Јован 14:16, 17,26; 15:26; 16:13, НЊ). „У Библији није необично да се нешто персонификује“ (исто, стр. 98). Следећи логику Јеховиста, ми који верујемо да је Дух Свети личност (Ипостас), овде можемо рећи: ни једна од ових изјава (да Дух подучава, говори и сл.) не би била прикладна да је Дух само безлична сила.
Не улазећи у теолошко разматрање наведеног текста, поставио бих питање вама и уопште свим Јеховиним сведоцима: да ли вам је пало на памет, када се каже да Дух „испуњава“, њиме се може бити „крштен“ или „помазан“, да се не говори буквално, већ да се ради о персонификацији, јер „у Библији није необично да се нешто персонификује“?
На волшебан начин Јеховини сведоци примењују објашњење персонификацијом само на оним местима на којима им то одговара.
Када Свето Писмо говори о Духу, приписујући му особине живог бића, или тачније личности (дух сведочи, говори, чује), ви ноншалантно кажете: „Знате, то вам је само персонификација“.
Логички, граматички, лингвистички (…) у оба случаја је апсолутно могуће применити персонификацију. Тако да је немогуће користити аргумент који користе Јеховини сведоци („ниједна од ових изјава не би била прикладна ако би Свети дух био особа“), да би доказали да Дух Свети није личност. Да се разумемо, овде није реч о теолошкој грешци, већ о бесмислици у процесу закључивања. На жалост, ово није једини пример.


НАПОМЕНЕ:

  1. Расправљање на темељу Писма, стр. 98.
  2. Овде губите из вида да када би Дух Свети био само сила (макар и Божанска и најмоћнија) била би бесловесна а тиме само стихија без свести, што је у директној супротности са Светим Писмом у којем стоји да у Богу шта је нико не зна осим духа Божијег јер Дух све испитује, и дубине Божије (1. Кор. 2,10-11). Ако је Дух само сила онда би он испитивао Бога, а тиме Бог постаје потчињен Духу, односно сили. Бесмислица.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.